Bankarske usluge iz fotelje - Može li softver da zameni šalter?

Početak 2003. doneo je veliku novinu u platnom prometu u Srbiji, jer je upravo tada nastala SDK i njeni naslednici. Ako posmatramo iz ugla preduzeća, posedovanje računa u banci tada je dobilo svoj smisao. Druga promena, u to doba odnosila se na kompjutere i komunikacije koje su podignute na dovoljan nivo da je moguće obaviti poslove vezane za banku iz "fotelje", bez odlaska na šalter.

Od tada se način poslovanja banaka mnogo promenio, a nosioci tih promena jesu elektronsko (e-banking), a zatim i mobilno (m-banking) bankarstvo.

Danas, kada posmatramo elektronsko bankarstvo po pitanju odziva u preduzećima, taj odziv je dobar, što ne treba ni da nas čudi, jer su prednosti za obe strane velike. Korisnik u svakom trenutku može dobiti željene informacije u vezi sa svojim računima ili izvršiti plaćanje. Time ne samo da se informacije dobijaju na vreme, već se štedi vreme osoba koje su za to zadužene, jer nema napuštanja radnog mesta i odlaska do banke i nazad. Banke su takođe veoma stimulisane da kod klijenata ohrabruju ovakav vid poslovanja - smanjuje se gužva na šalterima, a na nekim mestima šalteri čak postaju suvišni.

Prednosti elektronskih servisa u odnosu na klasično bankarsko (šaltersko) poslovanje, generalno bi se mogle posmatrati kroz vremensku i prostornu neograničenosti, brzinu obavljanja transakcija, nižu cenu i široki asortiman bankarskih proizvoda i usluga. U Srbiji gotovo sve poslovne banke, preko različitih kanala, nude neki od oblika elektronskog poslovanja, a sve je veći upliv i u polje m-bankinga.

Da li to znači da će softver uskoro u potpunosti zameniti šalter?

Nebojša Bjelotomić, menadžer kompanije "Printec" za Srbiju, ipak smatra da je to malo verovatno.

- Ne mislim da to može da se desi. Iz jednog prostor razloga, zato što je ljudska interakcija osnov prodaje, a šalter je za banke prodajno mesto. Softver će da unapredi interakciju, omogući da bankarski službenik ima više informacija i ponudi više i bolje korisniku, ali ne mislim da može da zameni čoveka - kaže Bjelotomić za "eKapiju".

(Nebojša Bjelotomić)

Iz ove kompanije poručuju da plaćanja putem najsavremenije tehnologije kao što su interaktivni bankomati, sistemi za automatsko plaćanje, bez čekanja u redovima, čak i u maloprodajnim objektima, predstavljaju budućnost plaćanja. Bjelotomić objašnjava da nova tehnološka rešenja u bankarstvu omogućavaju da se poboljša i uveća prodaja, a da se istovremeno uštedi novac zbog načina na koji to nudite. Za korisnika sa druge strane, to omogućava da dobije bolju, bržu i bezbedniju interakciju sa svojom bankom.

Sigurnost

Razlog za i dalje nedovoljno korišćenje elektronskog i bankarstva leži u ukupnom nepoverenju građana u poslovanje na internetu, te nedovoljnoj obaveštenosti o sigurnosti i zaštiti u ovom vidu poslovanja.

Bartolomej Sliva, finansijski direktor kompanije NCR-a za centralnu i istočnu Evropu, nedavno nam je rekao da banke, na globalnom nivou, oko 30% svog budžeta troše na sigurnost.

Iako ne može reći sa sigurnošću koliko naše banke ulažu u tehnologiju kojom bi obezbedile takvu vrstu sigurnosti korisnika u Srbiji, direktor "Printeca" kaže da su one izuzetne svesne da sigurnost mora biti na prvom mestu. Takođe su izuzetno svesne i razvoja tehnologije, poručuje Bjelotomić.

- Kao prvo, banke koje ovde posluju su uglavnom vezane za svoje centrale koje se nalaze u zemljama Evropske unije, tako da postoji neki minimum koje one moraju da prate. Međutim, veoma često, zbog specifičnosti našeg tržišta i veličine banaka, one budu ogledno ili test tržište za velike banke. Zbog toga, naši korisnici imaju ponekad i zaadovoljstvo da dobiju tehnologiju pre matičnih kuća – kaže sagovornik "eKapije".

S obzirom na to da kompanija na čijem je čelu nudi bankama najnovija tehnološka rešenja za poslovanje, zanimalo nas je da li se pri odabiru softvera, banke opredeljuju za lokalna rešenja ili "po difoltu" uzimaju rešenja iz zemalja odakle su i njihove centrale?

- Verujem da postoji ravnopravna priča. U suštini, kao i kod svih velikih, multinacionalnih kompanija poštuju se potrebe i informacija lokalnog osoblja o tome šta je to što korisnici žele. Tako da, ako su lokalna rešenja u sinku sa aktuelnim trendovima, ako su cenovno konkurentna, a obično jesu, i ako ispunjavaju tehničke stavke koje postavlja centrala, onda ona potpuno ravnopravno konkurišu nekim globalnim rešenjima – smatra Bjelotomić.

Mobilno bankarstvo

(Foto: I.Vukša)

Upravo to je razlog zašto banke danas ulažu značajna sredstva u mobilne bankarske sisteme. Razvojem mobilnog bankarstva (m-banking) banke dopiru do većeg broja svojih komitenata i postaju konkurentnije na globalnom tržištu. Mobilno bankarstvo je u Srbiji potencijal koji je nezanemarljiv i daleko veći od tipičnog onlajn desktop pristupa, jer postoji nekoliko puta više korisnika mobilnih telefona nego računara. U prilog tome govori i današnji stil života, u kome je nezamislivo funkcionisati bez mobilnog telefona.

Takođe, promene koje uvodi e-poslovanje bankarskih sistema podstiču razvoj mobilnih aplikacija za korišćenje usluga m-bankinga.

Budućnost

Ipak, elektronsko bankarstvo u Srbiji daleko je od svog maksimuma. Međutim, svakodnevnim povećanjem učešća elektronskog poslovanja, polako ali sigurno koračamo ka nivou ekonomski razvijenih zemalja. Trenutno, u Srbiji elektronsko bankarstvo koristi mali broj klijenata i za sada se ne može predvideti kojim će tempom ta primena rasti, što nameće potrebu ulaganja značajnih sredstava banke u razvoj, marketing i edukaciju klijenata.

Snižavanje tarifiranja elektronskih transakcija, u odnosu na šalterske, učiniće da elektronska plaćanja postanu preovlađujući način plaćanja građana. U uslovima globalne finansijske krize, kada je neophodno smanjiti troškove poslovanja u smislu smanjenja broja filijala ili agenata, elektronska komunikacija sa klijentima predstavlja pravo rešenje.

Jelena Đelić

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Poslovni softver - radnik budućnosti" možete pročitati OVDE.