Obnovljiva energija nije više alternativa, imamo veći solarni potencijal od Nemačke

Više od 35% električne energije dobijamo iz obnovljivih izvora energije, pre svega iz hidropotencijala jer Đerdap i ostale velike hidroelektrane daju značajne kapacitete, tako da ima prostora za napredak u solaru i vetru, istakla je direktorka Udruženja obnovljivih izvora energije Srbije Danijela Isailović. Kada je reč o potencijalima, kaže da su košavsko područje i područje Istočne Srbije najbolji za razvoj vetroelektrana, jer tamo duva najbolji vetar, a u Južnom Banatu je dobra infrastruktura, blizina Beograda, da se rade vetroelektrane.

Srbija iz energije vetra i sunca na mreži ima 605 megavata i 90% te proizvodnje daje 10 vetroparkova, ostalo je solarnog porekla. Do kraja decenije u planu je novih oko 3.500 megavata.

Devet meseci je prošlo od održavanja prvih aukcija za obnovljive izvore energije. Danijela Isailović kaže da je situacija pozitivna i da je sam aukcijski proces bio odlično i transparentno organizovan i na taj način ide i realizacija.

– Naravno, neki projekti su brži i bolji i uspešni dok drugi još čekaju na izgradnju. Što se tiče vetroparkova, već imamo jednu vetroelektranu koja ima potpuno završenu finansijsku konstrukciju i gde imamo gradilište. To je vetroelektrana "Pupin" u Kovačici, dok se ostali polako pripremaju za izgradnju – navela je Isailovićeva u razgovoru za RTS.

Što se tiče solara, kako je rekla, tu su značajno manji kapaciteti bili ponuđeni na aukcijama i te elektrane su uglavnom u izgradnji, a jedna je čak i završena.

– Tako da ja ne očekujem probleme u realizaciji svih projekata i mislim da će svi investitori odgovoriti na zahteve, na ono što su obećali i da niko neće imati problem da se ne izgradi i da mu se aktivira bankarska garancija – kaže Isailovićeva.

Prema njenim rečima, vrlo važno je što EPS gradi i pozitivno razmišlja u tom zelenom smeru, za vetroelektranu ‘Kostolac’ stigle su komponente za vetropark snage 66 megavata i očekuje se da on bude u operativnom radu početkom sledeće godine.

Što se tiče ove godine, trebalo je do kraja godine da se održe još jedna aukcije u skladu sa trogodišnjim aukcijskim planom.

Kada je reč ko je više zainteresovan, da li domaći ili strani investitori, Isailovićeva kaže da imamo miks kapitala.

– Novac uglavnom dolazi od stranih investitora, jer su to prosto velike investicije, naročito ako pričamo o vetroparkovima, dok je znanje uglavnom domaće i naravno banke daju kredite. Što se tiče solara, bar ovih manjih solara, tu je dominantan domaći kapital, jer su to investicije do 10 mil EUR, što pre svega domaća privreda može da izdrži – rekla je Isailovićeva.

Kako je napomenula, strani investitori su više bili prisutni u sektoru energije vetra i oni su bili spremni i da čekaju i da rizikuju, dok u solaru su izostale velike investicije i dalje nemamo nijednu solarnu elektranu priključenu na prenosni sistem električne energije.

Na pitanje da li Srbija napreduje i može li brže da poveća kapacitete u obnovljivoj energiji, Isailovićeva kaže da svakako imamo napredak.

– Pre deset godina smo išli u druge države da vidimo kako izgledaju vetroelektrane i solarni parkovi, sada smo jedno zrelo društvo i država koja je spremna da prihvati obnovljive izvore energije kao jednu neminovnost. To više nije alternativa – istakla je.

Prema njenim rečima, ako pogledamo statistiku koju je EPS dao, mi smo prošle godine bili jedni od lidera u Evropi u korišćenju i proizvodnji obnovljivih izvora energije.

– Više od 35% smo dobili električne energije iz obnovljivih izvora energije, ali naravno tu pre svega treba da zahvalimo hidropotencijalima jer znamo da nam Đerdap i ostale velike hidroelektrane daju značajne kapacitete, tako da ima prostora za napredak u solaru i vetru, a opet ćemo se vratiti na EPS, puno toga nam zavisi od reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja će biti značajna za balansiranje novih kapaciteta – rekla je Isailovićeva.

Kao problem apostrofira pre svega pitanje priključenja na prenosni distributivni sistem električne energije, koji nije samo naš problem, već i cele Evrope.

Kada je reč o potencijalima, kaže da su košavsko područje i područje Istočne Srbije najbolji za razvoj vetroelektrana, jer tamo duva najbolji vetar, a u Južnom Banatu je dobra infrastruktura, blizina Beograda da se rade vetroelektrane.

– Što se tiče solara, neka istraživanja su pokazala da mi imamo veći solarni potencijal od Nemačke, sad pitanje nije samo potencijala, nego je pitanje i mogućnosti, možete da želite, ali je pitanje da li možete. Opet se vraćamo na pitanje priključenja i balansiranja, ali je recimo dobra stvar što građani prepoznaju i koriste te potencijale i to na nekim svojim mikrolokacijama, na krovovima svojih kuća. Danas imamo više od tri hiljade priključenih prozjumera i to je jako dobro da građani i privreda prepoznaju ono što im je besplatno dato – navela je direktorka Udruženja obnovljivih izvora energije Srbije.