Veliki profit na budućuj turističkoj turi u Srbiji "Putevi rimskih imperatora"

(foto preuzet iz lista POLITIKA)

Odeveni u toge, uz čašu rimskog vina i krišku dadarskog sira, turisti će krstariti od Sremske Mitrovice do Lebana Zlobnici bi rekli da je to što jeovde, na teritoriji Srbije, rođeno 16 rimskih imperatoramožda i odgovor na večito istorijsko pitanje: Zašto je propalo Rimsko carstvo? No, šalu na stranu… možda baš ovakva prošlost nudi šansu za uzbudljivu budućnost srpskog turizma. Povezivanje zaostavštine rimskih careva – gradova, palatai amfiteatara s početka naše ere i drumova, doprinelo bi da srpski turizam maksimalno zaradi od ubiranja „putarina” na relacijiSremska Mitrovica–Lebane.

Prema rečima Miomira Koraća, pomoćnika ministra kulture, ovi arheološki lokaliteti će biti povezani u turističku turu i biće predmet interesovanja ne samo arheologa već i ozbiljnog biznisa.

– Do jeseni, a možda i ranije, ovaj projekat će biti završen. Njime ćemo konkurisati za sredstva kod Evropske unije. Cilj je da od objekata rimske kulturne baštine napravimo ekonomski održive projekte. Sva istraživanja pokazuju da je ovaj vid turizma u svetu sve popularniji, ali i da je četiri puta skuplji. Tu se krije mogućnost za dobru zaradu – ističe naš sagovornik.

Ideja je da se napravi 100 pansiona, međusobno udaljenih desetak kilometara, dodaje Korać. Njihova izgradnja koštaće 25 miliona evra.

Stazama imperatora

Priča o usponu i padu Rimskog carstva počinjaće u Sirmijumu (Sremskoj Mitrovici), a pripovedaće se preko Singidunuma (Beograda), Viminacijuma (Kostolca), Trajanove table i mosta na Đerdapu, do Dijane (Kladova), Feliks Romulijane (Zaječara), Medijane (Niša) i Justinijana Prime (Lebana). Posetioce će dočekivati „imperatori”, koji neće obavezno biti turistički vodiči, već pomalo glumci koji će priču prilagoditi i deci. Turisti u dvokolicama, odeveni u toge, ići će stazama imperatora, koji su se pre dvadeset vekova kupali u srpskima banjama, u bazenima sa mozaicima, gradili mostove i palate, kovali novac na kome je utiskivan njihov lik. U rimskim restoranima, duž čitave rute, služiće se rimsko vino i dadarski sir, koga je bilo na carskoj trpezi. Turisti će se zabavljati i tako što će pokušati da pronađu izlaz iz lavirinta, ili da se liftom popnu do Trajanove table. Zahvaljujući laserskim zracima, kako jezamišljeno, iz pepela bi bio ponovo podignut Trajanov most. Od Sirmijuma do Justinijana Prime nalaziće se biste Decija, Klaudija Gotskog, Proba, Aurelijana, Galerija, Daja, Konstantina Velikog i drugih careva koji su prvi put zaplakali na teritoriji Srbije. Posetioci će sa sobom nositi takozvani imperatorski pasoš, a na svakoj lokaciji biće im utisnut novi pečat. Sav prihod od prodaje suvenira, najavljuju u Ministarstvu kulture, koristiće se za dalje razvijanje rute rimskih imperatora.

Milioni samo od ulaznica

Pre toga moraće dosta da se uradi na zadovoljavanju osnovnih zahteva za prijem većeg broja turista, kao što je izgradnja prilaza, parkinga, pansiona, toaleta, postavljanje putokaza i obuka interpretatora.

U pomenutom ministarstvu procenjuju da bi ovakvu turističku atrakciju godišnje obišlo oko 300.000 posetilaca, ali i da bi nešto manje od 1.000 ljudi, pretežno žitelja ovih gradova, dobilo zaposlenje. Miomir Korać predviđa da bi se ulaganja u ovaj projekat vrlo brzo isplatila.

– Samo od Horgoša do Đerdapa godišnje prođe 270.000 biciklista. Dovoljno je da svako od njih uzme bar po četiri kisele vode, a troše i više – uveren je naš sagovornik u uspešnost ovog projekta.

Jer, kako kaže, Ministarstvo kulture je uradilo studiju o dunavskim turistima i zna sve o njima. Počev od toga koliko novca troše pa do starosne i obrazovne strukture.Prema nekim proračunima, ako bi putnici sa 600 lađa, koliko godišnje prođe Dunavom uz nekadašnje rimske gradove, krenuli u pohode rimskim carevima, jedino na ulaznicama država bi zaradila milion evra.

Primera radi, Viminacijum je otvoren u oktobru 2006. godine, a samo je u toku 2007. oko 50.000 posetilaca obišlo ovaj lokalitet. To je model koji će se, za početak, preslikati i na Sirmijum, Singidunum, Feliks Romulijanu i Naisus, jer, kako kažu u nadležnom ministarstvu, svetske turističke agencije neće doći samo zbog jedne lokacije.

Atrakcija na sajmovima

Ovakav oblik turizma već postoji u Francuskoj, Italiji i Belgiji. I u Rimskom carstvu su postojali ovakvi pansioni, koji su se zvali „mutacio” i „mancio”. Cilj je oživljavanje rimske rute u Srbiji, ali i povezivanje sa rimskim putevima u Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Austriji i Italiji.

Turistička organizacija Srbije (TOS) već je na nekoliko sajmova u inostranstvu predstavila projekat „puteva rimskih careva”. Prema rečima Smiljane Novičić, mlađeg savetnika TOS-a, kad god bi sajamskim halama prošetali promotori odeveni u rimske toge, a sa srpskog štanda zamirisala hrana spremana po receptima starih Rimljana, nastala bi gužva.

– Interesovanje za ovakav turizamzaista je veliko. S druge strane, i domaće turističke agencije su zainteresovane da se u njihovoj ponudi nađe ovaj program. U nekim od njih se već nalaze neki rimski gradovi, ali samo pojedinačno. Njihovim povezivanjem u celinu, ponuda bi dobila na atraktivnosti – kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da su dosad u svetu sinonimi za srpski turizam uglavnom bili srednjovekovni manastiri. Kako kaže, to je naša velika šansa, ali paralelno sa ovim vidom turizma ponudu treba obogatiti i kulturnom zaostavštinom iz različitih perioda.

– Nikada se ozbiljno nije govorilo o industrijskim, baroknim ili spomenicima moderne umetnosti u Srbiji. Često nismo svesni koliko vredi nešto što već imamo. Sve što valja, treba da pokažemo svetu – uverena je Smiljana Novičić.

Anica Nikolić

--------------------------------------------------

Sporni rimski car

Miomir Korać, pomoćnik ministra kulture, prvobitno je izračunao da je na teritoriji Srbije rođeno 17 rimskih imperatora. Ubrzo su njegovu računicu počeli da proveravaju grčki arheolozi.

– Niste bili u pravu, rekli su. Kod vas je rođeno 16 rimskih careva, ispravili su me. Odgovorio sam da je i to dovoljno, jer je to petina ukupnog broja – kaže Korać.

On u šali danas ističe da i sporni rimski car Hostilijan jednim delom ipak ima srpsko poreklo, jer je njegov otac rođen u Sremskoj Mitrovici, gde je možda i izgubio glavu.

U Sirmijumu (Sremskoj Mitrovici), pod južnim obroncima Fruške gore, rođeni su Prob, Klaudije Gotski, Aurelijan, Maksimilijan, Konstancije Drugi i Gracijan. Sirmijum je vrhunac doživeo u trećem veku kada je čak bio i prestonica Rimskog carstva. Singidunum (Beograd) rodni je grad cara Jovinijana. Mesto se sastojalo od vojnog logora (današnji Kalemegdan), naselja vojnih veterana (Donji grad) i civilnog naselja između Studentskog trga i Trga Republike. Viminacijum je bio civilno naselje uz logor sve do vremena Hadrijanove vladavine, kada je stekao status grada sa visokim stepenom autonomije. Graditeljske veštine starih Rimljana prikazuju ostaci puta cara Trajana na Đerdapu, a jedan od najvećih poduhvata antike bio je izgradnja mosta preko Dunava. Ovaj poduhvat je prikazan na Trajanovom stubu u Rimu. Ostaci mosta pristupačni su samo odvažnim podvodnim arheolozima, ali će uskoro, pomoću lasera, turisti moći da vide svetlosnu viziju ovog graditeljskog čuda. Čuvenu Trajanovu tablu, monumentalni natpis o gradnji puta prema Dakiji, posetioci danas mogu videti samo sa reke, iz broda ili čamca.

Gamzigradski kompleks, koji čine carska palata i mesto gde su Galerije i njegova majka Romula uzdignuti među bogove, Feliks Romulijana, Gamzigrad, od 2007. godine je na listi Uneskovesvetske kulturne baštine.

U Naisusu (Niš) oko 280. godine rodio se imperator Konstantin Veliki. Uskoro bi u ovom gradu trebalo da se otvori arheološki park. Odluke ovog imperatora uticale su na bar dve stvari u svetskoj istoriji. Konstantin Veliki je bio prvi rimski car koji je prihvatio hrišćanstvo, ali je osnovao i Konstantinopolj, koji je hiljadama godina bio prestonica imperije. Grad Justinijana Prime, Caričin grad, leži na blagim padinama koje se spuštaju od planine Radan ka Leskovačkoj kotlini.

napomena : tekst je u potpunsoti preuzet iz lista POLITIKA od 26.04.2008

Ministarstvo kulture Republike Srbije

Turistička organizacija Srbije Beograd

Rimsko carstvo

dadarski sir

rimski imperatori

Putevi rimskih imperatora u Srbiji

Miomir Korać

arheološki lokaliteti

Sirmijum

Sirmium

Singidunum

Viminacijum

Kostolac

Trajanova tabla

Đerdap

Dunav

most na Đerdapu

Dijana

Feliks Romulijana

Medijana

Justinijan Prima Trajanov most

Decije

Klaudije Gotske

Prob

Aurelijan

Galerije

Daj

Konstantin Veliki

Smiljana Novičić

Maksimilijan

Konstancije Drugi

Gracijan

Jovinijan

Kalemegdan

Studentski trg

Trg Republike

Hadrijan