EIB u projekte u Crnoj Gori do sada uložio 1,1 mlrd EUR - Uspostavljanje političke stabilnosti pomoći će u privlačenju novih investicija

Crna Gora je jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja u pogledu pregovora o članstvu u EU i važno je da kapitalizuje napredak i ne dozvoli nazadovanje zbog političkih neizvjesnosti, ocijenila je potpredsjednica Evropske investicione banke (EIB), Liliana Pavlova.

- Međutim, za dalji opšti napredak biće potrebna politička stabilnost i konstruktivan angažman svih zainteresovanih strana, što će dovesti do uspostavljanja stabilne vlade i konsenzusa oko ključnih reformi - rekla je Pavlova u intervjuu agenciji Mina-business.

Ona je dodala da će te aktivnosti pomoći u privlačenju novih investicija i mogućnosti za zemlju, takođe u okviru Ekonomskog i investicionog plana koji predviđa značajna finansijska sredstva za region, uključujući grantove i tehničku pomoć.

Pavlova je saopštila da je tempo ekonomske ekspanzije u ekonomijama Zapadnog Balkana usporen i da je u prošloj godini pao na 2,8% godišnjeg rasta, usljed šokova izazvanih energetskom krizom i visokom inflacijom, nakon snažnog oporavka poslije pandemije od 7,8% u 2021.

Ostali strukturni faktori rizika u regionu uključuju, kako je kazala, nepovoljne demografske prilike, visoku stopu nezaposlenosti, visok udio sive ekonomije, političku nestabilnost i ograničenja u finansiranju.

Pavlova je navela da bi spor tempo tranzicije na ekonomiju sa neto nultom emisijom ugljenika mogao predstavljati rizik, jer preduzeća nemaju podsticaje za ozelenjavanje svojih poslovnih modela.

- To je pitanje koje treba riješiti, pošto fizički klimatski rizici već utiču na deset odsto malih i srednjih preduzeća (MSP) u regionu, prema EIB-ovom Istraživanju o preduzećima. Ono otkriva da je 32% preduzeća u regionu kreditno ograničeno, varirajući od 18% u Albaniji do 47% u Crnoj Gori. Prema Istraživanju o kreditiranju banaka EIB-a, banke u regionu očekuju da će morati da pooštre svoje kreditne uslove, posebno za sektor MSP, uglavnom zbog povećane percepcije i niže tolerancije rizika. To može biti zabrinjavajuće, jer je pristup finansijama, uključujući prekoračenja, bio izvor otpornosti za firme tokom pandemije - rekla je Pavlova.

Ona smatra da bi zelena i digitalna tranzicija takođe mogle da predstavljaju priliku za kompanije da napreduju u globalnom lancu vrijednosti, kao i da iskoriste prednosti čvrstih veza sa EU, kao njenim glavnim trgovinskim partnerom, koji čini preko 70% izvoza u regionu.

- Izgledi za članstvo u EU svih zemalja regiona omogućavaju efikasnu implementaciju reformskih programa, pomažu stabilizaciji političkog okruženja i povećavaju njegovu privlačnost za strane investicije - objasnila je Pavlova.

Ona je podsjetila da je EIB, kao snažan partner Crne Gore, do danas uložio 1,1 mlrd EUR, uglavnom za podršku transportnoj mreži, kao i razvoju MSP i drugih vitalnih sektora. Samo od 2020. godine EIB je uložila 243 mil EUR kako bi pomogla zemlji da se brže oporavi i unaprijedila saobraćajnu i vodnu infrastrukturu.

- U okviru našeg ogranka posvećenog aktivnostima van EU - EIB Global, aktivno radimo na jačanju naših timova i partnerstava, kako bismo pomogli Crnoj Gori i drugim zemljama Zapadnog Balkana da efikasnije koriste raspoložive fondove i tehničku pomoć EU - rekla je Pavlova.

EIB je, kako je podsjetila, prošle godine potpisala sa Investiciono-razvojnim fondom (IRF) 50 mil EUR vrijedan program za finansiranje ekoloških i energetski efikasnih investicija među malim i srednjim preduzećima.

- Kreditna linija će omogućiti MSP da povećaju likvidnost, kao i da investiraju u poboljšanje energetske efikasnosti, smanjenje energetskih gubitaka i zavisnost od fosilnih goriva. Takođe, smo obezbijedili tehnički grant za jačanje kapaciteta IRF-a, kako bismo pomogli unapređenje organizacionog i poslovnog modela fonda u skladu sa najboljom međunarodnom praksom. Na taj način želimo da ubrzamo rast privatnog sektora i otvorimo nova radna mjesta - kazala je Pavlova.

EIB je obezbijedio i grant za tehničku pomoć za ubrzanje modernizacije crnogorskog nacionalnog obrazovnog sistema kroz nadogradnju, izgradnju i rekonstrukciju obrazovne infrastrukture. Grant EIB-a će, kako je objasnila, pokriti tehničku i savjetodavnu podršku za pripremu projekata i proces javnih nabavki, kao i za razvoj nacionalnih standarda za superviziju i evaluaciju.

Ukupna vrijednost grantova tehničke pomoći iz sopstvenih sredstava EIB potpisanih za Crnu Goru u prošloj godini dostigla je 3,3 mil EUR.

- Želim da pomenem napredak u vezi sa željezničkom dionicom Bar-Vrbnica koju EIB finansira sa 20 mil EUR, dopunjeno grantom EU od 20 miliona koji se kanališe kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan. Investicije u željezničku infrastrukturu na toj dionici rezultirale su povećanjem bezbjednosti saobraćaja i kvaliteta usluge prevoza tereta i putnika - navela je Pavlova.

Ona je dodala da će projekat direktno koristiti 1,2 miliona putnika godišnje i široj ekonomiji olakšavanjem trgovine, regionalne integracije i održivog rasta. To će omogućiti i postepen prelazak na ekološki prihvatljivije modele prevoza.

- Ovaj projekat je dio Ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije za koji se očekuje da će mobilisati do 30 milijardi novih investicija i pomoći u sprovođenju ključnih projekata u okviru inicijative Globalni izlaz. To je nova evropska strategija za podsticanje razvoja pametne infrastrukture širom svijeta koja donosi do 300 milijardi EUR investicija - kazala je Pavlova.

Ona je rekla da su MSP u regionu kreditno ograničeni i da im nedostaju finansijska sredstva za dekarbonizaciju i digitalizaciju svog poslovanja.

- U svim zemljama Zapadnog Balkana, prema anketiranim firmama, nepovoljni uslovi zaduživanja za MSP ostaju glavna prepreka njihovom razvoju. Pristup finansijama za inovativne firme i novoosnovana preduzeća posebno je otežan zbog nedostatka kreditne istorije i oslanjanje na nematerijalnu imovinu, što je teško kolateralizovati - saopštila je Pavlova.

Istraživanje EIB-a o investicijama za region centralne, istočne i jugoistočne Evrope ukazuje da su krize izazvane sukobom u Ukrajini i pandemijom dovele do poremećaja u međunarodnoj trgovini, uzrokujući smetnje u poslovanju.

- Neke od ključnih prepreka koje kompanije ističu su smanjeni pristup sirovinama i uslugama, kao i poremećaji globalne logistike. Firme u tim zemljama su prilično oprezne kada su u pitanju buduće investicije. Kao dugoročne prepreke za ulaganja oni pominju opštu neizvjesnost, visoke troškove energije i nedovoljno kvalifikovano osoblje - kazala je Pavlova.

Ona je navela da bi EIB, kako bi pomogla kompanijama u rješavanju tih pitanja, razvila različite finansijske instrumente, kao što je kreditna linija za crnogorske firme za uvođenje energetski efikasnih i klimatski održivih projekata.

- Sljedeći korak je uvođenje podsticajnog kredita u cijelom regionu, uključujući Crnu Goru, za podršku dugoročnom zapošljavanju i stručnom osposobljavanju ljudi iz ugroženih društvenih grupa. Pored kredita, kompanije će dobiti finansijsku nagradu na osnovu učinka, ako ispune specifične ciljeve za podsticanje liderstva, zapošljavanja i mogućnosti profesionalnog razvoja za žene, mlade ljude i marginalne grupe koje se često suočavaju sa preprekama na tržištu rada - rekla je Pavlova.

Ona je dodala da ta vrsta finansijskog instrumenta odražava sposobnost EIB-a da privuče dodatna bilateralna i EU sredstva koja se bave pravednom i društveno inkluzivnom transformacijom.

Pavlova je saopštila da je Evropski investicioni fond pokrenuo garancijski instrument za razvoj preduzeća i inovacije na Zapadnom Balkanu, sa pokrićem garancije od 60 mil EUR, koja ima za cilj da poveća pristup finansijama za oko četiri hiljade malih preduzeća u kontektsu tekuće krize.

- Takođe bih željela da pomenem nove finansijske instrumente u okviru Evropskog fonda za održivi razvoj (EFSD+) za projekte koji pospješuju povezanost u regionu. Oni imaju za cilj da pruže finansijsku i tehničku podršku opštinama, komunalnim preduzećima, nezavisnim proizvođačima električne energije, lokalnim i međunarodnim firmama, MSP i komercijalnim bankama za projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, transportne i digitalne mreže - kazala je Pavlova.

Ona je dodala da je Grupacija EIB, koju čine EIB i Evropski investicioni fond, do sada obezbijedila blizu 5,6 milijardi EUR za privatni sektor u regionu, što čini skoro 50% ukupnog obima kreditiranja u regionu od početka. Ti fondovi su podržali rast, oporavak i transformaciju MSP širom regiona, uz očuvanje oko 800 hiljada radnih mjesta.

- Za Crnu Goru smo, u saradnji sa domaćim komercijalnim bankama i IRF-om, izdvojili 710 mil EUR za mala preduzeća od početka našeg poslovanja u zemlji. Prvi kredit sa IRF-om smo potpisali 2012. godine i od tada smo, zahvaljujući našoj uspješnoj saradnji, zajedno isporučili ukupno 520 mil EUR koji su podržali 1,2 hiljada projekata - rekla je Pavlova.

Ona je saopštila da planiraju da prošire aktivnosti u Crnoj Gori i regionu u okviru EIB Global, u bliskoj saradnji sa lokalnim partnerima, Evropskom komisijom i drugim međunarodnim finansijskim institucijama.

- Želimo da našu stručnost i finansije približimo Crnoj Gori i prilagodimo našu podršku specifičnim potrebama zemlje, takođe kroz pojačano lokalno prisustvo i potencijalno uspostavljanje lokalne kancelarije u budućnosti. Što se tiče specifičnih sektora, vidimo važnost dalje podrške MSP kako bi se prilagodili novom ekonomskom okruženju i približili zelenijem, inkluzivnijem i digitalizovanijem modelu poslovanje - rekla je Pavlova.

Ona je dodala da planiraju i da nastave sa investicijama iz oblasti obrazovanja, održivog transporta kao što je željeznička insfrastruktura, ali i da prošire finansiranje na zdravstveni sektor.