PAMTIĆU U 2019: Aleksandra Kožul

Pitali smo Aleksandru Kožul šta je, po njenom mišljenju, obeležilo 2019. godinu.

Poslovno, za mene je događaj godine što je kompanija u kojoj radim postala jedinstvena platforma za upravljanje nekretninama Novaston, sa širokim spektrom usluga, kao što su to projektni menadžment, održavanje (facility menadžment), biznis planiranje, lizing, marketing. Što smo porasli za 20 novih kolega, što imamo sjajan tim, ne samo u Srbiji, već i u Hrvatskoj. Što smo za kratko vreme sproveli veliki broj izuzetno teških i značajnih projekata, a za sve to vreme stvorili jednu zdravu korporativnu kulturu i radili na razvoju i usavršavanju zaposlenih, timskom radu i kolegijalnosti. Privatno, svaki dan sa mojom ćerkom Teodorom je događaj godine.

Trudim se da ne vidim promašaje, već nove šanse.

Dozvoliću sebi da ovde budem krajnje lična, ali ličnost godine je moja sestra Jasmina Stojanović, projektni menadžer i urednica magazina Original, Fondacije Đoković. Godinama unazad sanja san da radi i stvara stvari koje voli na način na koji ona želi i to svakoga dana ostvaruje. Sve prepreke na koje je nailazila prevazilazila je sama, bez ičije pomoći i "leđa". Pritom je majka divne devetogodišnje Dunje, autorka bloga floweredbyjasmine i osnivačica kreativne konsultantske agencije Moazaha – što u prevodu znači Čudo. Jasmina stvara čuda i zato je moja ličnost godine.

Otvaranje auto-puta kroz Grdeličku klisuru. A i generalno, povezivanje naše zemlje sa drugim susedima izgradnjom i otvaranjem auto-puteva.

S obzirom na to da sam nekada radila u Vladi Srbije, kao savetnica za odnose sa javnošću tadašnjeg potpredsednika Vlade za evropske integracije, svesna sam toga da je izuzetno teško realizovati stvari koje su od državnog značaja. Iako ima pogrešnih poteza, volela bih da na njih gledamo kao na šanse da se izvuku pouke zarad bolje budućnosti. Najlakše je kritikovati, jer se onda ne snosi nikakva odgovornost. Treba delovati i rešavati. Pa i loše poteze države. Sve zavisi od nas samih.

U 2020. godini ne očekujem, već se nadam. Da ćemo svi, i kao pojednici i kao društvo, biti makar malo pametniji. Da ćemo više vremena posvetiti jedni drugima, da ćemo voditi računa o stvarima koji utiču na naše zdravlje, da ćemo pronaći mir u nama kako bismo bili bolji za sve. Da budemo dobri da bismo bili dobro.