Šta čeka paušalce koji padnu test samostalnosti? - Izmene Zakona mogle bi negativno da utiču na domaći IT sektor

Vlada Srbije najavila je zakonske izmene koje donose test samostalnosti preduzetnika kojim će se utvrđivati da li je on nezavisan u odnosu na kompaniju koja ga angažuje i da li može biti paušalno oporezovan, ili će biti neophodno da sa kompanijom zasnuje radni odnos. Izmene su izazvale polemike u javnosti, pre svega u IT zajednici, na koju se, čini se, ove mere najviše utiču.

Test samostalnosti sadržaće devet kriterijuma kojim bi se proveravala samostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca, a opširnije o tome koji su kriterijumi, čitajte u posebnoj vesti.

Aleksandar Vasić, poreski savetnik i predsednik grupacije za računovodstvene usluge Privredne komore kaže za eKapiju da su izmene Zakona bile neophodne, ali da nije siguran da su predložena rešenja najbolja.

- Uvreženo je mišljenje predstavnika države da angažovanjem paušalaca štede firme, a to je netačno. Poslednjih godina je intencija da upravo preduzetnici želeći "veću samostalnost" uslovljavaju poslodavce da sa njima zaključuju komercijalne ugovore, a ne radni odnos. Sa druge strane, država je godinama promovisala preduzetničku inicijativu. Osnivanjem preduzetničkih radnji, ostvaruje se veća samostalnost i otvaraju se nove mogućnosti. Srbija nije mesto gde je duh preduzetništva ukorenjen. Njega treba tek graditi ako želimo stabilnu privredu i pozitivnu promenu odnosa ljudi prema poslovanju. Novim pravilima se šalje drugačija poruka, i to je loše - kaže Vasić.

Test samostalnosti treba da bude provera odnosa klijenta i preduzetnika. Sam test je odgovornost obe strane, međutim, ko snosi posledice u slučaju padanja testa samostalnosti zavisi od toga s kim se ostvaruje saradnja - kaže za eKapiju Sofija Popara, osnivač portala Paušal.rs, član radne grupe sa Naledom, koja radi izmene i automatizaciju poreskih rešenja.

- Koliko su objavili, situacija je takva da ukoliko podržavaš 5 od 9 kriterijuma, smatraće se da si pao test. Ono što je i dalje ostalo sporno su kriterijumi testa, koji su široki i nedovoljno definisani, pa se mogu različito tumačiti što može dovesti do problema. Naime, Poreska uprava neće direktno uticati na sprovođenje testa, ali u slučaju kontrole može osporiti vaše rezultate testa i u tom slučaju retroaktivno oporezovati sav vaš prihod. Samim tim, ukoliko kriterijumi nisu dovoljno detaljno definisani, preduzetnici preuzimaju veliki rizik na sebe, koji će zavisiti od subjektivnog mišljenja poreskog inspektora - kaže Popara.

U situacijama kada preduzetnik sarađuje sa više pravnih lica neophodno je da testu podvrgne odnos sa svakim od poslodavaca.

- Svaki preduzetnik, ili pravno lice koje sarađuje sa preduzetnikom bi trebalo da proveri odgovore na pitanja iz testa i zaključi da li ga pada ili ne, bez obizira na broj klijenata sa kojim preduzetnik sarađuje - kaže Popara.

U situacijama kada preduzetnik-paušalac saraćuje sa inostranim klijentima, situacija je još komplikovanija.

- Ukoliko preduzetnik radi sa ino klijentom, preduzetnik će biti taj koji će snositi posledice i u tom slučaju potrebno je da oporezuje prihod kao fizičko lice. Ako je klijent domaće lice, ono će snositi posledice - ističe Popara.

Dakle, za preduzetnike koji bi pali test, ovo znači da im se sav prihod koji ostvare od datog klijenta smatra kao prihod fizičkog lica, i u skladu sa tim oporezuje - nezavisno od poreza i doprinosa koje već plaća kao preduzetnik.

- S obzirom da je prethodno rešenje neisplativo, alternativa za ovo rešenje može biti otvaranje doo društva preko kojeg će poslovati, umesto kao preduzetnik, kako ona ne podležu ovom testu. Međutim, osim što je ovo dosta komplikovaniji oblik poslovanja u odnosu na preduzetnike koji se paušalno oporezuju, takođe je i skuplji, za početak što se tiče troškova vođenja knjiga - kaže Popara i dodaje da se za sada ne vidi rešenje koje neće negativno uticati na njihovo poslovanje.

Sa njom je saglasan i Vasić, koji ističe da se na IT sektor i preduzetnike koji sarađuju sa inostranim klijentima, mora posebno voditi računa.

- Posebno moramo imati u vidu IT sektor i preduzetnike koje rade za ino kompanije. To je čist neto prihod države. I ako je namera da se pola od toga uzme za poreze i doprinose, to dugoročno neće "proći". Ta vrsta preduzetnika su i najpokretljiviji, najmanje zavise od mesta rada, nemaju problem sa jezičkim barijerama, i svoje mesto pod suncem će tražiti u drugim državama. Ima li šta bolje za državu kad programeri iz drugih evropskih zemalja dolaze ovde da osnivaju preduzetničke radnje. Oni će plaćati porez, a od države najmanje očekuju, a novac troše ovde, a svako trošenje novca je ponovo predmet oporezivanja - kaže Vasić.

On dodaje da je važno da se razumeju specifičnosti poslovanja, posebno promene u pojednim oblastima poslovanja, koje su toliko intenzivne da bi zakoni trebalo da budu liberalniji kako ne bi gušili tržišnu aktivnost.

- Promene u segmentu IT i nekih drugih profesionalnih usluga su toliko intenzivne, da ih "birotkatsko shvatanje" moze samo zakočiti - smatra Vasić.

Iako su naši sagovornici saglasni sa time da su pojedine izmene Zakona bile potrebne, skeptični su prema efektima uvođenja novih mera.

- Iako moramo razumeti i "apetite budžeta" najvažnije je da država nauči kako da neguje svog poreskog obveznika, jer on joj je dugoročno najbolja investicija. Nije poenta oporezivanja "uzeti dušu" poreskom obvezniku, već mu pomoći da se razvija. Predložena rešenja će kratkoročno dati efekte veće naplate poreza jer najveći broj preduzetnika neće rizikovati "sukobe sa zakonom" i moraće se odreći dela svoje zarade, ali dugoročno mislim da će ovo imati negativne efekte - kaže Vasić.

- Izmene Zakona donete su sa idejom da se smanji zloupotreba paušalnog oporezivanja, što svakako treba suzbiti, ali je potrebno uzeti u obzir i ko će sve u ovom procesu nenamerno ispaštati. Takođe, ovim merama nije predviđeno rešavanje i drugog vida zloupotrebe paušalnog oporezivanja - osim simulacije radnog odnosa, takođe se koristi za pranje novca, što se ovakvim potezima može samo pospešiti - zaključila je Popara.