Spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću biće podignut između Starog i Novog dvora u Beogradu
Komentari
Park između Starog i Novog dvora (Foto: Aleksandar Parezanović)
Spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću biće podignut između Starog i Novog dvora, odnosno između Generalnog sekretarijata predsednika Republike i Skupštine grada, odlučio je Odbor za podizanje spomenika na prvoj sednici, kojoj je predsedavao akademik Dušan Kovačević.
Skulptura tragično nastradalog srpskog i jugoslovenskog monarha na konju neće se nalaziti u centru cvetne rondele, kao što se razmišljalo, već bliže Pionirskom parku, a tehničke detalje utvrdiće Urbanistički zavod Beograda.
Naime, ispostavilo se da je na mestu cvetne rondele život skončao kraljevski par iz dinastije Obrenovića, kralj Aleksandar i kraljica Draga, kada su ih zaverenici bacili sa dvorske terase tokom Majskog prevrata 1903. Zato je Odbor, da bi se izbegao negativan odijum u javnosti i stvaranje novih podela, odlučio da pomeri lokaciju za podizanje spomenika.
Na prvoj sednici takođe je odlučeno da se Odbor dopuni predstavnicima SANU, Srpske pravoslavne crkve, Kraljevskog doma Karađorđevića, Matice srpske i dijaspore.
Kako Novosti saznaju, Komisija je najbliža ideji da se statua tragično nastradalog suverena, koji je po mnogima prva žrtva fašizma u Evropi, podigne po ugledu na neki od spomenika koji su u postojali u vreme Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije. U periodu između dva rata širom zemlje su bila 132 kraljeva spomenika, a neke od njih izradili su čuveni vajari Ivan Meštrović, Lojze Dolinar, Antun Augustinčić.
- O veličini ličnosti kralja Aleksandra dovoljno govori činjenica da su nemilice, sa podjednakim žarom, njegova spomen-obeležja rušili kako okupatori, tako i posleratne komunističke vlasti - ocenio je Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Srbije, inače član Odbora.
Inicijativu za podizanje skulpture vladaru, ubijenom 9. oktobra 1934. u atentatu u Marselju, Skupštini grada Beograda podneo je u novembru 2018. predsednik Aleksandar Vučić kao građanin.
Kako je naveo, time bi bila ispravljena višedecenijska nepravda prema vladaru koji je sa ocem, kraljem Petrom, vodio pobedonosne bitke u Prvom i Drugom balkanskom ratu. Tokom Prvog svetskog rata bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u bitkama na Ceru i Kolubari 1914. godine, a pod njegovom komandom srpska vojska probila je Solunski front.
Spomenik će biti okrenut ka Devojačkom parku, pa će kralj Aleksandar "gledati" ka monumentu cara Nikolaja, koji ga je krstio.
Skulptura tragično nastradalog srpskog i jugoslovenskog monarha na konju neće se nalaziti u centru cvetne rondele, kao što se razmišljalo, već bliže Pionirskom parku, a tehničke detalje utvrdiće Urbanistički zavod Beograda.
Naime, ispostavilo se da je na mestu cvetne rondele život skončao kraljevski par iz dinastije Obrenovića, kralj Aleksandar i kraljica Draga, kada su ih zaverenici bacili sa dvorske terase tokom Majskog prevrata 1903. Zato je Odbor, da bi se izbegao negativan odijum u javnosti i stvaranje novih podela, odlučio da pomeri lokaciju za podizanje spomenika.
Na prvoj sednici takođe je odlučeno da se Odbor dopuni predstavnicima SANU, Srpske pravoslavne crkve, Kraljevskog doma Karađorđevića, Matice srpske i dijaspore.
Kako Novosti saznaju, Komisija je najbliža ideji da se statua tragično nastradalog suverena, koji je po mnogima prva žrtva fašizma u Evropi, podigne po ugledu na neki od spomenika koji su u postojali u vreme Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije. U periodu između dva rata širom zemlje su bila 132 kraljeva spomenika, a neke od njih izradili su čuveni vajari Ivan Meštrović, Lojze Dolinar, Antun Augustinčić.
- O veličini ličnosti kralja Aleksandra dovoljno govori činjenica da su nemilice, sa podjednakim žarom, njegova spomen-obeležja rušili kako okupatori, tako i posleratne komunističke vlasti - ocenio je Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Srbije, inače član Odbora.
Inicijativu za podizanje skulpture vladaru, ubijenom 9. oktobra 1934. u atentatu u Marselju, Skupštini grada Beograda podneo je u novembru 2018. predsednik Aleksandar Vučić kao građanin.
Kako je naveo, time bi bila ispravljena višedecenijska nepravda prema vladaru koji je sa ocem, kraljem Petrom, vodio pobedonosne bitke u Prvom i Drugom balkanskom ratu. Tokom Prvog svetskog rata bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u bitkama na Ceru i Kolubari 1914. godine, a pod njegovom komandom srpska vojska probila je Solunski front.
Spomenik će biti okrenut ka Devojačkom parku, pa će kralj Aleksandar "gledati" ka monumentu cara Nikolaja, koji ga je krstio.
Tagovi:
Kraljevski dom Karađorđevića
Dušan Kovačević
Nikola Selaković
Aleksandar Vučić
Aleksandar Karađorđević
spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću
Stari dvor u Beogradu
Novi dvor u Beogradu
Terazije
Generalni sekretarijat predsednika Republike
Skupština grada
Odbor za podizanje spomenika
Pionirski park
Aleksandar Obrenović
Draga Obrenović
Majski prevrat
dijaspora
Kraljevina SHS
Kraljevina Jugoslavija
Ivan Meštrović
Lojze Dolinar
Antun Augustinčić
atentat u Marselju
kralj Petar
Petar Karađorđević
Prvi balkanski rat
Drugi balkanski rat
Prvi svetski rat
Solunski front
Devojački park
car Nikolaj
Nikolaj Romanov
Komentari
Vaš komentar
Šta vredno posetiti/videti u okolini?
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.