(Biznis) Placeva u centralnom delu Beograda ni za lek, plac u Lominoj 2.000.000 €

U centru Beograda gotovo da nema više parcela pogodnih za izgradnju stambenih zgrada, a i ono malo što je ostalo, preskupo je ili je pod sporom, kažu u beogradskim agencijama za promet nekretnina. Zato i ne čudi da vlasnici „straćara" na dobrim lokacijama mogu zaraditi milione evra. Primera radi, jedan plac u Lominoj ulici od deset ari procenjen je na čitavih dva miliona evra!

Vlasnici trošnih kuća, koje po pravilu imaju zajedničko dvorište, najčešće postavljaju nerealne uslove investitorima, koji su zainteresovani da na tim lokacijama izgrade stambene zgrade ili poslovni prostor.

Zemljišta ni za lek

Za ruinirane stare dvosobne kućice u zajedničkom dvorištu vlasnici traže između nekoliko stotina hiljada i nekoliko miliona evra. U gradskom jezgru, gde se stanovi prodaju kao od šale a građevinskog zemljišta nema „ni za lek", za osrednji plac od investitora može da se dobije i pola miliona evra, a zemljište podesno za gradnju višespratnica sa više od šest spratova ili poslovnih objekata dostiže i milione evra.

Katarina Lazarević iz agencije „Alka" kaže da su cene placeva, ali i stambenog i poslovnog prostora, rasle na nedeljnom nivou, ali da su trenutno stale. Kao uzroke vrtoglavom skoku cena, pored velike potražnje i male ponude, Lazarevićeva vidi i u velikom broju stambenih kredita koje banke odobravaju.

(Katarina Lazarević)

- Bankama odgovara da odobravaju stambene i građevinske kredite, jer su kamate kod nas najviše u regionu - kaže Katarina Lazarević i dodaje da je identično i sa građevinskim i sa kreditima za adaptaciju, koje uzimaju manji investitori.

Ona dodaje da manjih parcela na kojima je moguće sagraditi višespratnice od tri do osam spratova u ponudi više nema, a da je, po pravilu, ono što je ostalo, pod nekim sporom i nemoguće je graditi na tom zemljištu.

U agenciji „Orion" potvrđuju ovu činjenicu i navode nedavni primer, kada je propala prodaja parcele u Sarajevskoj ulici, gde je samo jedan od pet stanara koji žive u istom dvorištu odbio da se dogovori sa investitorom, zbog čega je sve propalo.

- Slična je situacija sa još nekoliko trošnih kućica s desne strane u Sarajevskoj ulici, gde vlasnici i investitori ne mogu da se dogovore - kažu u ovoj agenciji i dodaju da je šteta velika, jer taj deo ulice zbog tih trošnih kućica podseća na Siciliju i ozbiljno narušava vizuelni efekat samog centra grada.

Direktor prodaje u agenciji „Menadžer" Milan Simonović kaže da je i dalje najveća potražnja zemljišta za izgradnju stambenog prostora na Vračaru, Senjaku, Dedinju, ali i u Novom Beogradu, oko „Arene" i hotela „Jugoslavija".

- Najviše se traže Vračar, oko hrama svetog Save, i Dedinje i Senjak, mada usled ogromne ponude, a male potražnje, traže se parcele i na obodu grada - kaže Simonović.

Prema njegovim rečima, u trenutnoj ponudi ove agencije nalaze se kućice sa više stanova i zajedničkim dvorištem na Lekinom brdu, u ulici Dimitrija Tucovića, a na najinteresantnija ponuda je u Lominoj ulici, gde plac od oko deset ari košta dva miliona evra!

- Cene zemljišta formiraju se na osnovu različitih kriterijuma. Koliko će jedan ar da košta određuje oblik lokacije, zapravo njena širina - kaže Simonović i objašnjava da duge i uzane parcele ništa ne vrede, bez obzira na to gde se nalaze i da je minimum da parcela bude široka 15 metara, mada su najatraktivnije one od 20 do 25 metara širine.

Važna spratnost

Kao još jedan od važnih kriterijuma koji formiraju cene parcela i čine ih skupljim i privlačnijim investitorima Simonović navodi i to šta je prema urbanističkom planu na određenoj lokaciji predviđeno za gradnju. Najskuplje se prodaje zemljište gde je predviđena izgradnja šest do osam spratova, dok su nešto jeftinije parcele na kojima su maksimum dva sprata i potkrovlje.

Od ponuda lokacija pogodnih za izgradnju stambenih zgrada, u agenciji „Menadžer" pohvalili su se parcelom na Lekinom brdu, na kojoj za jedan ar treba izdvojiti 50.000 evra, a izdvojili su i nekoliko placeva na Senjaku, gde je cena jednog ara oko 70.000 evra, kao i plac od četiri ara u ulici Dimitrija Tucovića, za koji vlasnici traže 400 hiljada evra.

Naši sagovornici iz nekoliko beogradskih agencija za promet nekretnina slažu se da „manji investitori" izbegavaju agencije koliko god je to moguće.

- Trude se da nas izbegnu, kako bi izbegli proviziju, ali na kraju, iako nerado, opet traže naše usluge, jer je jednostavnije da se mi preganjamo sa stanarima i advokatima - kažu u agencijama.

Kako izračunati vrednost placa?

Koliko mogu da dobiju za svoje zemljište vlasnici i sami mogu da izračunaju. Važno je da od urbanista saznaju kolika će biti osnova zgrade koja će tu biti izgrađena i koliko etaža može imati. Osnova se potom množi sa brojem etaža, čime se dobija broj bruto kvadrata. Taj broj umanji se za četvrtinu, koliko u proseku u svakoj zgradi ode na hodnike, zidove i prostor koji ne može biti korisno upotrebljen. Trećina ovog broja, pomnožena sa trenutnom cenom kvadrata, koja se u zavisnosti od lokacije kreće od 900 do 3.000 evra, daje konačnu cenu placa koju mogu da traže od investitora.

poziv na pretplatu na BIZNIS - www.biznisnovine.com