Put do boljeg uvida poreznika u prihode platfomskih radnika

Pristupom mehanizmu razmene informacija od značaja za oporezivanje sa zemljama EU Srbija bi dobila bolji uvid poreskih organa u prihode profesionalaca koji nude usluge na velikom broju digitalnih platformi uključujući one preko kojih se nude usluge prevoza, prodaje robe i izdavanja nekretnina. Istovremeno, ovo bi otvorilo prostor za prepoznavanje radno pravnog statusa onih platformskih radnika koji do sada nisu prepoznati u Srbiji. To je, ukratko, poruka koja je juče poslata s okruglog stola "Kako bi evropski propisi promenili uvid poreskih organa u prihode frilensera i radnika koji rade na platformama za izdavanje nekretnina?", u organizaciji Centra za istraživanje javnih politika. Povod je nedavno inovirana Direktiva saveta EU o administrativnoj saradnji u području oporezivanja, poznatija kao DAK7.

- Srbija za sada nema obavezu da pristupi ovoj direktivi. Ona je pravno nasleđe EU, ali ako ikada budemo pristupila uniji, ovo ćemo morati da implementiramo u pravni sisitem. Koristi od toga biće da ćemo moći da saznamo o prihodima naših rezidenata koji ostvaruju prihode na digitalnim platformama - istakao je Luka Baturan, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dodajući da bismo u tom slučaju morali da povećamo i kapacitete Poreske uprave.

- Dobra stvar kod DAK7 je i to da bi siva zona poslovanja biće sužena. Ipak, ne bi bilo stopostotne naplate poreskih prihoda - dodaje on.

Inovirana verzija direktive DAK7 odnosi se na širok spektar aktivnosti koje se pružaju preko digitalnih platformi za izdavanje nepokretnosti, prodaju robe, pružanje ličnih usluga kao što su prevoz i druge poslovne usluge. Očekuje se da će njenom primenom biti smanjen jaz u efektivnom oporezivanju između onlajn i oflajn prodaje usluga na platformama, poput Booking, AirBnB, Etsy, Upwork, Uber...

Prema pilot anketiranju koje je sproveo Eurostat u 17 zemalja EU i EFTA radi oko tri odsto platformskih radnika koji pružaju profesionalne usluge preko onlajn platformi, usluge prevoza, prodaju robe i pružanje usluga u izdavanju nekretnina. Ovo istraživanje bi u narednom periodu trebalo da obuhvati i Srbiju, podsećaju u Centru za istraživanje javnih politika.

Za sada u Srbiji sve funkcioniše na ovaj način: kada neko iz inostranstva uplaćuje novac domaćem državljanju frilenseru, naša država nema načina da ga "natera" da prijavi prihode i plati porez.

- Fizičko lice je dužno da te prihode prijavi i i sam za sebe utvrdi i plati porez. Ali, tu i jeste problem, jer država ne zna da su prihodi ostvareni, pa ne zna ni za tu obavezu. To građani obilato koriste i često ne uplaćuju te prihode i ne prijavljuju poreze – podsetio je Baturan, dodajući da sve više lica ostvaruje prihode ovim putem.

- S obzirom na rast ukupnog obima tih prihoda, državne administarije, pa i naša, postaju sve zainteresovanije da te prihode "uberu" i nađu način da to reše - dodao je docent sa Pravnog fakulteta.

U EU, kroz direktivu DAK7, postoji obaveza svih država članica u pogledu razmene informacija koje se tiču oporezivanja dohotka ostvarenog posredstvom digitalnih platformi. Zamišljeno je da ovakav mehanizam onemogući poreske obveznike da prikriju svoje prihode ostvarene posredstvom digitalnih platformi koje su vezane za neku od članica unije ili za jurisdikcije koje sa zemljama članicama imaju zaključen ugovor o razmeni informacija.