Ko je dvorski arhitekta koji će dobiti spomenik u parku "Manjež"?

(Park "Manjež") Projektovao je zdanje Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije, danas Vlade Srbije, palatu Ministarstva šuma i ruda u kojoj se sada nalazi Ministarstvo spoljnih poslova, Arhiv Srbije, zgradu u Kneza Miloša u kojoj je smešten "Grčki kulturni centar", u istoj ulici dogradio je objekat sadašnjeg Ministarstva finansija. Potpisao je enterijere Doma Narodne skupštine, Kraljevskog dvora na Dedinju, crkve Ružice, njegovo delo je i pilon na Brankovom mostu... Ovo je samo deo nemerljive zaostavštine Nikolaja Petroviča Krasnova, ruskog arhitekte koji je ostavio neizbrisiv trag u izgledu Beograda između dva svetska rata. U znak zahvalnosti dobiće spomenik u parku "Manjež", a izradiće ga ruski vajar Sergej Nikitin, koga je juče ugostio gradonačelnik. Kako prenosi Beoinfo, otkrivanje obeležja biće u septembru na "Danima Moskve u Beogradu".

– Krasnov nam je ostavio neke od najlepših zgrada koje su zauvek promenile izgled Beograda. Konačno ćemo čuvenom ruskom arhitekti odati počast, kao što je on nama ukazao čast svojim delima – naglasio je gradonačelnik Siniša Mali.

Tu ideju pozdravlja arhitekta Aleksandar Leko koji godinama izučava Krasnovljevo stvaralaštvo i nada se da će rad ruskog vajara biti "bolji i ozbiljniji od svih spomenika koji se u poslednje vreme postavljaju u Beogradu".

– Raznovrsni opus Krasnova zaslužuje više od spomenika. Njegova zaostavština je ogromna, sabrana u brojnim muzejima, bibliotekama, arhivima, privatnim zbirkama... Zavređuje temeljno istraživanje koje bi rezultiralo monografijom, filmom i velikom izložbom. Reč je o najmanje 15.000 listova koje bi trebalo pregledati: projekte, prepiske, građevinske dnevnike, fotografije i crteže – navodi Leko.

Za nepune dve decenije koliko je Krasnov stvarao kod nas ostaće upamćen i kao arhitekta koji je ostavio najviše spomenika kulture. Po dolasku u Beograd sa Malte gde je bio u izbeglištvu, Krasnov je 1922. počeo da radi u Ministarstvu građevine. Obišao je Srbiju, fotografisao njena zdanja, naslikao akvarele srpske seoske tradicionalne arhitekture, izučavao naše manastire...

– Prepoznat je kao izuzetan stvaralac koji je mogao da odgovori zahtevima tada mlade Kraljevine Jugoslavije, da projektuje objekte koji će pokazati veličinu i uspeh te države. Bio je svestran i nije se bavio samo arhitekturom, već i urbanizmom, enterijerom, dizajnom, skicirao je orden jugoslovenske krune, bio ceremonijal majstor sahrane kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, tvorac je objekata memorijalne arhitekture poput spomen-kosturnice na grčkom ostrvu Vido, poslednjeg pristaništa brojnih srpskih oficira i vojnika Prvog svetskog rata – nabraja Leko.

Rođen u podmoskovskom selu Honjatni 1864. godine, a sahranjen na ruskoj parceli Novog groblja 1939, Krasnov će u istoriji svetske arhitekture ostati ovekovečen i kao glavni arhitekta Jalte gde je sagradio čuveni dvorac "Livadija", letnjikovac cara Nikolaja Prvog, posle čega je postao "arhitekta ruskog carskog dvora".

U "Livadiji" su Čerčil, Staljin i Ruzvelt 1945. krojili posleratni svet. Njegovu krimsku karijeru okončala je Oktobarska revolucija. Na poziv Saveza ruskih inženjera i tehničara došao je u Kraljevinu SHS gde je primenio tridesetogodišnje iskustvo i postao državni i dvorski arhitekta. Po želji kralja Aleksandra Karađorđevića rekonstruisao je Njegoševu kapelu na Lovćenu, uredio unutrašnjost oplenačke crkve, na groblju srpskih ratnika, solunskom Zejtinliku, sa arhitektom Vasićem projektovao je spomen-kosturnicu... Autorski pečat Krasnov je ostavio i u brojnim gradovima i varošicama Srbije. Ulicu u Beogradu još nije dobio.

Grad Beograd

park Manjež

spomenik u parku Manjež

Nikolaj Petrovič Krasnov

Dani Moskve u Beogradu

Siniša Mali

Ministarstvo finansija Kraljevine Jugoslavije

Ministarstvo šuma i ruda

Ministarstvo spoljnih poslova

Arhiv Srbije

Kneza Miloša

Grčki kulturni centar

Ministarstvi finansija

Dom Narodne skupštine

Kraljevski dvor na Dedinju

crkva Ružice

Brankov most

Sergej Nikitin

Aleksandar Leko

ostrvo Vido

car Nikolaj Prvi

ruske arhitekte u Beogradu

dvorac Livadija

Čerčil

Staljin

Ruzvelt

Oktobarska revolucija

Savez ruskih inženjera

Kraljevina SHS

Aleksandar Karađorđević

Njegoševa kapela

Lovćen

Zajtinlik