Otkriven spomenik Petru Kočiću u Čuburskom parku

Dragan Đilas i Dragoljub Davidović, gradonačelnici Beograda i Banjaluke, otkrili su juče u Čuburskom parku spomenik Petru Kočiću. Na osnovu bratimljenja Beograda i Banjaluke i njihove saradnje, istovetan spomenik biće postavljen pred rodnom kućom Petra Kočića u Stričićima na Zmijanju, u Bosni i Herecegovini. Svečanosti su prisustvovali predsednici skupština gradova Beograda i Banjaluke Aleksandar Antić i Slobodan Gavranović i predstavnici banjalučkog Zavičajnog društva "Zmijanje".

– Danas smo otkrili spomenik čoveku koji je veliki deo svog života proveo u Beogradu, kada su ga izbacili iz Sarajevske gimnazije zbog rodoljubivih stavova. On je mnogo puta iz Beograda odlazio i u njega se vraćao. U tim vremenima su bili ljudi koji su maštali o sjedinjenju dva dela našeg naroda, bili pravi rodoljubi i to na normalan način saopštavali i borili se. Posao nas političara koji smo na funkcijama jeste da se srpski narod sa ove i one strane Drine što više spoji, ali ne samo pričama i deklaracijama, već da se konkretnim potezima omogući bolji život. Ponosan sam što sam bio deo tima koji se izborio za avio-liniju Banjaluka–Beograd, a sa gradonačelnikom Banjaluke sam se dogovorio da pojačamo ove aktivnosti, da što više smanjujemo razlike i da se što više spajamo. Spomenik Petru Kočiću je najbolji primer kako to treba raditi – rekao je Đilas.

Saradnja Banjaluke i Beograda postoji već decenijama u mnogim oblastima. Banjaluka u Evropi ima više gradova partnera, ali je Beograd bio i uvek će biti prvi među njima, istakao je Dragoljub Davidović i najavio još mnogo zajedničkih projekata u okviru saradnje dva grada.

Idejno rešenje spomenika finansiralo je Zavičajno društvo "Zmijanje", dok je livenje platio grad Beograd. Idejno rešenje rad je akademskog vajara Dragoljuba Dimitrijevića, profesora vajarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Figura od livene bronze u slobodnom prostoru, koja je sa postoljem visoka 3,2 metra, postavljen je u Čuburskom parku u neposrednoj blizini mesta na kom je Petar Kočić živeo tokom svog boravka u Beogradu – između ulica Cara Nikolaja II, Maksima Gorkog, Čuburske i Šumatovačke. Spomenik je smešten uz glavnu i najfrekventniju pešačku stazu u okviru parka, a čitav prostor oko njega urediće JKP "Zelenilo – Beograd".

Petar Kočić, srpski književnik i narodni tribun, rođen je u Stričićima kod Banjaluke 1877. godine. Osnovnu školu završio je u Banjaluci i upisao se u Sarajevsku gimnaziju, iz koje je izbačen zbog nacionalnih ideja 1895. godine. Po završetku gimnazije u Beogradu, odlazi na studije slavistike u Beč. Po završetku studija službuje u Skoplju, ali je posle sukoba s vlastima ponovo u Beogradu, gde mu je u Narodnom pozorištu izvedeno najpoznatije delo "Jazavac pred sudom". Od 1907. godine Kočić u Banjaluci uređuje svoj list "Otadžbina", a Srpska književna zadruga u Beogradu izdaje mu treću knjigu priča "S planine i ispod planine".

Kao književnik i nacionalni borac protiv austrougarske okupacije stekao je ogromnu popularnost u srpskom narodu i tada počinju njegova stradanja: više puta je hapšen i osuđivan na robiju kao najžešći protivnik austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine i tuđinske vlasti u njoj. Umro je 29. avgusta 1916. godine u Beogradu i sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju.

Grad Beograd

Grad Banja Luka

ZD Zmijanje Banja Luka

Fakultet primenjenih umetnosti Beograd

JKP Zelenilo Beograd

Dragan Đilas

Dragoljub Davidović

Čuburski park Beograd

Petar Kočić

Aleksandar Antić

Slobodan Gavranović

Sarajevska gimnazija

Drina

Dragoljub Dimitrijević

Cara Nikolaj II

Maksim Gorki

Jazavac pred sudom

Otadžbina

S planine i ispod planine

Skoplje