U nemačkim kompanijama u Srbiji radi 80.000 ljudi - Ima li razloga za strah od otkaza

Nemački radnici su se već izjasnili, da se "neće predati bez borbe", a to bi značilo da neće pristati na masovna otpuštanja, koja najavljuju automobilski giganti. Ovih dana, međutim, mirno ne spavaju ni mnoge njihove kolege širom Evrope, u kojima posluju nemačke fabrike, pa ni u Srbiji. Svaki poremećaj na tržištu nekadašnjeg "motora Evrope" može negativno da se odrazi i na ekonomiju naše zemlje, jer joj je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner.

Najveći evropski proizvođač automobila Folksvagen (Volkswagen) već nedeljama pregovara sa sindikatima o svojim planovima za reviziju poslovanja i smanjenje troškova, a prvi put se razmatra zatvaranje fabrika u Nemačkoj. Svi se plaše cunamija koji bi mogla izazvati kriza u nemačkoj automobilskoj industriji. Problemi nemačke ekonomije su uglavnom posledica prekida isporuka energenata iz Rusije, drastičnog pada potražnje iz Kine, problema u auto-industriji i nedostatka kvalifikovanih radnika.

Prema podacima Privredne komore Srbije, trgovinska razmena sa Nemačkom je lane bila 9,1 mlrd EUR, a ova zemlja je i najveći direktni strani investitor. Top pet proizvoda u izvozu pokazuju da Nemcima najviše prodajemo provodnike za paljenje, setove za vozila, delove za mašine, delove i pribor za motorna vozila, vučne motore naizmenične struje i samohodne vagone. Prema podacima Nemačke centralne banke vrednost ukupnih nemačkih investicija u Srbiji iznosi više od 2,5 mlrd EUR, a nemački poslodavci su otvorili oko 80.000 radnih mesta u Srbiji.

Analitičar Branko Pavlović kaže da svaka kriza uvek pokazuje da, kada nemate domaću privredu, imate nesagledive probleme.

- Kriza je počela u Nemačkoj, ali će se ona preliti na celu Evropsku uniju. Srbija treba da se pripremi da cela EU ide u recesiju. S obzirom da je EU naš najveći trgovinski partner i da ogroman deo investicija nije samo iz Nemačke, nego i iz drugih zemalja EU, to će itekako imati posledice po nas. Naročito će imati posledice ako recesija bude dugotrajna, što očekujem da će se dogoditi. Onda će to stvoriti politički pritisak da ne mogu da zatvaraju radna mesta u Nemačkoj, a da u Srbiji radnici nastave da rade - smatra Pavlović.

On kaže da će se zahtevati da ne može Nemac da ostaje bez posla, a da radnik u Srbiji ima posla, bez obzira što je samoj kompaniji isplativije da postupa na taj način, jer je ovde jeftinija radna snaga. Napominje i da će se od države tražiti da subvencioniše proizvodnju.

- Recesija Nemačke, pa zatim i EU, svakako nije dobra vest za ovu vrstu privredne strukture Srbije koja je u ogromnoj meri oslonjena na strana ulaganja. To će se pokazati i kod stranih kompanija koje nemaju direktne veze s Nemačkom. Kako evropsko tržište manje konzumira i apsorbuje manje robe i njima će biti teže. Biće sigurno problem i za radna mesta, jer smo preterano oslonjeni na EU. Davno je Srbija morala da diversifikuje svoju saradnju, upravo da ne bi bila izložena ovakvim krizama - tvrdi Pavlović.

Automobilska industrija se pokazala kao najslabija karika u proizvodnom lancu Nemačke. Mesecima se muči sa slabom prodajom i padom tražnje. Ekonomski institut Ifo je saopštio da se ne nazire kraj krize, jer je indeks raspoloženja u jednoj od najvažnijih industrija, posle malog pomaka nabolje u septembru, ponovo potonuo u oktobru. Na manjak narudžbi žalilo se 44 odsto firmi iz automobilskog sektora, što je najviše od prvog pandemijskog leta 2020. godine. Ifo je, pozivajući se na svoju redovnu anketu nemačke privrede, saopštio da je automobilska industrija i aktuelno stanje ocenila znatno slabijim u odnosu na septembar, kao i da su se pogoršala i izvozna očekivanja.

Nemačka ekonomija je u trećem kvartalu blago pala za 0,1%, a analitičari sada prognoziraju da na kraju 2024. neće zabeležiti rast, već stagnaciju. Ako se predviđanja obistine, to bi značilo da je Nemačka nakon dva uzastopna kvartala ekonomskog pada za 0,1 odsto trenutno u tehničkoj recesiji.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković napominje da u dobrom delu nemačkih kompanija ova organizacija ima svoje predstavnike, ali da za sada nema nagoveštaja da bi moglo doći do otpuštanja.

- Velika kriza je u nemačkoj prerađivačkoj industriji, a pre svega u auto-industriji, a dobar deo kompanija koje nisu čak ni sa nemačkim kapitalom, već su u pitanju drugi strani investitori, su poslovno vezane za našu domaću auto-industriju. Opasnost koja zahvata nemačku privredu može da se prenese i na kompanije koje posluju u našoj zemlji. Očekujemo bar tamo gde imamo sindikate da se uspostavi dijalog između predstavnika menadžera, koji organizuju i upravljaju u ime stranog kapitala i da se pripreme za neke mere, ukoliko budu morali da se smanje ljudski resursi - kaže Vuković.

On podseća da je Nemačka uvela zakon da firme koje zapošljavaju više od 1.000 radnika i imaju fabrike van zemlje, moraju i tamo da poštuju radnička i sindikalna prava i da sprovedu određeni žalbeni mehanizam.

- Mi taj proces vidimo u kolektivnim ugovorima, u kojima moraju da se predvide i te situacije, otpremnine, visina zarada. Generalno je u Srbiji najveći broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji, oko 500.000 radnika, ali nju čini više sektora. Automobilska industrija, hemije i nemetala, a dobar deo firmi koje svrstavamo u tekstilnu industriju, takođe su usmerene na automobilski sektor, jer šiju presvlake za njih. Za nas je najvažnije da budu dobri uslovi rada, a ako dođe do otpuštanja da to bude dostojanstvena i pravična nadoknada za one koji u nekom trenutku ostanu bez posla - navodi Duško Vuković.

On ukazuje da sindikat ima podatke o poslovanju nemačkih kompanija i da su one ostvarivale ogromne profite proteklih godina, dok su menadžeri dobijali visoke plate i bonuse za dobre poslovne rezultate i poručuje da bi sada trebalo da idu na neke druge uštede, a ne da odmah razmatraju otpuštanje radnika i zamrzavanje plata.