Srbija dobija prvi biodistrikt u Kolubarskom okrugu
Komentari
Ilustracija (Foto: Twin Design/shutterstock.com)
U Srbiji se sa organskom proizvodnjom ozbiljnije krenulo poslednjih petnaestak godina. I pored toga, organska proizvodnja je na jedva 1% obradivog zemljišta.
- Prodajemo u Srbiji, mada smo imali mogućnost da izvozimo, ali jednostavno mi nismo imali dovoljno količina - kaže Gordana Šokšić iz "Biofarma Šokšić plus" u Tarašu.
- Zato je važno to udruživanje, da na primer neki proizvođači proizvode šargarepu, cveklu, celer, a mi da gajimo one kulture koje su za naše podneblje najpodesnije, koje nam najbolje uspevaju i da onda zajedno se udružimo i nastupimo na tržištu - rekao je Pavle Đorđević iz "Organele" u Valjevskoj Kamenici.
U prošloj godini podsticaji za organsku biljnu proizvodnju uvećani su za 250% u odnosu na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji na 31.500 dinara po hektaru.
- Dva i po puta stimulišemo hektare u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Takođe, tome svedoči da u odnosu na 2012. kada smo imali oko 1.200 organskih proizvođača, sada ih imamo oko 7.000 - navodi Vedrana Ilić, pomoćnica ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Prvog dana nove godine Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) pokreće projekat Zelene ekonomije koji će malim i srednjim preduzećima u Srbiji pomoći da ispune veliki broj standarda i regulativa Evropske unije u zelenoj transformaciji.
- U tom delu projekta ćemo jako mnogo raditi na saradnji između tradicionalnih industrija i naučnoistraživačke zajednice kao i takozvane digitalne startap zajednice u Srbiji - rekao je Tomislav Knežević, rukovodilac projekta Nemačke razvojne saradnje – Razvoj privatnog sektora koji sprovodi GIZ.
Za razvoj agroindustrije, pored novca, ključne reči su znanje i inovacije.
- Mi već godinama obavljamo različita istraživanja koja su vezana za organsku proizvodnju što biljnu, što stočarsku. Ono gde mi možemo da pomognemo, ne samo farmerima, jeste prenošenje našeg znanja i našeg iskustva koje je primenjivo u njihovim konkretnim farmerskim uslovima - kaže prof. dr Vladan Bogdanović, prodekan Poljoprivrednog fakulteta.
Firme:
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
Poljoprivredni fakultet Beograd
GIZ Beograd
Tagovi:
Biofarma Šokšić plus
Organela
Pavle Đorđević
Tomislav Knežević
Gordana Šokšić
Vedrana Ilić
Vladan Bogdanović
Taraš
Valjevska Kamenica
biodistrikt
organska proizvodnja
podsticaji
zelena tramsformacija
startap
digitalizacija
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.