Kako se nositi sa stresom na društvenim mrežama

Svakog aprila, još od 1992. godine, obeležava se mesec borbe protiv stresa i služi kao podsetnik o značaju kontrole nad stresom radi očuvanja mentalnog i fizičkog zdravlja. Društvene mreže su postale jedan od većih izvora stresa, podstičući anksioznost i druge probleme.

Društvene mreže mogu da nas preplave informacijama što nas čini da se osećamo kao da stalno nešto propuštamo. Pored toga, postoji stalni rizik od prevaranata koji mogu da zloupotrebe naš lične informacije, radi sticanja materijalne koristi. Ako razumemo načine na koje društvene mreže utiču na blagostanje korisnika. Lakše ćemo rešiti probleme stresa. Važno je da naučimo kako da izgradimo zdraviji odnos ka digitalnim prostorima.

Stručnjaci iz kompanije Kaspersky imaju nekoliko predloga kako da smanjimo negativan uticaj društvenih mreža, a samim tim i stres:

Pravilno podešavanje privatnosti naloga je izuzetno važno za zažtitu ličnih informacija i održavanju digitalne bezbednosti. Određivanjem ko sve može da vidi profil i postove, korisnici mogu značajno smanjiti rizik od neželjenih interakcija sa zlonamernim strancima. Ova proaktivna mera smanjuje rizik od pretnji poput praćenja, krađe identiteta, doxing-a i phishing prevara. Uputstva Privacy Checker online servisa pomoći će korisnicima da upravljaju postavkama privatnosti na najpopularnijim društvenim mrežama.

Ograničavanjem online prijatelja na one koje poznajemo lično, smanjuje šanse da naiđemo na prevarante ili dobijemo zlonameran sadržaj. Možemo se osećati nelagodno ukoliko se susretnemo sa neželjenim sadržajem, poput scena nasilja ili okrutnosti. Kontrolisanjem digitalnog okruženja kroz promišljeno prihvatanje zahteva za prijateljstvo, doprinosimo kreiranju pozitivnijeg i sigurnijeg online iskustva za sve.

Takođe, korišćenje alatki društvenih mreža da grupišete prijatelje, birajući one sa kojima ste bliski, omogućava vam personalizovano deljenje sadržaja i smanjuje rizik od stresa.

Svakom linku na koji naiđete treba pristupiti sa oprezom, čak i ako stigne od prijatelja, jer uvek postoji mogućnost da je njihov nalog hakovan. Iza, naizgled bezopasnih, linkova na društvenim mrežama često vrebaju phishing prevare, prikrivene tako da oponašaju legitimne veb stranice, koje su dizajnirane da prevare korisnike da odaju poverljive informacije, poput lozinki, finansijskih i ličnih podataka.

Phishing stranice često izgledaju veoma uverljivo, te lako zavaraju korisnike da dobrovoljno daju pristup ličnim podacima. Da biste to izbegli, proverite adresu veb lokacije pre unošenja bilo kakvih informacija ili koristite sveobuhvatno bezbednosno rešenje.

Slaba lozinka značajno olakšava posao zlonamernim akterima da pristupe nalozima na društvenim mrežama. Kada se jednom hakuju, ovi nalozi mogu biti zloupotrebljeni na bezbroj načina, poput obmanjivanja ljudi iz kontakt liste ili učestvovanje u ucenama i iznudama. Jaka, kompleksna lozinka je prva linija odbrane protiv ovakvih pretnji, čuvajući lične informacije i digitalni identitet, te preventivno utiče na stres koji možemo da iskusimo zbog hakovanog naloga. Korišćenje pouzdanog password manager-a unapređuje zaštitu na društvenim mrežama.

Online platforme su naši saveznici u borbi za digitalnu bezbednost i okruženje bez stresa. Kada prijave neprimereno ponašanje ili sadržaj (cyberbullying) korisnici ne štite samo sebe, već doprinose i široj zajednici. Prijavljivanje uznemiravanja omogućava kompanijama iza društvenih mreža da preduzmu adekvatne akcije - tako što će izbrisati sporni sadržaj, zabraniti problematične naloge ili implementirati nove sigurnosne funkcije, što će kreirati sigurniji prostor za sve.

- U okviru društvenih mreža, kombinovanjem tehnologije i donošenje pravih izbora je najbolji način da zaštitimo naše mentalno zdravlje. Kaspersky rešenja koja unapređuju privatnost i bezbednost korisnika, zajedno sa digitalnom odgovornošću, mogu transformisati naše online iskustvo iz nečega što nam stvara stres u pozitivnu interakciju - rekla je Ana Larkina, analitičara veb sadržaja iz kompanije Kaspersky.