Novi inovativni lekovi na pozitivnoj listi u 2018? - Za dostizanje "regionalnog standarda" neophodno proširenje sa bar dvadesetak godišnje

Nakon višegodišnjeg zatišja na polju uvođenja inovativnih terapija na pozitivnu listu RFZO, od 2016. godine nova 23 inovativna leka dostupna su građanima Srbije o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja. Da bi dostupnost ovih lekova pacijentima, međutim, bila bar kao u zemljama našeg okruženja, neophodno je da u narednom periodu svake godine na listu dolazi najmanje dvadestak novih inovativnih medikamenata.

Na to pažnju za naš portal skreće Bojan Trkulja, predsednik Udruženja proizvođača inovativnih lekova (INOVIA). Kako objašnjava, ako znamo da se u svetu svake godine pojavi između 20 i 30 novih inovativnih lekova, a da smo mi prošli kroz skoro petogodišnji period u kojem inovativni lekovi nisu dolazili na takozvanu pozitivnu listu, jasno je da smo u "zaostatku" za nekih stotinak inovativnih lekova koji su registrovani u našoj zemlji, za koje je podnet zahtev za stavljanje na listu, a koji još nisu postali dostupni našim osiguranicima.

- Reč je o lekovima koji su namenjeni za lečenje velikog broja različitih oboljenja, a pošto ih je toliko mnogo, praktično je nemoguće reći gde je zaostatak najveći. Zbog toga je od ogromnog značaja da se nastavi sa kontinuiranim uvođenjem inovativnih lekova na listu, u skladu sa određenim prioritetima koje bi država trebalo da definiše - ističe Trkulja.

Proizvođači su odluku države s kraja 2016, da pacijenti u Srbiji konačno dobiju priliku da se leče modernim i efikasnim lekovima, opštimistično pozdravili, ali i upozorili da je proces uvođenja lekova bio restriktivan, te da mnogi proizvodi još čekaju da uđu na pozitivnu listu lekova. U toj grupi je i jedan od inovativnih lekova kompanije Servier, u polju srčane insuficijencije. U ovoj kompaniji, koja je prošle godine proslavila deceniju poslovanja u Srbiji i čije lekove koristi 170.000 naših građana, ističu da bi ulazak novih lekova, trebalo da bude redovan, regularan i kontinuiran proces, kao što je slučaj u svim zemljama našeg okruženja.

- Za naš lek u polju srčane insuficijencije odobrenje za ulazak na listu lekova u Srbiji čekamo od 2011. godine, dok je u svim zemljama u regionu gde je Servier prisutan, proizvod već na pozitivnoj listi lekova - kažu za naš portal u ovoj kompaniji.

Nadaju se ipak da je "implementacija novih modela ugovora za pristup inovativnim lekovima između farmaceutskih kompanija i RFZO početak konstruktivne saradnje za dobrobit pacijenata u Srbiji", te podsećaju da je nedavno objavljeno da je država spremna da se svi lekovi sa esencijalne liste Svetske zdravstvene organizacije uključe na pozitivnu listu lekova do 2020. godine.

Predviđanja da će naša zemlja u roku od nekoliko godina biti lider u regionu kada je zdravstvo u pitanju, međutim, teško da mogu biti realna, bar kad je o inovativnim lekovima reč, smatra Trkulja.

– Rumunija u ovom trenutku svojim osiguranicima obezbeđuje dva puta više inovativnih lekova, dok je u Bugarskoj i Hrvatskoj dostupnost inovativnih terapija kroz njihove pozitivne liste oko tri, do tri i po puta veća nego u Srbiji - napominje naš sagovornik, ali i dodaje da bez obzira na takvu situaciju nemamo razloga da ne verujemo zvaničnicima kada kažu da će se ta slika izmeniti.

- Očekujemo nova proširenja Liste u 2018. godini, jednako kao i u godinama koje slede. Samo ukoliko bi u narednom periodu svake godine na listu dolazilo bar dvadesetak novih inovativnih lekova mogli bismo da očekujemo da dostupnost ovih lekova našim osiguranicima bude bar onolika kolika je trenutno u zemljama našeg okruženja.

Na pitanje kojim kriterijumima bi država trebalo da se vodi pri odobravanju inovativnih proizvoda, naš sagovornik kaže da se o tome pitaju stručne komisije pri RFZO i Ministarstvu zdravlja, a da je iz ugla industrije prevashodno bitno da se vodi računa o oblastima gde je zaostatak za zlatnim standardom lečenja Evrope i sveta najveći, kao i o onim oboljenjima od kojih se u našoj zemlji najviše oboleva i (ili) umire.

I u kompaniji Servier ističu da Srbija još razvija farmakoekonomske modele za stavljanje proizvoda na pozitivnu listu lekova.

- Cena lekova ne bi trebalo da bude jedini kriterijum za odobrenje inovativnih proizvoda, već je potrebno sagledavati i druge kriterijume kao što su uštede napravljene smanjenim brojem hospitalizacija pacijenata ili bolje kontrole bolesti primenom inovativnih terapija - ističu u ovoj farmaceutskoj kući čiji su proizvodi za lečenje hipertenzije i dijabetesa već na Pozitivnoj listi.

Kompanija sa sedištem u Francuskoj, koja je jedan od lidera u terapijskim oblastima hipertenzije, angine pektoris i dijabetesa, u istraživanje i razvoj investira 25% ukupnog prometa, a u poslednje 2 godine su u samom vrhu liste brzorastućih inovativnih kompanija u Srbiji.

Trenutno kako najavljuju za eKapiju, rade na tome da obezbede i novi onkološki proizvod na našem tržištu, a sarađivaće, kažu, i sa zdravstvenim vlastima da on bude stavljen na pozitivnu listu lekova.

Ističući zašto je važno da trend povećanog izdvajanja sredstava za inovativne terapije u Srbiji bude nastavljen, podsećaju da su inovativni tretmani oni koji produžavaju život pacijenata i poboljšavaju kvalitet života kod najtežih oboljenja, pa obezbeđivanje dostupnosti ovih proizvoda direktno pomaže onima koji se bore sa ozbiljnim bolestima.

U Srbiji su krajem 2016. godine medikamenti po prvi put na pozitivnu listu stavljeni i kroz model posebnih ugovora, što je uobičajena praksa u razvijenim zemljama. Njima, proizvođači lekova ili nosioci dozvole za stavljanje u promet, preuzimaju deo troškova nabavke leka stvarajući povoljnije uslove nabavke za zdravstvene fondove.

Od 23 leka koji su tada stavljeni na listu, navedeno je na sajtu RFZO, u periodu od 23. do 29. novembra 2016. godine, u Republičkom fondu su potpisani posebni ugovori za 18 lekova. Ugovore su potpisala ovlašćena lica 11 farmaceutskih kompanija i dr Verica Lazić, tadašnja v.d direktorke Republičkog fonda.

Centralna komisija za lekove je 30. novembra 2016. godine utvrdila predlog liste lekova kojim se na nju stavljaju 23 originalna/inovativna leka za nove indikacije, i to 8 lekova za pedijatrijsku populaciju, 4 leka za transplataciju, 4 leka za hematologiju i 7 lekova za onkologiju.

Pre ovoga, prema ranijim podacima RFZO, poslednji put inovativan lek stavljen je na pozitivnu listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje početkom 2014. godine. Reč je o medikamentu sa liste A, za lečenje HIV-a. Na listu C, na kojoj su lekovi sa posebnim režimom izdavanja, inovativni medikamenti nisu uključivani još od kraja 2012. godine.