Šef katedre Saobraćajnog fakulteta demantuje Šapića - Kod Ušća suprotan koncept od onoga što je stav struke

Katedra za planiranje i regulisanje saobraćaja Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu demantovala je izjavu gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da u našoj zemlji ne postoje stručnjaci iz oblasti saobraćajnog inženjerstva koji bi se bavili kružnim tokom na Slaviji i postavljanjem semafora u samom kružnom toku, što je gradonačelnik najavio. Kada je u pitanju kružni tok na Ušću, šef katedre profesor Nikola Čelar za N1 kaže da je primenjen koncept suprotan od onoga što je stav struke.

- Izrečena tvrdnja je netačna i uvredljiva prema mnogobrojnim stručnjacima koji su se školovali na Univerzitetu u Beogradu i koji su svoje znanje, veštine i decenije rada posvetili unapređenju saobraćajne struke, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. U tom smislu, smatramo neutemeljenim tvrdnje pojedinaca koji, očigledno, nisu upoznati sa stanjem i razvojem saobraćajne struke - rekao je u pisanoj izjavi za N1 prof. Nikola Čelar, diplomirani inženjer saobraćaja i šef Katedre za planiranje i regulisanje saobraćaja Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Gradonačelnik Šapić je ocenu o srpskim saobraćajnim stručnjacima izneo, kako prenosi N1, "dok je podučavao medije i građane kako će se ubuduće koristiti semaforisani kružni tok kod Ušća". Šapić je tom prilikom najavio postavljanje semafora i na drugim kružnim tokovima u gradu, a prvi sledeći na redu je Autokomanda.

Profesor Čelar kaže da "na žalost" stručnjake sa Saobraćajnog fakulteta niko nije konsultovao prilikom planiranja i izrade ovih projekata, dodajući da "drugačije stručno mišljenje, u ovoj situaciji i pretpostavljamo i u mnogim sličnim, nije bilo poželjno".

"Stručno mišljenje po pitanju navedenog je nedvosmisleno u celoj struci, ne samo na Saobraćajnom fakultetu – kružne raskrsnice se apriori nikada ne primenjuju u rešavanju problema zagušenja, odnosno povećanju kapaciteta, takozvane protočnosti", ističe profesor.

On objašnjava da kapacitet kružnih tokova direktno zavisi od "vrednosti protoka vozila", što znači – ukoliko je protok veći, kapacitet je manji.

- Najefikasniji način regulisanja saobraćaja na osnovnoj uličnoj mreži je primena klasičnih direktnih semaforisanih raskrsnica upravljanih u realnom vremenu sa usklađivanjem rada semafora duž određenih koridora ili u zonama (tzv. ‚pametni semafori‘). Semaforisana kružna raskrsnica nema veći kapacitet od klasične semaforisane raskrsnice i predstavlja iznuđeno rešenje - kaže profesor.

Kada su u pitanju konkretne raskrsnice o kojima gradonačelnik govori, on kaže da je na primeru kružnog toka kod Ušća primenjen suprotan koncept od onoga što je stav struke.

- Generalno, logičan životni ciklus kružne raskrsnice da se, posle decenija rada, transformiše u semaforisanu kružnu, a nakon dostizanja određenog saobraćajnog opreterećenja ista dekomponuje u klasičnu (direktnu) semaforisanu raskrsnicu. Na primeru kružnog toka na Ušću primenjen je suprotan koncept, odnosno korak u nazad. Zaključak je da navedena transformacija u kružnu nije imala nikakvo stručno opravdanje - izjavio je profesor.

Kada je u pitanju postavljanje semafora u kružnom toku na Slaviji, on objašnjava da bi to zahtevalo ozbiljniju građevinsku rekonstrukciju, uz eliminaciju ukrštanja sa pešačkim tokovima, sa formiranjem traka u kružnom toku između susednih prilaza za nakupljanje vozila i ističe da je u trenutnoj situaciji to nemoguće izvesti.

Međutim, pre Slavije gradska uprava će se baviti postavljanjem semafora na Autokomandi. Profesor ni u ovom slučaju ne veruje da će semafori poboljšati situaciju.

- Primena svetlosnih signala na Autokomandi je veoma upitna i možda bi bolja varijanta bila ići u smeru transformacije u klasičnu semaforisanu raskrsnicu sa primenom automatskih ili adaptibilnih sistema rada signala (tzv. ‚pamentnih semafora‘). Odabir odgovarajućeg saobraćajnog rešenja na navedenim lokacijama bi zahtevalo detaljne analize kako funkcionisanja predloženih rešenja na nivou pojedinačnih raskrsnica tako i uticaja predloženih rešenja na šire okruženje - ukazuje sagovornik N1.

Saobraćajne gužve u Beogradu narasle su do te mere da prete da dovedu do potpune blokade saobraćajnog sistema, rekao je nedavno za N1 saobraćajni inženjer Gradimir Stefanović.

Profesor Čelar kaže da je problem saobraćajnog zagušenja u Beogradu višedecenijski i da ima karakter progresivnog napredovanja, što je, prema njegovim rečima, isto svuda u svetu.

Dodaje da se do rešenja može doći kombinacijom mera koje se tiču saobraćaja, ali u većoj meri i urbanizma.

- Rešenja za ublažavanje zagušenja potrebno je potražiti u kombinaciji mera poput kompletiranja nedostajuće saobraćajne infrastrukture, primene savremenih sistema upravljanja, unapređenju javnog prevoza, forsiranju nemotorizovanih vidova kretanja, izrade planova održavanja i slično., ali i u dosta većoj meri u sferi urbanizma – kontrolisane gradnje, zauzimanja zelenih površina, kontrole stepena motorizacije, demografske politike i sično - objašnjava profesor Čelar.

Saobraćajni fakultet Beograd

Grad Beograd

Saobraćajni fakultet Beograd

Aleksandar Šapić

Nikola Čelar

kružni tok kod Ušća

kružni tok Slavija

semafori na kružnom toku

stručnjaci za saobraćaj