Problemi u Mađarskoj na gradnji brze pruge do Beograda - U Srbiji završetak i pre planiranog roka?

- U stručnim krugovima se smatra da nema mnogo šanse da se to dogodi. Morate znati da u Evropi postoji veoma velika potražnja za ovim sistemima upravljanja vozovima i vrlo malo kompanija ih može isporučiti. I ako danas ne znamo ko će to gradi i pod kojim uslovima, onda ne možemo ozbiljno očekivati da će to biti završeno na vreme - rekao je novinar Peter Bućki (Bucski), stručnjak za železnicu.

Prvobitno pokrenut sa budžetom od 2,1 mlrd EUR, projekat je pogođen nizom prepreka.

Bučki kaže da su prema izveštaju Evropskog revizorskog suda, pruge za velike brzine u Evropi izgrađene po ceni od 10 do 15 mil EUR po kilometru u poslednjih nekoliko godina.

- Od tada je došlo do značajne inflacije, ali je ipak ovaj projekat daleko od tehničkog standarda brze linije - rekao je Bucski.

Pruga u Mađarskoj projektovana je za brzinu od 160 kilometara na sat, za razliku od deonice u Srbiji, koja je za 200 km na sat

Mađarska kompanija u konzorcijumu, RM International, povukla je svoju radnu snagu i mehanizacju sa gradilišta. Izveštava se da su oni raspoređeni na renovinaranje primarne mađarske železničke linije između Budimpešte i Beča.

- Uprkos zabrinutosti oko bezbednosne opreme, izgradnja železničke pruge je još u toku, na primer ovde između Dunavašanja i Taksonja. Još se ne zna kada će i kojom će se brzinom ovde kretati vozovi - rekao je novinar Euronewsa Adam Mađar.

U Infrastrukturi železnice Srbije kažu da nema nikakvih problema u realizaciji projekta izgradnje brze pruge od Beograda do Subotice, da se vrlo intenzivno gradi duž čitave deonice od Novog Sada do Subotice, kao i da je planirani završetak radova kraj 2024. godine.

Navode da je to mnogo pre nego što je to planirano, jer ugovor predviđa avgust 2025. kao rok za završetak.

Nenad Stanisavljević iz Infrastruktura železnice Srbije podsetio je da već godinu i po dana funkcioniše putnički železnički saobraćaj, a nešto kraće i teretni železnički saobraćaj na brzoj pruzi od Beograda do Novog Sada, kao i da ta pruga u praksi potvrđuje da je izgrađena po najvišim međunarodnim standardima.

- Prvu deonicu pruge su gradile kineske i ruske železnice, nadzor nad izvođenjem projekta radili su stručnjaci nemačkih železnica, imali smo i holandske stručnjake koji su takođe jednim delom obavljali nadzor nad realizacijom svih poslova. Sve ovo je bila najbolja garancija da je projekat i uspešno završen i da sve funkcioniše onako kako je i trebalo i kako je po planu - rekao je Stanisavljević za Euronews Srbija.

Prema njegovim rečima, za prvu deonicu Beograd-Novi Sad postoje sve međunarodne dozvole i međunarodni sertifikati - o bezbednosti železničkog saobraćaja i o upravljanju i kontroli železničkog saobraćaja na brzoj pruzi.

Stanisavljević je precizirao da je to sve ono što je neophodno da brza pruga bude na najvišem evropskom i međunarodnom novu.

- Ista takva situacija je i na delu pruge od Novog Sada do Subotice. Ta pruga se intenzivno radi i do sada je položeno 20 kilometara koloseka za velike brzine, odnosno za brzine od 200 kilometara na sat. Osim toga, započela je izgradnja i ukupno će biti izgrađeno 58 novih objekata, vijadukta, podvožnjaka, nadvožnjaka, biće izgrađene tri nove železničke stance - Vrbas Nova, Rumenka i Lovćenac. Sve ostale stanice biće rekonstruisane - rekao je on.

Najbitnije je, kaže da će, kao i na prvom delu pruge od Beograda do Novog Sada, i na deonici od Novog Sada do Subotice biti najviši nivo kontrole i upravljanja bezbednosti železničkim saobraćajem.

- Sve to će omogućiti ne samo bezbedan saobraćaj na deonici i od Novog Sada do Subotice već i vrlo brzo putovanje vozova. Projektovanje vreme putovanja je 42 minuta, što znači da će krajem 2024. kada projekat bude završen i kada i ova deonica brze pruge od Novog Sada do Subotice bude izgrađena, vozovi od Beograda do Subotice putovati za nekih sat i 15, sat i 20 minuta - rekao je Stanisavljević.

On je naglasio da nije menjan budžet za realizaciju tog projekta, kao i da ako je i bilo nekih eventualnih probijanja budžeta, ona su bila minimalna.

- To se više svodilo na rešavanje određenih nepredviđenih situacija, ali generalno probijanja budžeta nije bilo, nije bilo zahteva za dodatna sredstva. Onako kako smo to pre nekoliko godina projektovali, tako se čitav projekat i u finansijskom i u građevinskom smislu realizuje - zaključio je Stanisavljević.

Nadogradnja železničke linije Budimpešta-Beograd je projekat brze pruge od 350 km koji finansira prvenstveno kineska Eksim banka, koja doprinosi 85% ukupnih investicija projekta.