Republika Srpska ulaže oko 5,8 mlrd EUR u energetiku do 2030.

Republika Srpska biće jedno od najvažnijih energetskih područja kada je reč o investiranju u energetiku u ovom delu Evrope, a planira da do 2030. u sektor novih izvora energije investira oko 11 mlrd KM (oko 5,8 mlrd EUR), izjavio je ministar industrije, energetike i rudarstva Srpske Petar Đokić.

Đokić je u Beogradu, na Drugoj konferenciji pod nazivom "Održivi razvoj energetike u jugoistočnoj Evropi", rekao da je Republika Srpska značajnu pažnju posvetila pitanju investicija, kao preduslovu za bolju energetsku politiku, i da je značajan energetski potencijal, kako na regionalnom, tako i na evropskom prostoru.

- Taj plan je već u ozbiljnoj fazi realizacije i trenutno se gradi jedna termoelektrana snage 300 megavata, koja će biti puštena u probni rad krajem novembra - rekao je Đokić na skupu u hotelu "Metropol", u organizaciji "Business Info Group", pod pokroviteljstvom Centralnoevropske inicijative (CEI).

On je podsetio na niz novih energetskih projekata kao što su sistem hidroelektrane "Dabar" sa 160 megavata snage, HE "Ulog" od pet megavata, HE "Mrsovo" 37 megavata, HE "Bočac" devet megavata, "Ustiprača" 17 megavata, HE na reci Bosni 14 megavata, a realizuju se i mnogi projekti manje snage na pojedinim lokacijama u Srpskoj.

Đokić je naveo da je u toku priprema za izgradnju nova dva termobloka TE "Ugljevik 3", snage dva puta po 300 megavata, što će značajno doprinijeti povećanju obima energije koja će biti proizvedena na prostoru Srpske, a doprineće i energetskoj stabilnosti i sigurnosti celog regiona.

- Mi vodimo računa da celokupna aktivnost u ovom sektoru bude u skladu sa regulatornim okvirom za energetsku efikasnost, uspostavljen je Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, i tako stvoren okvir čiji su cilj uštede u potrošnji energije za oko 9% - rekao je Đokić.

S obzirom na geografski položaj, dodao je Đokić, Republika Srpska sa Srbijom ima definisane oblike saradnje, sporazume o razvoju sektora energetike, posebno u izgradnji novih energetskih kapaciteta na reci Drini, kao što je projekat srednja Drina, koji podrazumijeva izgradnju više energetskih objekata.

Đokić je podsetio da su izgradnju tog projekta verifikovali značajni organi Srbije, Italije i Srpske.

On je rekao da Srpska sada proizvodi više od hiljadu megavata i uspeva da izveze oko 20 do 30% svoje proizvodnje, odnosno viškova energije koju svake godine proizvede, a to će biti moguće postići i narednih godina.

On je naveo da je Srpska u prilici da izvozi značajne količine energije na tržišta, posebno u region, sa kojim deli energetsku sudbinu, ali i da postoje dodatne mogućnosti koje nisu iskorišćene.

Đokić je rekao da je važno i ispunjavanje svih uslova definisanih politikama EU i Energetske zajednice, i da će Srpska krajnje odgovorno učestvovati u svemu tome, što podrazumeva i liberalizaciju tržišta.

- Srpska energiju i energetske potencijale vidi kao veliku razvojnu šansu i zato smo energetici dali veliki značaj. Imamo pet velikih proizvođača energije, a dominantna je proizvodnja sa više od 50% energija iz obnovljivih izvora i ona će u budućnosti biti uvećana - rekao je Đokić.

On je dodao da Srpska ne potcenjuje i ne zanemaruje svoje obaveze kada je reč o kvalitetu i zaštiti životne sredine, zato će Fond zaštite životne sredine biti važna institucija Srpske koja će voditi računa o ovim pitanjima.

- Želimo da budemo i dalje na liniji ukupne energetske politike Evrope, posebno u ovom delu Evrope, gde smo preuzeli posebne obaveze, i davati maksimalan doprinos sistemu stabilnosti energetskog snabdevanja i održivosti sistema u celini - istakao je Đokić.

On je podsetio da je Srpska donela svoju Strategiju za razvoj u oblasti energetike do 2030. godine, čime je nastavila da strateškim planiranjem razvija sistem energetike i daje doprinos efikasnom snabdevanju energije, preduzimanju svih aktivnosti da sistem snabdevanja energijom bude stabilan i održiv dugoročno.

Na skupu je zamenik ministra energetike i rudarstva Srbije, Miloš Banjac, rekao da se iščekuje dalje povećanje potrošnje energije u regionu i svetu, i dodao da je Srbija otvorena za saradnju u regionu o pitanju zajedničkih skladišta gasa s ciljem redovnog snabdevanja.

Na skupu je učestvovao i ministar prostornog uređenja Federacije BiH Desnica Radivojević.