Balet "Banović Strahinja" u Narodnom pozorištu - Epska ljubavna pesma ispevana kroz pokret

Inspirisan tradicionalnom epskom pesmom, Ilić je najpre komponovao muziku, na koju je koreograf Igor Kirov osmislio pokret. Pred umetnicima je bio zadatak da predstave tugu, ljubomoru, ljutnju, ali i snagu, istrajnost, i oproštaj koji opisuju ljubavni trougao između Banović Strahinje, ljube Anđelije i Vlah Alije.

- To je jedno neiscrpno bogatstvo inspiracije koje je ceo tim vodilo da na jedan specifičan način, da kroz ples i kroz muziku, ispriča tu moćnu priču. Nisam hteo da koristim poznate narodne pesme, nego sam u duhu tradicije pisao svoje. Međutim tu se mešaju i tradicije, morao sam da ubacim i elemente turske muzike. Mislim da je muzika turbulentna, ali opet ima i te elemente tradicionalne jednostavnosti - kaže kompozitor za Euronews Srbija.

Glavne uloge poverene su mladim plesačima. U jednoj postavi su Teodora Spasić i Metju Solovjov, Australijanac koji pre dolaska u Beograd nikada nije čuo za Banović Strahinju.

- Ovo je moja prva glavna uloga u ovom pozorištu i veoma sam uzbuđen. Mislim da je Banović klasičan heroj, veoma jak, visoko moralan, čovek koji zna šta hoće, ali ispod svega toga krije se ljupka ljubaznost što ga čini veoma popularnim. Iako je najbolji borac i najjači junak, on je istovremeno i ljudsko biće sa osećanjima, eto tako sam ga ja doživeo - kaže baletan.

Njegova koleginica Teodora Spasić kaže da obožava svoju ulogu Anđelije.

- Prirasla mi je srcu, moram da priznam. Ona je previše jaka, previše svoja i ne podleže društvu i onome kako se žena u to vreme tretirala i pozicionirala - kaže Spasić.

Ona dodaje da je ta uloga za nju bila i vrlo zahtevna.

- Svaka nova uloga traži nešto više od igrača i doprinosi našem sazrevanju i umetničkom rastu, pogotovo što je ovo spoj klasičnog, neoklasičnog i modernog baleta. Svakako da je izazovno, pogotovo što je ovo drugačija priča od nečega na šta smo navikli od princeza - objašnjava balerina.

Umetnička direktorka baleta Narodnog pozorišta Ana Pavlović kaže da nije bilo lako objediniti i pomiriti prošlost, sadašnjost i budućnost u ovoj predstavi.

- Želeli smo da junaka Banovića Strahinju prikažemo kao metaforu, kao idola, muškarca koji ne samo da se bori i gine, nego i voli i ume da oprosti, a to je nešto što je i danas ideal našeg društva - kaže Pavlović.

Priča o Banaović Strahinji je uzbudljiva, dramatična, romantična i veoma poučna. Na ovaj način Narodno pozorište pokazuje da neguje tradiciju, ali i edukuje mlađe generacije, kojima će ovako ispričana priča o ljubavi iz perioda pre Kosovskog boja, možda biti razumljivija.