Šta donose izmene Zakona o OIE - EMS zadovoljan, privreda još ne

(Foto: Shutterstock)

Sukobi na relaciji Ministarstvo rudarstva i energetike – EPS – operator prenosnog sistema EMS su rešeni. MRE koje je ranije govorilo da ima pojedinaca koji koče primenu Zakona o korišćenju OIE, sada je pokazalo da je spremno na ustupak. Vlada je na sednici u martu usvojila izmene Zakona čiji je cilj balans između stabilnosti energetskog sistema i podsticanja novih investicija u zelenu energiju.

Ipak, aukcije se i dalje čekaju, investicije stoje, a predstavnici privrede za eKapiju jasno poručuju da izmene zakona nisu dovoljne. Da li je onda ovaj mirni period samo zatišje pred novu buru? Ko će profitirati od usvojenih izmena? Da li one idu na ruku velikim igračima? Koliko zapravo od skoro 14 GW zahteva za priključenje EMS može da prihvati? Ovo su samo neka od pitanja koja portal eKapija istražuje.

Ključna promena – Balans između OIE i sigurnosti energetskog sistema

Postojeći Zakon predstavlja rizik za poslovanje EPS i EMS, objasnilo je MRE u obrazloženju Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju OIE. Ključna promena u odnosu na zakon usvojen pre dve godine je da se postiže balans između dva podjednako važna javna interesa: integracije OIE u sistem i obezbeđenje sigurnog rada elektroenergetskog sistema, kažu u MRE za portal eKapija. Prema njihovim rečima, izmenama zakona omogućava se sprovođenje aukcija na način koji će investitore brže integrisati na tržište i omogućiti im preko potrebnu predvidljivost u pogledu troškova i podsticaja, a sa minimalnim troškovima po građane i državu.

- Dodatno, u uslovima velikog broja zahteva za priključenje (20 GW) varijabilnih OIE, zakon će obezbediti mehanizam zaštite elektroenergetskog sistema u slučaju da analiza adekvatnosti proizvodnje električne energije i prenosnog sistema pokaže da postoji visoki rizik da operator prenosnog sistema ne može da obezbedi rezervu za balansiranje. U tom slučaju elektrane podležu ograničenju priključenja – kažu u MRE i dodaju da će se ograničenjem instalisane snage kupaca-proizvođača stvoriti uslovi za uvođenje novog koncepta koji postoji u EU, što će biti realizovano kroz naredne izmene Zakona o energetici ove godine.

U MRE ističu da su vodili računa da mali kapaciteti budu zaštićeni (Foto: Unsplash/Bill Mead)

Uprkos nekim primedbama da će usvojenim izmenama na tržištu ostati samo najveće OIE kompanije, u MRE kažu da to nije tačno. Zakon je, kako ističu, neutralan po pitanju potencijalnih investitora, a uslovi važe jednako za sve.

- Štaviše, izmenama i dopunama vodilo se računa da se mali kapaciteti zaštite od neopravdano velikih obaveza. Tako se izmenama zakona predlaže da postrojenja manje snage od 400 kW ne podležu ograničenju priključenja. Takođe, izmene zakona u pogledu kupaca-proizvođača usmerene su da taj status uživaju isključivo domaćinstva i mali kupci sa svim privilegijama (u smislu izuzeća od balansne odgovornosti, dužnosti učestvovanja u pružanju pomoćnih usluga, pravo na prioritetan pristup itd.) – napominju u Ministarstvu.

U obrazloženju Nacrta za izmene zakona Ministarstvo je istaklo da postojeće rešenje predstavlja veliki rizik za poslovanje JP EPS i krajnje kupce koji finansiraju podsticaje za povlašćene proizvođače, jer mu se nameće obaveza preuzimanja balansne odgovornosti i za projekte koji se razvijaju komercijalno.

- U Nacrtu izmena i dopuna Zakona o korišćenju OIE predviđa se da pravo na preuzimanje balansne odgovornosti imaju samo proizvođači koji su u sistemu podsticaja. Komercijalni projekti moraju da reše pitanje balansne odgovornosti na komercijalnoj osnovi jer su oni svakako tu radi maksimizacije svojih ulaganja. Pravo na prioritetan pristup ograničen je na postrojenja do 400 kW, odnosno na postrojenja do 200 kW od 1. januara 2026. u skladu sa evropskom praksom i regulativom – kažu u MRE za eKapiju i dodaju da je većina uredbi čije je donošenje najavljeno za prošlu godinu, pripremljena za usvajanje ove godine, ali da je trenutno prioritet da se stvore uslovi za prve aukcije i da se reši veliki broj zahteva za priključenje.

Do danas podneto 80 zahteva za priključenje ukupne snage skoro 14 GW

Upravo je veliki broj zahteva za priključenje na prenosnu mrežu doprineo zabrinutosti da će energetski sistem biti ugrožen. Ukupan broj podnetih zahteva novih jedinica iz sunca i vetra za priključenje na prenosnu mrežu od usvajanja zakona u aprilu 2021. do marta ove godine je 80, ukupne snage 13.658,2 MW, saznajemo u EMS. Od toga je 23 zahteva za priključenje vetroelektrana ukupne snage 4413,6 MW. Dva puta više ima zahteva za priključenje solarnih elektrana (56) ukupne snage za 9094,6 MW i jedan zahtev za priključenje VE/SE snage 150 MW.

- Da bi se razumelo koliki je to obim projekata, treba imati u vidu da je ukupan instalisani kapacitet u Srbiji oko 8000 MW svih elektrana. Usled vanrednog broja zahteva operator prenosnog sistema bio je prinuđen da obustavi rešavanja zahteva jer bi se, u slučaju stupanja operatora prenosnog sistema u ugovorne obaveze sa svim navedenim projektima, omogućio nastavak realizacije projekata koje koriste varijabilne obnovljive izvore energije u obimu koji bi, u slučaju njihove izgradnje i puštanja u rad, ugrozilo sigurnost rada elektroenergetskog sistema – navelo je Ministarstvo u obrazloženju Nacrta za izmene zakona.

Stabilnost energetskog sistema ključna (Foto: Pixabay.com/Aitoff)

A koliko zahteva za priključenje zapravo EMS može da prihvati? Na pitanje koja je maksimalna snaga koju u ovom trenutku može da prihvati EMS, a da prenosni sistem ne bude ugrožen, ovaj operator nema konkretan odgovor. Kako objašnjavaju za eKapiju, u uslovima integracije visokog udela varijabilnih obnovljivih izvora energije iz vetra i sunca, neophodno je razmatrati problematiku balansiranja sistema, odnosno postojanja dovoljne balansno-regulacione rezerve u sistemu.

- Zatim, problem bilansiranja sistema, tj. kontinuiranog pokrivanja potreba domaće potrošnje stanovništva i privrede u Republici Srbiji iz sopstvenih proizvodnih kapaciteta pre svega, kako bi se izbegla zavisnost od vrlo promenjivog i na spoljne uticaje vrlo osetljivog stanja cena i dostupnosti električne energije na regionalnim ili evropskim berzama električne energije, a postoji i problem potencijalne pojave zagušenja u mreži – ističu u EMS.

Kako objašnjavaju u ovoj organizaciji, u slučaju Srbije trenutno je pre svega izražen problem nedovoljne dostupne regulacione rezerve, tj. fleksibilnosti sistema, odnosno sposobnosti sistema da balansira neželjena odstupanja u proizvodnji, pre svih, intermitentnih varijabilnih obnovljivih izvora energije u uslovima visoke integracije ovog vida proizvodnje.

- U toku je izrada detaljne analize adekvatnosti u sklopu izrade nacionalnog desetogodišnjeg plana razvoja prenosne mreže, nakon koje ćemo imati bolji pregled o realnim mogućnostima našeg sistema iz ovog ugla – kažu u EMS.

Prethodnu godinu obeležili su konflikti na relaciji MRE-EMS uz opaske MRE da EMS stopira Zakon o OIE i investicije. Da je saradnja ove dve institucije sada znatno bolja moglo se zaključiti i na osnovu činjenice da je Ministarstvo u javnoj raspravi koja je trajala do 9. februara, prihvatilo sve predloge EMS za izmene zakona. U EMS potvrđuju da je saradnja na zavidnom nivou.

- Saradnja svih relevantnih nacionalnih institucija je na zavidnom nivou i uz podršku Vlade RS i Predsedništva RS naporno se radi na pronalaženju izbalansiranog i održivog rešenja koje će omogućiti Republici Srbiji da i u godinama i decenijama pred nama obezbedi energetsku nezavisnost u najvećoj mogućoj meri, posebno u domenu elektroenergetike, i sigurno, stabilno i kontinuirano napajanje domaćeg stanovništva i privrede dovoljnim količinama kvalitetne i cenovno dostupne električne energije – kažu u EMS.

Operator naglašava da se predloženim izmenama zakona, integracija varijabilnih OIE nimalo ne usporava, već se nastavlja u kontrolisanim, strogo definisanim tehničkim uslovima koji se primenjuju u čitavoj Evropi.

- Očekujemo da će predložene izmene zakona obezbediti kontrolisanu energetsku tranziciju kroz najčistije vidove proizvodnje električne energije sa jedne strane, ali i sigurnost i stabilnost rada celokupnog elektroenergetskog sistema, što je imperativ.

Izmene zakona nisu dovoljne, čekaju se aukcije

Među 19 organizacija koje su početkom godine uputile predloge za izmene i dopune Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, nalaze se Američka privredna komora u Srbiji, NALED, RERI, USAID projekat Bolja energija, Agencija za energetiku, kao i udruženje OIE Srbija.

Kako za portal eKapija objašnjava Miloš Colić, predsedavajući Upravnog odbora OIE Srbija, ovo udruženje je podnelo 13 komentara na Nacrt izmena i dopuna Zakona o korišćenju OIE. Prihvaćeno je 6 primedbi.

- Najvažnija prihvaćena primedba je da je Ministarstvo odustalo od pojma nesavesne prognoze proizvodnje električne energije kao koncepta za utvrđivanje odgovornosti proizvođača u slučaju sumnje da je došlo do zloupotrebe, jer bi takav standard mogao u praksi da izazove sporove u pogledu tumačenja šta se smatra savesnim. Ovo smo adresirali s obzirom da je predviđeno pravo garantovanog snabdevača da raskine ugovor o preuzimanju balansne odgovornosti ako se utvrdi nesavesnost proizvođača – objašnjava Colić.

Veliki broj zahteva za priključenje vetroparkova, ali je većina upitna u smislu izvodljivosti (Foto: PIxabay.com/Bianca-stock-photos)

Jedan od komentara koji nije prihvaćen, a koji bi za industriju bio koristan, prema Colićevim rečima, jeste predlog da se preciziraju kriterijumi na osnovu kojih će operator sistema utvrditi postojanje rizika po sigurnost rada sistema, a od čega zavisi da li će elektrane podlegati meri odlaganja.

- Po našem mišljenju, zarad pravne sigurnosti, bilo bi bolje da je zakon definisao osnovne kriterijume – jasan je Colić.

Najnoviji izveštaj WindEurope upozorava da je Evropa u nove vetroparkove u 2022. uložila samo 17 mlrd EUR, što je najniža cifra od 2009. godine. Kakva je situacija u Srbiji, teško je reći. Prema Colićevim rečima, trenutno u Srbiji postoji veliki broj zahteva za priključenje vetroparkova, ali u ovom trenutku nije realno dati vrednost tih investicija, jer je većina tih zahteva upitna u smislu realizacije, izvodljivosti i kapaciteta investitora.

- U Srbiji se trenutno realizuje jedan projekat od 100 MW u istočnoj Srbiji na komercijalnoj bazi. Veliki broj projekata još uvek čeka da se kompletira regulatorni okvir za sprovođenje aukcija kada očekujemo novi i veći investicioni ciklus od onog prvobitnog od 2016. do 2019. godine. Velika su očekivanja i od trogodišnjeg plana aukcija koji još uvek nije donet. U tom dokumentu bi trebalo da se vidi plan države za naredne tri godine i obim investicija će sigurno zavisiti od toga. Po najavama nadležnih organa ove godine kroz aukcije treba dodeliti 400 MW. U tom slučaju najmanje 500-600 mil EUR biće angažovano za njihovu realizaciju – kaže naš sagovornik.

Kako će to izgledati u praksi, trebalo bi uskoro da vidimo, jer kako u MRE kažu za portal eKapija, javni poziv za prve aukcije za vetroelektrane, kao i trogodišnji plan aukcija, biće objavljeni čim izmene zakona budu usvojene u Skupštini. I dok izveštaj WindEurope ukazuje da će aukcijske cene rasti, u Srbiji za uspeh aukcija nisu dovoljne izmene zakona, objašnjava Colić.

- Neophodno je doneti atraktivnu maksimalnu cenu na aukciji i doneti model ugovora o prenosu balansne odgovornosti kako bi se aukcije mogle sprovesti. Od ovih procesa zavisiće ocena regulatornog okvira i njegova bankabilnost – napominje Colić.

Marija Dedić

Sve tekstove iz tematskog biltena pogledajte OVDE.