Nenad Filipović, akademski direktor IEDC-Poslovne škole Bled - Kako postati regionalni pobednik u preduzetništvu

(Nenad Filipović)

Poslednje decenije Srbija je trošila 20% više nego što je stvarala. Svetska ekonomska kriza razotkrila je da dosadašnji model privrednog rasta i razvoja zemlje nije održiv, i da bi ga trebalo temeljno menjati ako želimo da izbegnemo sudbinu nerazvijene i prezadužene zemlje. Ekonomski stručnjaci smatraju da ne možemo da trošimo više od onog što imamo, a ako već moramo da idemo u zajam ili deficit to mora biti za investicije. U koje grane privrede je najbolje ulagati, na koja tržišta plasirati proizvode, kako da preduzeća ostanu konkurentna? O ovim i drugim pitanjima razgovarali smo sa dr Nenadom Filipovićem, akademskim direktorom IEDC-Poslovne škole Bled, koji je prošle nedelje u Beogradu organizovao okrugli sto sa srpskim privrednicima o temi "Strateški izazovi pred preduzećima u regionu".

eKapija: U poslednje vreme se u Srbiji dosta govori o izlasku iz krize? Kako vidite ovakve prognoze?

- Kriza u globalnim merilima je veća nego što smo spremni da priznamo, a u regionu još veća. Kriza se prenosi na naš region ali sa malim kašnjenjem. Prognoze su da će se kod nas i ove godine gubiti radna mesta. Budžeti većine država u regionu su neodrživi i već za nekoliko godina nema izvora za njihovo pokrivanje. Vidimo da većina država u regionu traži svež novac i ne nalazi ga pa se okreće tvrđim politikama oporezivanja što guši privrednu aktivnost u državi i tera preduzeća u sivu ekomomiju. Kriza će ipak duže ostati nego što se ranije očekivalo, sigurno još dve godine. Ako gledamo samo BDP izlazak iz krize možemo očekivati i ove godine, najkasnije sledeće.

eKapija: Srbija očekuje priliv novca u budžet od prodaje "Telekoma". Koje su još mogućnosti za popunjavanje budžeta?

- U prodaji preduzeća države imaju veoma visoka očekivanja od visine cene, ali ne verujem da će dobiti očekivani novac. Ne samo Srbija, već i Slovenija prodaje svoj "Telekom", tj. prodaje pa ne prodaje. Mislim da će države biti prisiljene da prodaju više nego što treba, ali ni to neće biti dovoljno. Države će, na žalost, morati da smanje servis građanima što znači da ćemo dobijati manje nego što sada dobijamo. Penzioni deo će naročito trpeti i države će početi da se okreću racionalizaciji, smanjivanju troška. Kod nas je trošak u odnosu na servis koji država daje dosta visok i tu je dosta prostora za pogoršanja, ka tome idu evropske države koje su u najvećoj krizi.

eKapija: Da li su moguće slične krize u narednom periodu?

- Postoji mogućnost da bude još nekoliko šokova u narednim godinama. Globalna kriza na području međunarodnih odnosa se predviđa za ovu godinu, a globalna ekonomska za 2018. Reč je o krizi u državama koje su sad najstabilnije kao što su Kina, Indija, arapske države. Uzimajući u obzir sadašnju situaciju u arapskim državama možda još i ranije.

eKapija: Koji su faktori koji utiču na poslovanje preduzeća danas u regionu?

- Preduzeća delim u tri kategorije. U jednoj kategoriji su domaće i globalne firme koje dobro posluju. Druga kategorija su "bolesnici" koji nisu iskoristili ovo razdoblje konjukture da se urede nego da prežive. Oni su preživeli samo zato što na evropskim ili regionalnim merilima za njih bila povoljna situacija za poslovanje odnosno dosta potraživanja. Banke su bile liberalne, davale novac, preduzeća su uzimala novac da prežive a ne da budu bolja. To je najgori primer. U trećoj kategoriji su zdrave firme koje imaju finansijska opterećanja. Veliki je broj regionalnih maloprodajnih lanaca koji nisu sami po sebi slaba preduzeća ali su išla u veliku ekspanziju, koja je bila iznad nivoa koji bi realno sebi mogli priuštiti. Pri tome su se zadužila do te mere da sad to ne mogu servisirati.

eKapija: Mislite na "Pevec", "Merkur"?

- Naravno na "Merkur" i "Pevec" jer su otišli u bankrot, ali i na "Mercator", "Maxi", "Konzul". Neki od njih su na prodaju, ali neće biti prodati po željenim cenama jer će kupac uzeti u obzir dugovanja firme.

eKapija: Koje novine na srpskom tržišti će doneti belgijski "Delhaize" kupovinom lanca "Maxi"?

- Ne verujem, da će u prvom razdoblju "Delhaize" doneti veće novine na srpskom tržištu. "Maxi" je u osnovi dobro uređena kompanija, u kojoj je operativno poslovanje bilo solidno, pogotovo u lokalnim relacijama. Zato dobavljači kompanije "Maxi" neće videti velike promene zbog novog vlasnika, barem ne na početku. Srednjoročno će se skoro sigurno u određenoj meri promeniti asortiman, pogotovo onih roba koje nisu "jaki" brendovi u Srbiji, kao i postupno povećati broj proizvoda pod sopstvenom robnom markom. Zbog nešto jače finansijske pozicije vlasnika moguće je očekivati i određenu konsolidaciju - zatvaranje po koje manje profitabilne lokacije i otvaranje nekoliko novih, tamo gde bi to srednjoročni rast potražnje opravdao.

eKapija: Šta bi mogle da učine firme kako bi poboljšale konkuretnost na regionalnim tržištima?

- Sve veće neuspešne firme za koje nema prave budućnosti, koje su nekonkurentne, trebalo bi razbiti na manje vitalnije jedinice od kojih neke umru, neke prežive, ali je šteta bitno manja. Na primer, "Mura" u Sloveniji se 20 godina vukla i nije uspela da se oporavi na način da svoje brendove plasira na značajni nivo i na kraju je umrla. Država treba da bude transparentna, mora da popravi tržište rada. Nezaposlenost raste ali određenih profila zanimanja nema. Mogli bismo smanjiti bitno nezaposlenost sa pravilnijim profilisanjem kadrova.

eKapija: Kako najbezbolnije rešiti problem neophodnog otpuštanja zaposlenih u javnom sektru i osposobljavanja tih ljudi za rad u privatnim firmama?

- Isključivo sa razumevanjem da se ti ljudi nisu spontano zaposlili. Oni će biti u državnoj upravi dok još mogu jer ne znaju ništa drugo da rade. Treba stvoriti programe prekfalifikacije. Trebalo bi da se uvedu uobičajeni kriterijumi pri zapošljavanju a da ljudi koji ne doprinose moraju otići. Sindikati će se boriti protiv toga i to neće biti jednostavno, ali država mora jednom prelomiti takvu odluku.

eKapija: Nivo industrijske proizvodnje u Srbije je danas na nivou od 40,2% industrijske proizvodnje iz 1989. godine, dok je recimo Albanija udvostručila proizvodnju? U čemu vidite problem nedovoljne proizvodnje kod nas?

- Problem je premala konkurentnost. Regionalni pobednici su one firme koje imaju dobar kontakt sa prodajnom mrežom i sa potrošačima. One mogu biti i u B2B industrijama, znači poluproizvodima, gde imaju dobar kontakt sa konačnim proizvođačima. Te firme imaju širi portfolio i kreću od toga da razumeju šta tržište traži i skocentrišu se na svoje glavne proizvode. Zbog produžene krize biće i na dalje pritiska na likvidnost. Borba se ne vodi na troškovima nego na prihodima - firme neće preživeti zato što će smanjiti troškove već povećati prihode. Firme treba da razmisle kako podići prihode, da pojačaju distributersku mrežu, da pokušaju da stvore regionalne brendove. "Droga Kolinska" je priča o regionalnom uspehu. Novi vlasnik "Atlantic grupa" je dosta platila jer je firma dobra. "Soko Štark" je bio sposoban po celom regionu plasira proizvode i stvori regionalni brend. Glavni "igrači" u određenoj specijalizovanoj sferi poslovanja su oni koji imaju jedan glavni proizvod i onda imaju preduslova za mnogo veća tržišta.

eKapija: Koliko je takvih "igrača" u Srbiji?

- Situacija u Srbiji je zabrinjavajuća jer ima malo takvih "igrača". Nijedno srpsko preduzeće nema vodeću svetsku ulogu u svojoj branši ili bar među prva tri. U jednom istraživanju u Sloveniji smo našli osam firmi u Hrvatskoj dve, a nijednu u Makedoniji i Bosni.

eKapija: Koje uspešne primere možete izdvojiti?

- To su slovenačke firme koje su se razvijale regionalno pa potom na ceo svet. Kad je kompanija "Elan" prešla sa proizvodnje skija na proizvodnju jedrilica nije uzela međunarodne dizajnere već lokalne entuzijaste braću Jakopin koji su bili jedriličari. Oni su od male firme postali najveća svetska firma za dizajn jedrilica. "Akrapović" je slovenačka firma koja je krenula sa malom proizvodnjom auspuha za trkačke automobile. Danas proizvodi za sve trkačke automobile u Formuli 1, a sada su krenuli i proizvodnju za luksuzne automobile Ferari, BMW...

eKapija: Dosta preduzetnika se odlučuje da krene u neki posao, pre svega, zbog samozapošljavanja? Da li je to dobar razlog za pokretanje posla?

- Malo ljudi imaju žicu za biznis. Trebalo bi da već uspešni preduzetnici povuku u posao još ljudi. Prave preduzetničke firme su one koje su krenule iz nužde već one koje imaju ideju i žele nešto napraviti. Ali ako se već kreće u neki posao, mislim da je bolje ostati blizu oblasti u koju se razumemo, a ne da se kreće sa nečim desetim. Ali, naravno, najveći su uspesi kada se kreće sa nečim desetim, mada je to i najrizičnije.

eKapija: Koja su nova potencijalna tržišta i novi sektori gde će se isplatiti ulaganja u narednom periodu?

- U narednom periodu bi trebalo obratit pažnju na tržišta Ukrajine, Rusije, Indije i Kine u kojima raste srednja klasa. Ocena je da će za manje od 15 godina biti više od 3,5 milijardi ljudi srednje klase. Znači njima treba srednje kvalitetan frižider, srednje kavlitetna četkica za zube. Firme počinju da shvataju da sa pametnim poslovnim modelom mogu doći do nečega što pre nije bilo tržište, odnosno do siromašnih. Veliki su uspesi deterdženata za siromašne, automobile koje na primer proizvodi "Tata". Iz ovog regiona moramo prepoznati ta tržišta jer smo mu bliže nego Nemci ili Amerikanci.

Takođe, tržište koje nam je dosta bliže je tržište starih ljudi, koje daje velike mogućnosti i za proizvode i za usluge. Samo u regionu je ocena je da će se odnos između radno akivnog i neaktivnog stanovništva drastično promeniti u narednih petnaestak godina.

eKapija: Koje sektore proizvodnje u Srbiji vidite kao najprofitabilnije?

- Mislim da bi Srbija trebalo da se fokusira na mašinstvo, jer je ta grana tradicija i treba je dalje razvijati. Takođe, veliki potencijal je i ceo agrarni lanac koji je sada neiskorišćen.

eKapija: Srbija daje od 2.000 do 10.000 EUR stranim investitorima za otvaranje novih radnih mesta? Da li je to dobar način za privlačenje kompanija?

- To je pozitivan potez, ali neće dati mnogo rezultata. Dok ne rešimo korupciju, ne budemo imali kvalitetan pravosudni sistem, transparetno poslovanje, taj novac ne znači ništa.

eKapija: Koje je najbolje tržište u regionu za investiranje?

- To je teško pitanje. Smatram da su razvijenija tržišta bolja za kratkoročna a velika tržišta za srednjeročno ulaganje. U regionu je najbolje tržište Rumunije. Kad me neko pita koje peduzeće kupiti, ja odgovorim "ono koje je posluje u celom regionu jer je to igrač koji može da napreduje".

S.O.