Inovativna tehnologija na Zlatiborskim hidroelektranama - Elektrovat iz Čačka uložio 5,2 mil EUR u gradnju HE Beli kamen

Hidroelektrana Beli kamen na Crnom Rzavu ima dva agregata od 1.220 i 470 kilovata, sagrađena je u gudurama Zlatibora i nedavno puštena u rad, a njome se upravlja računarom iz stotinu kilometara udaljenog Čačka. To je samo jedna od novosti u poslu gde je ulogu investitora i graditelja, sa podizvođačima, imalo čačansko preduzeće Elektrovat.

– Od države smo dobili dozvolu za podizanje tri elektrane na ovoj reci. Prva je sagrađena na nadmorskoj visini od 700 metara, a radove na sledeće dve, na 621 odnosno 560 metara, počećemo kad bude okončan administrativni deo posla – kaže za Politiku Radomir Milekić, suvlasnik Elektrovata i sada direktor Zlatiborskih hidroelektrana.

Pre nego što se zavrtela turbina prvog agregata bilo je potrebno sagraditi ukupno sedam kilometara cevovoda i sve druge građevine, kroz krš i litice gorske klisure.

– Samo dovodna derivaciona cev do vodne komore dugačka je dva kilometra i ima pad od svega četiri hiljadita po metru, odnosno 80 centimetara. Da bi se uspostavio potreban dotok vode morali smo da napravimo i tunel 2,5 sa 2,5 metra, dužine 450 metara. Taj deo posla radio je tim rudara iz Čačka, krenuli su da kopaju 1. jula 2015, a izašli 10. aprila 2016. sa samo četiri dana odmora, radeći 24 sata u dve smene.

Za ovu elektranu, Milekić je omislio posebnu vrstu vodozahvatne brane, sa koanda rešetkom, što je novost kod nas.

– Novost se zasniva na teoriji plutajućeg taloga. Jednačinom se određuje kriva po kojoj se pravi ta rešetka, sav talog prelazi preko nje, a kroz rešetku u sistem ne može ući talog veći od jednog milimetra. A svaka sledeća veća voda nosi taj zaostali nanos sa rešetke, jer je pod nagibom. To rešenje koristi se u Švedskoj, Kanadi, postoji par rešetaka i u Austriji, a ovo je prva u Srbiji. Pored toga, novost je i to što će sve tri elektrane biti povezane kao kaskada, pošto cevovod ide iz jedne u drugu a ne vraća vodu u reku, s tim što postoji bajpas ako negde dođe do problema – objašnjava konstruktor.

Za naše prilike, potpuno novo bilo je i rešenje pri izradi spiralnih cevi od polietilena, radi dovoda vode do vodne komore i cevovoda pod pritiskom.

– Za prečnik veći od 1.200 milimetara problem je transport. Ta cev od 12 metara dužine teška je samo pola tone, morala bi da se transportuje iz Turske, iz jednog grada stotinak kilometara udaljenog od Istanbula i bilo bi nam potrebno 250 šlepera, odnosno 300.000 EUR samo za prevoz do Zlatibora. Međutim, mi smo iz Turske u 23 šlepera dopremili repromaterijal i pomoću prilično jednostavnih mašina, koje su osmislili Nemci i Turci, namotavali smo na našem gradilištu cevi prečnika do 1.800 milimetara, u dužinama po potrebi.

Prostor elektrane pokriven je sa 11 kamera, jedan čovek je tu na povremenom dežurstvu, a inženjeri iz komandne sobe u Čačku, u Elektrovatu, nadziru sistem i otklanjaju probleme pomoću računara, ako se pojave. Gradnja HE koštala je 5,2 mil EUR, što je obezbeđeno bankarskim kreditom, posao je rentabilan ako se ulog vrati za manje od 12 godina, a projektovana je da radi četiri decenije pre prvog remonta. Struja se pušta u mrežu po ceni od 10,37 evrocenti za kilovat-čas.

Elektrovat je još 2009. osnovao preduzeće čiji je zadatak bio da se bavi isključivo obnovljivim izvorima energije. Lokacije za podizanje hidroelektrana (u opticaju je bila još jedna, na Brusničkoj reci na Goliji), dobro su proučene, istražene i pripremljene za investiranje i pre nego što je Vlada Srbije usvojila ijedan akt o obnovljivim izvorima energije.

Čačansko preduzeće je, inače, 2012. godine na krovu svog novog pogona instaliralo solarnu elektranu snage 55 kilovata, sa 228 panela, koja je odmah priključena na mrežu EPS-a. U taj posao uloženo je 115.000 EUR, a sunčeva struja isporučuje se po ceni od 21 evrocenta za kilovat.