Ovo su uvozni hibridi vinove loze za organsku proizvodnju
Komentari
Ilustracija (Foto: Anna Biancoloto/shutterstock.com)
Ljana
Stvorena je u Moldaviji. Prvih dana septembra, kada grožđe ove sorte sazreva, čokote krase rastresiti srednje krupni grozdovi sa lepim, beložutim, krupnim, izduženim bobicama. Grožđe se može dugo čuvati na čokotu i brati prema potrebi. Za preporuku je uzgojni oblik Gijov jednogubi i mešovita rezidba. Luk treba da ima 8 do 12 rodnih pupoljka.
Ne truli i ne napadaju ga ose i ptice. Može se gajiti bez zaštite protiv plamenjače, pepelnice i sive truleži. Nažalost, osetljiva je na niske temperature, a ponekad se slabije oplodi. Prepručuje se za gajenje na manjim površinama i gde nema opasnosti od izmrzavanja.
Moldova
Kvalitetna stona sorta, koja se već značajno proširila u Srbiji, Makedoniji i drugim balkanskim zemljama. Vrlo bujna i rodna. Grožđe sazreva početkom oktobra, dugo se može čuvati na čokotu, dobro se transportuje i čuva u hladnjači. Takođ se preporučuje Gijov jednogubi uzgojni oblik i mešovita rezidba, a luk treba da ima 8 do 12 rodnih okaca.
Čokoti su bogato okićeni krupnim, rastresitim grozdovima. Bobice su velike, jajaste, tamnoplave, sa obilnim pepeljkom. Moldova je kompleksno otporna sorta na gljivične bolesti i može se gajiti bez hemijske zaštite. Kao i većina stonih sorti osetljiva je na mrazeve. Izuzetno je pogodna za organsku proizvodnju grožđa.
Nero
Nova mađarska sorta koja daje odlične rezultate. Dobre je i redovne rodnosti, vrlo ranog sazrevanja (avgust), otporna na gljivične bolesti. I kod nje se preporučuje Gijov jednogubi uzgojni oblik i mešovita rezidba, a luk takođe treba da ima 8 do 12 rodnih okaca. Grozd je srednje veličine, srednje zbijen, bobice srednje krupne, tamnoplave boje, sa puno pepeljka, prijatnog ukusa. Ova sorta se preporučuje za organsku proizvodnju stonog grožđa.
Terez
Nova mađarska stona sorta, stvorena u Kečkemetu. Velike je i redovne rodnosti. Gijov jednogubi uzgojni oblik i mešovita rezidba se preporučuju. Luk treba da ima 8 - 12 rodnih okaca. Ima krupne, rastresite grozdove, ovalne, krupne, zelenožute bobice i neutralan ukus.
Sazreva u drugoj polovini septembra. Otporna je na sivu trulež grožđa i pepelnicu, a srednje osetljiva na plamenjaču. Grožđe se može dugo čuvati na čokotu. Sa nekoliko tretmana bakarnim preparatima ili alternativnim bio-preparatima preporučuje se za organsku proizvodnju.
Sejv vilar 12-375
Sorta se odlikuje vegetativno jakim čokotom, hermafroditnim cvetom, krupnim rastresitim grozdovima i srednje krupnim, ovalnim bobicama žutozelene boje. Svrstava se u red poznih sorti. Veoma je rodna i prinosna. Izrazito je otporna na plamenjaču i sivu plesan, a nešto manje na pepelnicu. Umereno je otporna na filokseru (Grape phylloxera) - može se gajiti na sopstvenom korenu, ali je bolje ako se kalemi na odgovarajuće podloge. Koristi se za proizvodnju belih stonih vina.
Sejv vilar 20-473
Stona sorta ranog perioda sazrevanja. Zbog izraženog muskatnog mirisa, više je poznata kao Muskat Sen Valje. Ima čokot umerene do slabe vegetativne snage i hermafroditni cvet. Grozd je srednje krupan ili krupan, konusan, izdužen, umereno ili jako rastresit. Bobice su krupne, jajoliko ovalne, bledožute boje.
Pokožica je debela, a mezokarp umereno čvrst. Rodna i veoma prinosna rana stona sorta. Lastari joj dobro sazrevaju i dovoljno je otporna na zimske mrazeve. Po otpornosti na filokseru i gljivične bolesti svrstava se u red najboljih sorti iz grupe SV - hibrida.
Vierul 59
Crna stona sorta, stvorena u Moldaviji. Odlikuje se vegetativno jakim čokotom i hermafroditnim cvetom. Ima krupan i dosta zbijen grozd, konusnog oblika. Bobice su krupne, urmasto izdužene, plavocrvene boje. Pokožica je debela, a mezokarp hrskav. Srednje pozna do pozna stona sorta. Na zimske mrazeve je zadovoljavajuće otporna, a na filokseru nedovoljno otporna. Izrazito je otporna na plamenjaču i pepelnicu, a osrednje na sivu plesan. Veoma rodna i prinosna sorta stonog grožđa.
Kunleanj
Nova vinska sorta stvorena u Mađarskoj. Ima vegetativno jak čokot, sa dugačkim lastarima i čvrstim rašljikama. Cvet je hermafroditan. Dobro se oplođava. Grozd joj je srednje krupan i srednje rastresit. Bobice su srednje krupne, blago ovalne, žutozelene, sa prisojne strane ružičaste boje.
Veoma je rodna i visokoprinosna sorta. Odlikuje se izrazitom otpornošću na zimske mrazeve. Ima različitu otpornost na gljivične bolesti: na sivu plesan visoku, na plamenjaču srednju, a na pepelnicu je osetljiva. Srednje je pozna sorta. Dobro uspeva na peskovitim zemljištima i ravničarskim položajima. Koristi se za proizvodnju dobrih stonih vina.
Tagovi:
hibridi vinove loze
organska proizvodnja grožđa
organski uzgoj grožđa
Gijov uzgojni oblik
Ljana
Moldova
Nero
Terez
Sejv vilar 12 375
Sejv vilar 20 473
Vierul 59
Kunleanj
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.