Istraživanje o slobodi medija: Polovina anketiranih novinara podlegla autocenzuri, trećina se suočavala sa pretnjama

Svaki treći novinar koji je učestvovao u anketi o slobodi medija i bezbednosti novinara, naveo je da mu je prošle godine prećeno zbog novinarskog rada, rezultat je istraživanja "Iza naslova: Pretnje, napadi i pritisci na novinare u Srbiji", sprovedenog u saradnji sa UNS-om i NUNS-om i uz podršku Saveta Evrope i Evropske unije, saopštio je UNS.

Istraživanje o bezbednosti novinara u 2023. godini zasnovano je na anketi u kojoj je učestvovalo 130 novinara i medijskih radnika. Autor izveštaja je Ivo Čolović.

Najčešći vid represije koji su novinari navodili su institucionalni pritisci (46,2%) u koje se ubrajaju onemogućavanje pristupa medijskim događajima i zloupotreba položaja nadležnih organa. Drugi najčešći vid ugrožavanja slobode medija su ekonomski pritisci ili nesigurnost posla (40,2%), a prate ih verbalne pretnje (30,5%).

Novinari koji izveštavaju o nezakonitim radnjama i korupciji uglavnom su navodili da su pretnje prijavljivali policiji i tužilaštvu, dok su novinari koji izveštavaju o dnevnim aktuelnostima u najvećoj meri navodili da nisu prijavili pretnje.

Reagovanje nadležnih organa u slučajevima prijavljenih pretnji gotovi svi novinari ocenili su kao neadekvatno (90%). Najveći broj pretnji, kako su naveli ispitanici, dolazio je od anonimnih pošiljalaca (14,1%), građana koji se izjašnjavaju kao pristalice neke političke stranke (14,1%) i javnih funkcionera (13,1%).

Svaki četvrti novinar koji je bio izloženi pretnjama, napadima i pritiscima, naveo je da su ove situacije uticale na njegovo fizičko zdravlje, dok je 40% ispitanika primetilo anksioznost, osećaj nelagodnosti i strepnju.


Od boljeg pravnog statusa novinara do ređe samocenzure

Novinari u Srbiji se, kako je anketa pokazala, u velikoj meri suočavaju sa digitalnim nasiljem i rastućom autocenzurom. O tome govori i podatak da je više od polovine anketiranih novinara priznalo je da su odustali od objavljivanja nekog medijskog sadržaja koji su proizveli. Kao najčešće razloge za ovakvu odluku novinari su navodili strah za bezbednost, pritisak od poslodavca i etičke dileme.

Do samocenzure u najvećoj meri dovode politički i ekonomski pritisci. Ipak, kada su direktno upitani da li vlasnici utiču na samocenzuru svojim neprikladnim postupcima, ispitanici su bili podeljenih mišljenja. Polovina je tako smatrala da vlasnici nemaju uticaj na odluku novinara da nešto ne objavi, dok je polovina smatrala da ovaj uticaj ipak postoji.

U istraživanju su na osnovu odgovora ispitanika izdvojena tri elementa koja bi mogla dovesti do smanjenja autocenzure. U pitanju su veći uticaj javnosti i zalaganje za slobodu medija, regulisan pravni status novinara i poboljšana pravna zaštita novinara. Iako nedostatak pravne zaštite nije prepoznat kao jedan od glavnih faktora koji dovode do autocenzure, novinari smatraju da bi poboljšanje pravnog okvira i zaštita novinara ipak doprineli smanjenju samocenzure među novinarima.

Osim porasta samocenzure, kako se navodi u istraživanju, zabrinjavajući podatak je i da je 40% novinara navelo da se suočava sa digitalnim uznemiravanjem. Kao najčešće oblike digitalnog uznemiravanja novinari su naveli sajber nasilje, uznemiravanje putem objava i komentara i lažno predstavljanje.

Udruženje novinara Srbije-UNS Beograd

NUNS Beograd

UNS

NUNS

Savet Evrope

Ivo Čolović

anketa o slobodi medija i bezbednosti novinara

cenzura

samocenzura

digitalno uznemiravanje