Plutajuća cvetna ostrva u borbi protiv zagađenja vode

Da nije kane, trske, perunike, bokvice i potočnjaka jezero Trešnja bilo bi baruština puna kanalizacionog otpada, kao što je i bilo do pre dve godine. U jezeru je do 2018. opstajala još poneka riba, ali zmije, žabe i slatkovodni račići koji obitavaju samo u čistim sredinama gotovo da su nestali.

Sada se u jedno od najlepših beogradskih jezera vratio živi svet i to zahvaljujući plutajućim cvetnim ostrvima – projektu koji su realizovali stručnjaci Instituta za šumarstvo u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine.

Ova ostrva su biološki sistemi za prečišćavanje zagađenih voda i odlično su se pokazala pre nekoliko godina na reci Topčiderki i sada na jezeru Trešnja. Posle završene vegetacije, poslednjih dana, uklonjeno je 50 ostrva sa jezera, a voda u Trešnji je na mestima blizu njih iz četvrte, loše kategorije, prešla u prvu – odličnu.

Zbog toga raduje namera Sekretarijata za zaštitu životne sredine da primeni ovaj sistem takozvane fitoremedijacije i na taj način "oživi" svih 12 beogradskih jezera.

– Model plutajućih ostrva, nastao kao rezultat pomenutog projekta obnavljanja Topčiderske reke, prvi put je na Trešnji primenjen u praksi. Cilj projekta je primena ekološki prihvatljivog, efikasnog i ekonomski isplativog rešenja za tretman zagađene vode, a glavni rezultat je voda odličnog ekološkog statusa - rekla je Ivana Vilotijević, gradski sekretar za životnu sredinu.

Kako objašnjava, ovakvi biološki sistemi omogućavaju revitalizaciju zagađene vode na osnovu prirodnih procesa, a zahvaljujući povezanosti biljaka, mikroorganizama, podloge i vode.

- Plutajuće ostrvo sastoji se od rešetkastog nosača sa izbušenim dnom. Kao supstrat za rast biljaka koristi se kamena vuna, a vegetaciju ostrva čine vrste: kana, trska, barska perunika, sibirska perunika, vodena bokvica i potočnjak. Pri tome ova tehnologija ne koristi hemijske materije i ne stvara nusprodukt, koji bi dalje mogli da vrše negativan uticaj na životnu sredinu – navodi Vilotijević.

Inače, osim uklanjanja polutanata, sistemi plutajućih ostrva imaju i druge funkcije – obnavljanje biodiverziteta, povećanje estetske vrednosti i potencijala za razvoj turizma, kao i stvaranja prostora za rekreaciju i odmor stanovništva.

Da bi se utvrdila efikasnost postavljenog biološkog sistema, jednom mesečno rađena je analiza vode jezera. Rukovodioci ovog projekta dr Nevena Čule i dr Aleksandar Lučić, sa Instituta za šumarstvo, redovno su takođe obilazili jezero.

– Ostrva su na vodi bila po šest meseci. Veličina svakog pojedinačnog ostrva bila je metar puta metar i ona su podeljena u dve povezane grupe. Bliže ulivu, gde je voda malo plića, bilo je postavljeno dvadeset ostrva, a na suprotnom kraju, u blizini brane, trideset - objašnjava dr Nevena Čule.

Prema njenim rečima, što se tiče fizičkih i hemijskih parametara, voda u jezeru je i pre postavljanja ostrva bila prve i druge klase, ali kada je reč o patogenim mikroorganizmima voda u jezeru bila je lošeg kvaliteta – treće i četvrte klase.

- Plutajuća ostrva uticala su na poboljšanje većine svih parametara, pri čemu je najveći pomak ostvaren kod redukcije sadržaja nitrata, ukupnog azota i suspendovanih materija. Zahvaljujući efikasnom uklanjanju teških metala iz vode, kvalitet vode je iz druge i treće kategorije prešao u prvu. Pokazalo se da biljke koje su na ostrvima imaju izuzetnu moć prečišćavanja vode – kaže Čule.