Kada će cene prestati da rastu?

Profesor Ismail Musabegović kaže za Blic Biznis da je još uvek rano govoriti o vrlo dobrim scenarijima, ali ukazuje i na dobre podatke.

I docent Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ne sumnja u validnost projekcija NBS.

- Aprilski podaci i smanjenje međugodišnje inflacije za 1,1 procentni poen u poređenju sa martom (sa 16,2% u martu na 15,1% u aprilu), pokazali su da cenovni pritisci postaju umereniji. Ako je i bilo nekih odstupanja, ona nisu bila greška NBS, već efekat novih i neočekivanih podataka koji se objave nakon prethodne projekcije, a što je u ambijentu globalne neizvesnosti posebno izraženo - objašnjava Mijušković za Blic Biznis.

Brojni su indikatori koji utiču na inflaciju, ali kako se najčeće govori o cenama namirnica i hrane uopšte, profesor Musabegović kaže da je kupovna moć pala, te da će to svakako uticati na buduće kretanje inflacije.

- Smanjena je potrošnja značajno, a to je već indikator da ljudi ne kupuju više onoliko koliko su kupovali, konkretno kada govorimo o hrani. To će naterati proizvođače da smanjuju cene, a njihov pritisak na dobavljače sirovina će uticati da i oni smanje cenu. Dakle, u pitanju je ceo proces koji je započet, a verujem da do kraja godine može da se završi i da inflacija padne ispod 10% - zaključio je Musabegović.

Dodaje da se može očekivati da se sledeće godine trend smanjenja inflacije nastavi, ako ne dođe ponovo do nekih globanih poremećaja.

Mijušković deli ovakvo mišljenje, odnosno da će se sasvim izvesno u narednom periodu beležiti najpre postepeno smanjenje inflacije.

- Narodna banka Srbije najavljuje povratak stope inflacije u granice ciljanog raspona (3±1,5%) sredinom naredne godine, što je njihova nepromenjena projekcija iz februara. Tome će doprineti i matematički, bazni efekat, jer će polako iz obračuna međugodišnje inflacije izlaziti visoke stope mesečnih poskupljenja iz druge polovine prošle godine - kaže Mijušković.

Dodao je da je iz podataka i izveštaja NBS vidljivo je i da su u segementu dinarskih tokova postignuti rezultati mera monetarne restriktivnosti - pooštreni su kreditni standardi i usporena kreditna aktivnost u segmentu koji generiše potrošnju i inflaciju (pre svega gotovinski krediti) - to ukazuje na efikasnu transmisiju monetarne politike.

- Dodatno, NBS sve vreme održava stabilnost dinara prema evru što je u ambijentu preovlađujuće uvozne inflacije od velike važnosti - rekao je sagovornik Blica.

Pored "domaćih" indikatora inflacije i mera NBS, u razgovorima se provlačilo pitanje globalnih kreatanja. Rat u Ukrajini i njegove posledice, kao i bankarska kriza koja je zahvatila Ameriku i odluke centralnih banaka, umogome podstiču inflatorne pritiske u svetu. Ako brojke rastu u svetu, i kod nas će i obrnuto. Komentarišući ovu problematiku, Veljko M. Mijušković upravo ističe pad cena energenata u svetu kao glavni indikator smanjenja inflacije.

- U prethodnom periodu je zabeležen pad svetskih cena energenata i većine primarnih proizvoda, pri čemu su istovremeno sve manje izraženi i zastoji u globalnim lancima snabdevanja, što bi, nadamo se, moglo da doprinese usporavanju kako globalnih, tako i inflacionih pritisaka u domaćem okruženju - kaže on.

Ali, oprez je ipak neophodan, podseća Mijušković.

- Iskustvo iz prethodnih godina i pojačana neizvesnost u međunarodnom okruženju nalažu opreznost, jer su se kretanja na svetskim tržištima pokazala nešto volatilnijim i teže predvidivim u aktuelnim okolnostima. Kada su u pitanju konkretno energenti, svetska cena nafte je smanjena od početka godine, ali je njen privremeni rast u aprilu, nakon poslednjih odluka zemalja članica OPEC+, podsetnik da je prisutan visok stepen neizvesnosti kada je u pitanju buduće kretanje cene - zaključuje on.