Ruski arhitekti i graditelji dali trajan doprinos Beogradu

(Aleksej Posnjikov)

Bronzana skulptura Aleksandra Sergejeviča Puškina biće postavljena u parku "Ćirila i Metodija", a 20. oktobra će ga svečano otkriti predsednik Srbije Boris Tadić i Dmitri Medvedev, predsednik Rusije. Na postamentu će stajati natpis "Poklon saveza pisaca Rusije". Skulptura Puškina je u prirodnoj veličini, rađena je u bronzi i teška je 300 kilograma. Trenutno se nalazi u foajeu pozorišta "Pinokio" i već je smatraju trajnim simbolom srpsko – ruskog prijateljstva.

Zato nije čudno što se poslednjih dana, osim o zahtevu ruske strane da se beogradskim ulicama vrate imena ljudi koji su učestvovali u njegovom oslobađanju 1944. godine, dosta govori o doprinosu koji su ruski emigranti između dva svetska rata dali našoj prestonici.

Najbolji sagovornik za takav razgovor je 95-godišnji građevinski inženjer Aleksej Posnjikov, za koga kažu da je najstariji Rus u Beogradu.

- Sa samo šest godina, bežeći iz rodnog Sankt Peterzburga od Oktobarske revolucije, sa majkom i ocem stigao sam u Srbiju, tada Kraljevinu SHS. U Beogradu sam 1939. godine završio Građevinski fakultet i počeo da radim. Penzionisam sam 1984. godine i od tad jednim mirnim životom živim u Beogradu i pomažem svim Rusima koji se nađu u prestonici Srbije - priča Posnjikov.

On je samo jedan od 40.000 Rusa koju su emigrirali u tadašnju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1920. godine.

- Imao sam šest godina. Majka mi je bila lekar, otac filolog i pronašli su sebe u Lenjinovoj rečenici "Intelektualci su gamad koju treba uništiti", pa su rešili da što pre odu iz Rusije. Otišli smo do Sevastopolja, odatle na brod "Rio" preko Crnog mora prema sadašnjem Istanbulu. Međutim, negde pre istanbulske luke, nestalo je uglja i stali smo. Brod je putem telegrama tražio pomoć, a to su nažalost čule i ruske vlasti koje su odmah poslale najbližu podmornicu da nas potopi. Srećom, vapaj za pomoć čule su američke snage, koje su poslale krstaricu i dva ratna broda. Stigli su nekoliko minuta pre podmornice i spasili nas, jer tadašnja vlast Rusije nije smela da se zamera Amerikancima - sa suzama u očima Posnjikov se priseća svog odlaska iz rodne Rusije, koju je nakon emigriranja posetio tek 50 godina posle.

Porodica Posnjikov je u Istanbulu prešla na brod "Estere viktor" koji je krenuo ka tadašnjoj Kraljevini SHS. U Boki kotorskoj su bili smešteni u barake, a zatim su otišli u Perast, gde je Aleksejeva majka dobila posao gradskog lekara.

- Zatim smo na kratko otišli u Vojvodinu, a onda, 1930. godine u Vučitrn, gde mi je otac dobio posao učitelja u osnovnoj školi. Tu sam završio i srednju školu u ruskom korpusu i Vojnu gimnaziju sa kadetima iz Rusije, od čega je kasnije nastalo i društvo koje i sad postoji "Kadeti". Prvi put sam u Beograd stigao kao student, 1934. godine, a nakon pet godina sam diplomirao na Građevinskom fakultetu. Kako sam samo voleo studentski život. Bio sam u domu Aleksandar I i tu se znalo, koje su ruske sobe, gde Rusi sede u restoranu, koje su devojke "naše", pa ih Srbi nisu dirali. Imali smo i svoje igranke, dva puta mesečno u ruskim udruženjima. Da mi je sada samo jedan dan tog vremena - ovo sećanje je Alekseju izmamilo osmeh na lice.

Nakon završenog fakulteta Aleksej Posnjikov dobija posao izvođača građevinskih radova na Kosmetu, a ubrzo postaje i tehnički direktor tada moćne građevinske firme "Ramiz Sadiku". Izgradio je mnogo zgrada u Prištini, a zatim i objekte po Crnoj Gori. Nikšićka "Željezara" i brana "Krupac" najveća su dva projekta koje je u Crnoj Gori potpisao Aleksej Posnjikov.

- Nakon toga sam se zaposlio u "Jugoprojektu", pa smo gradili objekte širom Jugoslavije. U međuvremenu, primljen sam na Građevinski fakultet prvo kao asistent, a onda kao docent i tako sam i penzionisan. Bio sam strog, ali sam zahtevao stručno znanje studenata i davao sam mogućnosti za napredovanje - priseća se Posnjikov, koji sada dane provodi čitajući knjige o istoriji Rusije, ali i stihove Puškina, pa ga je oduševilo što će 20. oktobra poznatom ruskom pesniku biti otkriven spomenik.

Posnjikov je počasni sekretar rusko-srpskog udruženja "Kadate", koje okuplja oko 100 članova.

Koristi internet

Iako ima 95 godina, Aleksej Posnjikov čita bez naočara, kreće se bez ikakvih pomagala, a od skoro je počeo i da koristi kompjuter, pa je tako i novinara "Blica" zamolio da mu tekst pošalje na mail kako bi ga pročitao. Ženio se dva puta, a drugi put pre samo tri godine, kad je navršio 92 leta.

Bogatstvo Beograda

Beograd ima izvanredan geografski položaj, dve reke, Kalemegdan, Topčider, Košutnjak, planinu Avala i toranj sa kog se vidi ceo grad. Ima odlično tlo za izgradnju u bilo kom delu i to su neverovatna prirodna bogatstva prestonice Srbije koje treba iskoristiti i Beograd će u budućnosti biti jedan od najlepših i najrazvijenijih gradova Balkana - predviđa Posnjikov.

Ruske institucije u Beogradu

Ruski hram: Crkvu Svete Trojice osnovala je 1924. godine ruska bela emigracija i to je jedina ruska crkva u Beogradu. U njoj su uvek služili ruski sveštenici. Sačuvana je crkvena relikvija i velika biblioteka retkih knjiga, koju su iz Rusije doneli emigranti. U ovoj crkvi sahranjen je general Petar Vrangeljev, jer je njegova poslednja želja bila da bude sahranjen u "bratskoj slovenskoj pravoslavnoj zemlji". U vreme službe crkva Svete Trojice je uvek puna ljudi.

Ruski dom: Najstariji inostrani kulturni centar u Beogradu. Ideja o njegovom formiranju rodila se krajem dvadesetih godina prošlog veka, uz podršku ondašnjeg kralja Jugoslavije Aleksandra I Karađorđevića, srpskog patrijarha Varnave i akademika Aleksandra Belića. Otvaranje centra pod nazivom Ruski dom "Imperator Nikolaj II", održano je 9. aprila 1933. godne. Ceremoniji otvaranja prisustvovali su kraljica Marija, članovi kraljevske porodice, premijer Jugoslavije Milan Srškić, predstavnici vlade, društvenog i kulturnog života. Ruski dom trenutno okuplja nekoliko udruženja: "Kadete", Društvo srpsko-ruskog prijateljstva, Društvo rusko-srpskog jedinstva. U svetu postoje 64 ruska doma, ali je samo ovaj u Beogradu namenjen za druženje Srba i Rusa.

Rusi koji su zadužili Beograd

Nikola Krasnov (1864 - 1939)

- Ostavio je najveći uticaj, on je projektovao današnju zgradu Vlade, koja je tada bila zgrada Ministarstva finansija. Ovo zdanje zidano je između 1926. i 1928. godine, a dograđeno 1938., takođe po projektu Krasnova. Isti autor je projektovao i zgradu Ministarstva spoljnih poslova u kojoj je u to vreme bilo smešteno Ministarstvo šuma i rudnika.. Krasnov je uradio enterijer zgrade Narodne skupštine, uredio park oko zgrade i osmislio ogradu. Takođe, projektovao je i enterijer Starog dvora na Dedinju u stilu moskovskog Kremlja.

Grigorij Samojlov (1904 - 1989)

- U Beogradu uradio oko 180 projekata. Po njegovoj zamisli, u duhu tadašnje moderne ruske arhitekture projektovana je fasada hotela "Moskva", a 1972 godine kada je vršena adaptacija, po njegovom projektu opremljen je enterijer brojnim vitražima. Samojlov je projektovao i porodične vile, idustrijske objekte, ali je najveću slavu stekao projektom Palate penzionog fonda, koja je i jedno od obeležja Terazija.

Vasilij Androsov (1873-1934)

ima velikog udela u konačnom oblikovanju Crkve Aleksandra Nevskog, koji je projektovao i javne i stambene zgrade od kojih je najznačajnija fasada Glavne pošte.

Vasilij Fjodorovič Baumgarten (1879-1945)

- projektovao je zgradu Generalštaba koja je izgrađena između 1924. i 1928. godine. I Dom ruske kulture, u Ulici kraljice Natalije, građen je po planu ovog arhitekte, kao najznačajnija institucija ruskih izbeglica u Beogradu.

Viktor Lukomski (1884-1947)

po njegovom projektu izgrađena je zgrada Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve.

Valerij Staševski (1882-1945)

projektovao je oko dve hiljade objekata, među kojima Rusku crkvu na Tašmajdanu i celo jedno naselje - Činovničku koloniju na Voždovcu. Projektovao i prvu modernu garažu u Ulici majke Jevrosime.

Projekti ruskih arhitekata emigranata

Hotel "Balkan", zgrada Vlade, Ministarstvo spoljnih poslova, Manjež (sadašnje JDP), Crkva svetog Gavrila, Palata penzionog fonda na Terazijama, Kartografski vojni institut i veliko stepenište na Kalemegdanu, Patrijaršija, fasada Glavne pošte (najveća kamena fasada na Balkanu), Palata Generalštaba, Dom studenata Kralj Aleksandar I, hotel "Avala", Dom Garde na Topčideru, enterijer Narodne skupšitine, Stari dvor, fasada i enterijer hotela "Moskva", Crkva Aleksandra Nevskog, Ruski dom, Ruska crkva, Mašinski fakultet, zgrada "Jubanke" (prva "staklena" zgrada u Beogradu u Ulici kralja Petra), prva moderna garaža u Ulici majke Jevrosime.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 28.09.2009.)

EPCG Željezara doo NIkšić

JUGOPROJEKT INŽENJERING-N.BGD.

Građevinski fakultet Beograd

Hotel Moskva d.o.o. Beograd

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Narodna skupština Republike Srbije

Mašinski fakultet Beograd

Ambasada Ruske Federacije Beograd

Ale­­ksandar Sergejevič Pu­škin

park Ćirila i Metodija

Boris Tadić

Dmitri Medvedev

pozorište Pinokio

Aleksej Posnjikov

Sankt Peterzburg

Oktobarska revolucija

Kraljevina SHS

Sevastopolj

Crno more

Istambul

brod Rio

brod Estere viktor

Vučitrn

Studentski dom Aleksandar I

Ramiz Sadiku

brana Krupac

rusko srpsko udruženja Kadate

Kalemegdan

Topčider

Košutnjak

Avala

Ruski hram

Ruski dom

Crkva Svete Trojice

Petar Vrangeljev

patrijarh Varnava

Aleksandar Belić

Imperator Nikolaj II

Milan Srškić

Stari dvor Dedinje

Kremlj

Grigorij Samojlov

Nikola Krasnov

hotel Moskva

Terazije

Vasilij Androsov

Crkva Aleksandra Nevskog

Generalštab

zgrada Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve

Manjež

Crkva svetog Gavrila

Palata penzionog fonda na Terazijama

Kartografski vojni institut

veliko stepenište na Kalemegdanu

Glavna pošta

hotel Avala

Dom Garde na Topčideru