Zlato kao štit od inflacije - Ko je pre 50 godina uložio 1.000 USD, sada ima 58.000 USD

Narodna banka Srbije nastavlja intenzivno da povećava zlatne rezerve. Nedavna kupovina još pet tona zlata u vrednosti od 350 mil EUR, podigla je ukupne količine kojim naša zemlja raspolaže na rekordnih - 46,5 tona! Time su od 2012. godine, zlatne rezerve utrostručene, a Srbija je po tome ubedljivo na prvom mestu u regionu. Analitičari smatraju da je to znak i građanima da sopstvene slamarice barem delimično prebace u zlato. Naj način, kažu, sigurno čuvaju vrednost ušteđevine od inflacije.

Za 12 godina, pet i po puta je povećana vrednost zlata u našim trezorima - sa 0,6 mlrd EUR na 3,3 mlrd EUR. Prema podacima Narodne banke Srbije, vrednost zlatnih rezervi u trezorima NBS čini 11,9%naših ukupnih deviznih rezervi.

- Zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive, a ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize. Iz ugla centralne banke kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok - kažu u Narodnoj banci Srbije.

Prema rečima Georgi Hristova, direktora kompanije Taveks zlato&srebro, benefiti za privatne investitore od kupovine investicionog zlata su isti kao i za narodne banke širom sveta. Zlato se pokazalo kao efektivan štit protiv inflacije i kao sigurno sredstvo u periodima krize.

- Ako narodne banke sebe štite od inflacije kupovinom tone zlata, efekat je isti i za građane sa recimo 10 grama zlata. Investiciono zlato se pokazalo u proteklih 50 godina kao najsigurnije sredstvo u poređenju sa drugim investicijama poput nekretnina, kriptovaluta, akcija. Cena zlata u proteklih 50 godina je skočila za 5.800%, što znači da bi 1.000 USD investiranih u zlato 1971. godine, danas vredelo 58.000 USD. Inflacija je fenomen od kojeg ni jedna valuta ne može da pobegne. Iz tog razloga centralne banke širom sveta sebe osiguravaju kupovinom zlata, privatni investitori takođe - objašnjava Hristov.

Kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, na ovaj plemeniti metal je teže uticati politikama kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi zlato smanjuje rizik od kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija.

- Niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito s rezervnim valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije i doprinosi otpornosti finansijskog sistema na potrese iz međunarodnog okruženja - objašavaju u Centraloj banci.

Kako Hristov dodaje, jake zlatne rezerve su osnova pouzdanja za bilo koju centralnu banku i opravdavaju emisiju novca i obveznica, i šalju signal lokalnom stanovništvu, drugim državama i investitorima, da je zemlja stabilna i finansijski potkrepljena.

- Osim sigurnosti i stabilnosti koje zlato pruža, možemo uočiti da je i NBS dosta zaradila na ovoj investiciji, s obzirom na to da je cena zlata skočila za 60% od 2012. do danas - kaže Hristov.

U protekle dve godine traje "zlatna groznica" centralnih banaka širom sveta, koje su kupile više od 2.000 tona zlata. Ove kupovine uglavnom se odvijaju na istoku, sa Kinom i Turskom kao predvodnicima. U Evropi najviše kupuju zemlje centralne i istočne Evrope poput Poljske, Mađarske, Srbije i Češke.

Hristov kaže da Srbija ima ubedljivo najveće rezerve zlata na Zapadnom Balkanu i čak dva puta više nego sve ostale zemlje zajedno. Makedonija je druga, treća Albanija, Slovenija, zatim Crna Gora, Bosna i Hercegovina, dok Hrvatska centralna banka ne drži zlato u rezervama.

- Približili smo se Finskoj koja čuva sa 49 tona zlata u svojoj rezervi. Pored toga smo ispred i mnogih drugih evropskih država poput Slovačke (32t), Češke (30t), Kipra (14t), Irske (12 t) i mnogih drugih - kaže Hristov.

Iz Narodne banke Srbije dodaju da je po julskom izveštaju Svetskog saveta za zlato, Srbija na 54. mestu u svetu po količini zlata u svojim deviznim rezervama i na 44. mestu po učešću zlata u deviznim rezervama.

U svetu najveće rezerve zlata ima Amerika sa 8.133 tona zlata, zatim Nemačka sa 3.353 tona, Italija sa 2.453 tona, Francuska sa 2.437 , Rusija sa 2.333 i Kina sa 2.265 tonom zlata. Kina u proteklih nekoliko godina masovno kupuje zlato i uvećava svoje rezerve, pa se uskoro očekuje da će da prestigne Rusiju, Italiju i Francusku.

- Kada je u pitanju kupovina investicionog zlata, prošle godine najveća tražnja bila je u Turskoj. Skočila je čak 500%, ali to i ne treba da čudi jer je tamo izuzetno velika inflacija. Građani Turske su masovno kupovali ovaj plemeniti metal i na taj način su spasili svoju ušteđevinu. Investiciono zlato je univerzalan proizvod, svugde u svetu nosi istu vrednost i svugde je prepoznatljiv i unovčiv. To, se ne može reći za različite valute i druga sredstva, koja zavise od države u kojoj se nalazite. Investiciono zlato predstavlja osiguranje za vaš novac i ušteđevinu i svako bi trebalo da razmotri kupovinu neke količine - zaključuje Hristov.