Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Dovezeš kombi i za dve nedelje dođeš po kamper! - Porodična firma iz Jagodine pronašla recept za izlazak na evropsko tržište (FOTO, VIDEO)
Utorak, 01.10.2024.
12:38
Komentari
Čak i ako niste ljubitelji serijala poput "Overhaulin" ili "Pimp my Ride" i sličnih, sigurno ste bar jednom vrteći kanale naišli na emisiju koja prikazuje neke tamo američke automobilske radionice u kojima neko doveze staro vozilo, a odveze "customized" automobil, kombi ili neko drugo vozilo - prilagođeno potrebama i ukusu kupca. Jedna od takvih radionica, da znate, postoji i u Srbiji, a nalazi se u Jagodini, s tim što u ovu radionicu vlasnici dovezu kombi ili kamion, a odvezu manji ili veći kamper.
Prvi napravio za sebe, pa završio u Austriji
A sve je, kao i obično kod dobrih preduzetničkih priča, počelo skoro pa slučajno. Naime, Goran Obrenović (42) iz Jagodine, po obrazovanju ugostitelj, a inače ljubitelj motocikala, boravka u prirodi i spavanja pod otvorenim nebom, poželeo je pre devet godina da napravi sebi, odnosno svojoj porodici, jedan kamper. U tom trenutku se bavio trgovinom mobilnim telefonima, a za svoju dušu celog života je voleo da restaurira stara vozila. I nekom prilikom je odlučio da ode u Nemačku i kupi sebi kombi i napravi kamper. O tome kako se to radi učio je uglavnom preko YouTube-a jer tu, kako kaže za eKapiju, može sve da se nađe ako se zna šta se gleda. Kasnije, kada je već odlučio da se bavi time, išao je i na sajmove kampera u Nemačkoj i Austriji i gledao kako to drugi rade.
- Na tom kamperu smo brat od tetke i ja radili oko 3 meseca. I kad smo ga napravili, prodat je u Austriji jer je kum smatrao da to možemo dobro da prodamo. Tu smo možda brat i ja zaradili 5, 6 hiljada evra za tri meseca posla. I onda smo posle toga drug Peca, koji je danas glavni u mojoj garaži, i ja napravili drugi i onda je i drugi prodat. I ja sam već tada shvatio da ću samo time da se bavim, a brat je nastavio naš posao sa telefonima. U početku smo sve radili sami, osim što sam naravno za poslove u koje se ne razumem angažovao one koji to znaju, a danas imamo električara, stolara, mehaničara, tapetara... – kaže Goran u razgovoru za eKapiju.
Od te 2015. godine, kada se upustio u ovaj posao pa do danas, Goran nema evidenciju koliko je dosad kampera napravio. Prva dva su radili po tri meseca, a onda kako se osoblje u njegovoj radionici, a danas firmi GMW Campers, povećavalo, tako se skraćivao i rok za izradu. Danas im za izradu trebaju dve do tri nedelje – dve za manje kombije, tri za veće. Na početku je za ove potrebe on uvozio kombije, ali od 2017. radi isključivo sa vozilima koje dovezu mušterije. A one za njega, kako kaže, uglavnom čuju "od usta do usta".
Oko 200 GMW kampera krstari Evropom
- Tu su obično iskusni kamperi koji se sreću sa drugim kamperima na svojim putovanjima, najčešće tokom leta. I onda jedni drugima prepričavaju utiske, preporučuju jedni drugima. Sada već ima oko 200 naših vozila koja se voze po Evropi – navodi Goran.
- Mi ne smemo da diramo ništa od šasije, a takve stvari diktiraju raspored i onda ljudi koji to ne znaju zamisle jedno, a u stvarnosti mora da bude drugačije. U suprotnom, ne bi mogao da se registruje, ne bi mogao da se dobije atest – kaže Goran, napomenuvši da su do korone uglavnom radili kampere za strance, a od 2020. godine se sve više naših ljudi okrenulo ovakvoj vrsti odmora, pa i prevoznog sredstva.
Jedna od olakšica koja je ovakvom biznisu u Srbiji prokrčila put je i to što se sada lakše dobija atest u Srbiji. Pre je, kako kaže, bila toliko komplikovana procedura da je više izgledalo da se traži način da se odbije atest, nego da se da.
- Sada je taj postupak za svaku pohvalu. Čak i kad nešto nije u redu, nadležne institucije gledaju kako da savetima pomognu da se nešto poboljša i da se na kraju omogući atest – navodi Goran.
Prodali firmu i spremaju se za put oko sveta
A što se tiče domaćih kupaca, baš nedavno je Goran sa svojim kolegama u GMW Campers-u radio jedan kamion, veliki od 18 tona, za jedan bračni par penzionera iz Novog Sada, čija su deca završila škole i odselila se u inostranstvo, a oni odlučili da prodaju privatnu firmu koju su imali, naprave sebi kamper i krenu na "put oko sveta".
Inače, Goran kaže da je čuo za nekoliko ovakvih firmi ili pojedinaca u Srbiji, ali recimo ovde, u našoj zemlji se prave kamperi, a prodaju na placu na Zapadu. Goranu često dođu i pojedinci koji bi sami da naprave nešto, pa zvirkaju, osluškuju, a onda ih Goran raširenih ruku dočeka i podeli savete, i za izradu, i za opremu.
- Danas ljudi dosta rade ovakve prepravke, ima i dobro obavljenijh poslova, a ima i svega. U svakom slučaju, najlakše je kada je klijent neko ko je iskusan kamper, zna svoje potrebe, zna kakva mu je oprema neophodna, pa je onda i realizacija lakša – kaže Goran.
Kad kamperima zafali dužine...
Nekada se, kako dalje navodi, za njegove usluge prepravke opredele ljudi koji ne mogu da kupe fabrički proizvedeno vozilo koje im odgovara. Recimo, baš sada rade na kamperu za porodicu čija sva četiri člana imaju visinu preko 190 cm. Oni nisu mogli da nađu kamper sa 4 ležaja koji odgovaraju njihovoj visini. Obično u kamperima za 4 osobe budu dva velika i dva manja ležaja za decu. Nekada se za "customized" kamper odlučuju individualci koji žele kamper samo za jednu osobu, nekada su to lovci kojima su potrebni posebni ormani za oružje, nekada su to vlasnici pasa koji žele da njihov ljubimac ima bezbedan kutak u kamperu itd. Nekada su klijenti IT-jevci koji žele, recimo, kamper sa udobnim mestom za dnevno sedenje i velikim radnim stolom. Razlozi su brojni.
A što se tiče cene, prema Goranovim rečima, od početka korone troškovi izrade ovakvih vozila su naglo skočili – skoro duplo – zbog skoka cene opreme.
- Nekada je za preradu manjeg kombija trebalo 4.000 evra, a danas oko 7.000-8.000. A za veće kombije, za 4 osobe, čija je prepravka nekada koštala oko 6,7, hiljada, danas je od 15.000 pa nadalje, računajući i kompletnu opremu, tuš, frižider, klimu, solarne panele i ostalo. Svakako, sve zavisi od potreba i neophodne opreme za klijenta. Najskuplje vozilo na kojem sam radio je upravo kamion za malopre pomenute Novosađane, bračni par penzionera, koji su u to, sa sve opremom koju su i sami nabavljali, uložili oko 75.000 evra – dodaje Goran.
On kaže da svojim klijentima uvek skrene pažnju da ne ulažu mnogo u vozilo koje u osnovi nije dobro. Nekada ljudi, kako kaže, nisu ni svesni da im je vozilo loše dok ga ne doteraju kod njega, a ima i onih koji dovezu novi kombi.
- Nekada su ljudi vezani za neko vozilo, pa žele ipak na njemu da rade. Pa i ja sam u moj oldtajmer uložio više nego što on vredi, ali ja ga volim, meni je drag – dodaje naš sagovornik.
Sin ostaje u porodičnom poslu
I upravo taj je, od svih vozila koje je napravio, Goran jedino zadržao za sebe. I iako bi se činilo da od količine posla ni u njemu nema kad da uživa, on za sebe i porodicu ipak tokom godine nađe neko vreme. A poslednje koje bi istakao da je bilo vredno svake pare je odlazak do Pariza – Azurna obala, Marsej, Alpi, Švajcarska, povratak preko Austrije i Graca. S obzirom na to da je nekada ranije kao motociklista išao u Afriku, voleo bi to iskustvo da ponovi, ali kamperom i malo duže. Za tako nešto, kako kaže, trebala bi mu neka tri meseca. Voleo bi, priznaje, da vidi i Aziju, ali zasad još toliko slobodnog vremena nema. Srećom, sin Vuk je posle srednje škole odlučio da mu se pridruži u porodičnom biznisu, pa posao ima kome i da ostane. Iako su i Vuk i ćerka Mia završili Medicinsku školu, pa ćerka nastavila i studije u tom pravcu, zasad je Vuk opredeljen da u porodičnoj firmi ostane. Supruga Vera ima svoju privatnu kozmetičarsku delatnost, ali kad Goran oglasi zvono za odmor, i ona svoj preduzetnički posao stavi na pauzu i svi se otisnu u neke nove daljine.
A posle ovakvih iskustava Novosađana, Jagodinaca i ko zna odakle sve ne Goranovih mušterija - kampera, pa ko im se u ovakvom odmoru ne bi i pridružio...
Danijela Stanimirović-Gavrilov
