Banke u Srbiji samo od održavanja računa i provizija lane zaradile 660 mil EUR - Krediti više nisu u fokusu
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/rupixen)
Banke u Srbiji su samo od provizija za razne usluge i naknada u 2023. zaradile 660 mil EUR, a u poslednje četiri godine skoro 2 mlrd EUR. Ako se ima u vidu da je njihov ukupan profit lane bio 1 mlrd EUR, to znači da osnovni posao banaka više nije kreditiranje, prenose Večernje novosti.
Advokati Marija Radanović i Miroslav Živković ukazuju da je takva praksa banaka u vezi sa provizijama i naknadama nezakonita.
- Banke su pronašle zlatni rudnik, ali ne kopanjem. Prema zvaničnom izveštaju Agencije za privredne registre (APR), banke su u poslednjem finansijskom izveštaju za 2023, a govorim samo o naknadama i provizijama, zaradile 660 mil EUR. To nije deo redovne zarade, već samo od naknada troškova. Podsetiću vas da je 2022. taj profit bio manji za skoro 100 miliona evra. Dakle, toliko u proseku godišnje raste - kaže Živković.
Kako je za Novosti rekao Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva, očigledno je da poslednjih par godina primarni bankarski posao nije plasiranje kredita, nego prodaja magle i naplata provizija i naknada koje su često fantomske i koje nemaju realnog utemeljenja, u smislu da je zauzvrat korisniku pružena neka usluga.
"Kako to održavaju račun, šta mu rade?"
- To je jedan od retkih biznisa gde se od građanina nešto naplaćuje, a ne pruža mu se usluga. Evo, na primer održavanja računa - kako ga održavaju, šta mu rade? Kada je u pitanju e-bankarstvo, korisnik upotrebljava svoj telefon, uradi sav njihov posao, i na kraju mu naplate. Pri tom su sebi smanjili trošak otpuštanjem zaposlenih. To je raj za banke - istakao je Gavrilović
Prema njegovom mišljenju, ograničavanje kamatnih stopa koje će biti regulisano donošenjem novog Zakona o zaštiti korisnika finanijskih usluga, nema previše smisla bez regulisanja provizija i naknada, jer banke tu ostvaruju najveću zaradu. Finasijski stručnjak Vladimir Vasić kaže da je osnovna delatnost banaka kreditiranje.
- Uobičajena praksa je da banke oko 80 odsto svojih prihoda ostvaruju od kamata, a 20 procenata po drugom osnovu, od provizija i naknada - precizira Vasić. - Kada je u pitanju održavanje računa, građani imaju mogućnost da se opredele za osnovi paket koji košta 150 dinara i sadrži bazične elemente, to svaka banka mora da ponudi.
Navodeći da su banke u poslednje četiri godine zaradile skoro 2 mlrd EUR po osnovu provizija i naknada, advokat Živković ukazuje da se to dešava upravo u onom periodu kada su izvršile pritisak na Vrhovni kasacioni sud da promeni stav u vezi troškove obrade kredita, koji je do tada bio u korist građana, jer će navodno propasti bankarski sistem. Živković kaže da i praksa Evropskog suda pravde, koju i naši sudovi imaju obavezu da poštuju, pokazuje da je takvo postupanje banaka nezakonito.
Firme:
Agencija za privredne registre Beograd
Narodna banka Srbije Beograd
Udruženje bankarskih klijenata Efektiva
Vrhovni kasacioni sud Beograd
Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita Beograd
Tagovi:
APR
Vrhovni kasacioni sud
VKS
Nacionalna korporacija za osiguranje kredita
Evropski sud pravde
Marija Radanović
Miroslav Živković
Dejan Gavrilović
Vladimir Vasić
Zakon o zaštiti korisnika finanijskih usluga
održavanje računa
naknade i provizije
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.