Silosi puni pšenice, a cene niske - Šta će biti sa srpskim žitom?

Galetin napominje da ni Srbiji nikako ne ide u prilog što je luka Konstanca gotovo blokirana.

- Njeni kapaciteti su popunjeni i ne mogu da prime robu. Naša pšenica najviše ide u Italiju i izvozimo određenu količinu u zemlje u okruženju, ali to sve nije dovoljno da se otpuše ti kanali i da mi tu našu pšenicu prodamo. Sve dok je takva situacija, dok se izvoznici ne pojave na našem tržištu da je kupuju, mi ćemo imati lošu cenu, jer imamo ozbiljne tržišne viškove - objašnjava Žarko Galetin.

On ukazuje da je pitanje da li će naši proizvođači to moći da izdrže, jer počinje jesenja setva i napominje da je pitanje kolika je njihova finansijska granica trpljenja da mogu da opstanu, a da ne prodaju robu. U ovom trenutku teško je predvideti koje će površine zasejati.

- Već drugu godinu su ratari u problemu. Prošle godine je pšenica imala dobru cenu, solidan finansijski bilans, ali su ostale žitarice podbacile i naši proizvođači su imali loš bilans. Dve uzastopne godine poslovanja sa gubitkom za naše poljoprivrednike je ozbiljan udarac - smatra agroekonomski analitičar.

Žarko Galetin kaže da to što je cena pšenice prepolovljena u odnosu na prošlu godinu ne znači da ćemo narednih meseci jesti jeftinije pecivo.

- Jedino što je skuplje od inputa za proizvodnju hleba i peciva u odnosu na prošlu godinu je energija, a uprkos niskoj ceni pšenice, koja je dominantna u strukturi cene peciva, ono je skuplje nego prošle godine i ne očekuje se da će mu cena pasti. Imamo jednu od najskupljih hrana u Evropi, iako su sirovine jeftine, jer naša prehrambena industrija funkcioniše nezavisno od primarne proizvodnje - kaže Žarko Galetin.

U Udruženju žita Srbije kažu da ove količine donose probleme vezano za skladištenje, jer sada, kada je žetva kukuruza u toku i kada se žetva soje privodi kraju imamo kompletno krcata skladišta i silose.