Fiskalni savet: Deficit budžeta finansiraće se zaduživanjem, najveći rast troškova za kamate na dug

Predloženi budžet Srbije za 2025. godinu predviđa povećanje fiskalnog deficita na 3% bruto domaćeg proizvoda (BDP), ili na oko 2,7 mlrd EUR, a osnovi izvor finansiranja biće zaduživenje države, naveo je Fiskalni savet u oceni predloga budžeta.

- Stavka budžeta koja ima najveći rast u 2025. su rashodi za kamate. Planirano je da oni porastu za čak 19%, pa će u 2025. dostići nivo od oko 1,9 mlrd EUR - naveo je Fiskalni savet.

Poslednjim rebalansom za 2024. planirani fiskalni deficit je 2,7% BDP-a ili oko 2,2 mlrd EUR.

- Po projekcijama Vlade, javni dug Srbije tokom 2025. povećaće se u apsolutnom iznosu sa 39,3 mlrd EUR na 41,9 mlrd EUR i taj prirast približno odgovara planiranom fiskalnom deficitu - ukazuje Fiskalni savet.

Dodaje se da rast zaduženja u 2025, ne bi trebalo da dovede do povećanja učešća javnog duga u BDP-u jer se u 2025. očekuje i relativno brz rast nominalnog BDP-a Srbije, koji će biti nešto brži od rasta javnog duga. Zbog toga bi učešće javnog duga u BDP-u trebalo blago da se umanji, sa 47,9% BDP-a na kraju 2024. na 47,5% na kraju 2025. godine. Budžet za 2025. donosi, kako je ocenio Fiskalni savet, određena unapređenja na tehničkom nivou i kredibilno projektuje javne prihode i javne rashode.

- Predloženi budžet ima nekoliko značajnijih pozitivnih pomaka u svom tehničkom aspektu. Njime je napravljen znatan napredak u integraciji indirektnih korisnika u budžetski proces, pre svega osnovnih škola i univerziteta. Najavljeno je da će od 2025. njihovo izvršenje redovno da se prati tokom godine - istaknuto je u oceni Fiskalnog saveta.

Napominje se da je važna novina i to što je prvi put izrađen "zeleni" budžet, odnosno prikazan je spisak projekata koji pozitivno utiču na očuvanje životne sredine. Pored tehničkih unapređenja, kako je navedeno, pozitivna strana predloženog budžeta je i to što se nastavlja dobra praksa objektivnog projektovanja javnih prihoda i javnih rashoda, odnosno ne postoje izraženi rizici da će javni prihodi u 2025. podbaciti, a javni rashodi prebaciti plan.

- Međutim, suštinski izazovi fiskalne politike u Srbiji ostaju nerešeni. Ova ocena se prvenstveno odnosi na relativno visok nivo deficita od tri odsto BDP-a, kao i na opšti smer fiskalne politike, koja u uslovima još uvek relativno visoke inflacije i privrednog rasta, koji je blizu potencijalnog nivoa, deluje prociklično - upozorava Fiskalni savet.

Dodaje se da je inflacija u Srbiji još relativno visoka i po poslednjim dostupnim podacima međugodišnji rast potrošačkih cena u oktobru iznosio je 4,5%, što je gornja granica ciljnog intervala Narodne banke Srbije (NBS). Pritom, kako je navedeno, bazna inflacija (bez energije, hrane, alkohola i cigareta) još je veća i iznosi 5,5%.

- Uz relativno visoku inflaciju, tokom 2024. dolazi i do snažnog pogoršanja spoljne neravnoteže Srbije, odnosno povećanja tekućeg deficita platnog bilansa. Procena data u Obrazloženju budžeta da će tekući deficit u 2024. iznositi 4,4% BDP-a gotovo sigurno neće se ostvariti, pa će spoljni deficit Srbije naredne godine biti, najverovatnije veči od 5% BDP-a - stoji u oceni Saveta.

Ukazano je da iza povećanja fiskalnog deficita u 2025. stoji rast tekućih rashoda države. Dodaje se i da poređenje predloženog budžeta sa rebalansom za 2024. pokazuje da se u 2025. planira rast javnih prihoda u odnosu na 2024. u iznosu od 173 milijardi dinara, a rashoda od 224 milijarde dinara. Planirani rast budžetskih prihoda u 2025. godini sa metodološkom korekcijom unapređenja praćenja indirektnih budžetskih korisnika iznosi 7,3%, što je približno u skladu s prognoziranim rastom nominalnog BDP-a od 7,5%.

Na strani javnih rashoda, planirani rast javnih investicija, kako je navedeno oceni, u 2025. iznosi 7,5%, što je takođe u skladu i sa projektovanim rastom javnih prihoda i s rastom nominalnog BDP-a. Povećanje fiskalnog deficita sa 2,7% BDP-a u 2024. na tri odsto BDP-a u 2025. su tekući rashodi, plate, nabavka robe i usluga, kamate, transferi za penzije, subvencije i drugo, a njihov planirani rast iznosi 9,2 odsto.

- Do povećanja tekućih rashoda budžeta dolazi uglavnom usled zakonskih i ugovornih obaveza države, koje nisu kompenzovane uštedama na drugim pozicijama, a najviše će porasti rashodi za kamate na zaduživanje - napominje Fiskalni savet.

Dodaje se da je snažan rast troškova kamata posledica nominalnog povećanja javnog duga u prethodnim godinama, ali i pogoršanja uslova zaduživanja zbog većih kamata. Ti rashodi su, kako je istaknuto, sada neizbežni, ali su se mogli preduprediti odgovornijom fiskalnom politikom u prethodnim godinama, na šta je Fiskalni savet na vreme upozoravao pre svega na neselektivno deljenje novca stanovništvu.

Relativno snažno povećanje rashoda za penzije posledica je zakonske indeksacije penzija od 10,9% i, kako je navedeno, nije sporno. Planirano povećanje budžetskih rashoda za zaposlene iznosi 10,4% i posledica je rasta zarada u najvećem delu javnog sektora za osam odsto uz snažnije povećanja u Ministarstvu prosvete, a posebno u Ministarstvu odbrane za oko 18%, što nije obrazloženo.

- Planirani rast zarada u javnom sektoru, koji je primetno brži od privrednog rasta, nije dugoročno održiv - ocenio je Fiskalni savet.

Povećanja tekućih javnih rashoda za kamate, penzije i plate zaposlenih u opštoj državi teško je izbeći, međutim, ona su verovatno mogla da se kompenzuju racionalizacijom preostalih izdataka, ukazuje Savet. Predloženim budžetom za 2025. predviđeno je da kapitalni rashodi države iznose 613 milijardi dinara (oko 5,2 mlrd EUR), a kada se na to doda i oko 150 milijardi dinara koliko iznosi kapitalni budžet ostalih nivoa vlasti, pre svih lokalne samouprave, planirane investicije konsolidovane države u 2025. biće 763 milijare dinara ili oko 6,5 mlrd EUR.

Analizom budžeta mogu se, piše u Oceni, prepoznati tri investiciona prioriteta Vlade u 2025. godini, najveći deo investicija opredeljuje se za izgradnju saobraćajne infrastrukture (oko dve milijarde evra), opremanje vojske (oko jednu milijardu evra) i za projekat EXPO 2027 sa Nacionalnim stadionom i linijskom infrastrukturom (oko 700 mil EUR).

Napravljen je, kako je navedeno pozitivan pomak u transparentnosti politike javnih investicija, ali su potrebna i brojna dodatna unapređenja, jer se gotovo svi veliki infrastrukturni projekti sprovode po posebnim postupcima, uz delimično ili potpuno izuzeće iz krovne regulative.

- U narednim godinama verovatno će rasti pritisci na povećanje fiskalnog deficita kojima bi Vlada morala na vreme da se odupre. Planirani fiskalni deficit u 2025. od tri odsto BDP-a nije mali za Srbiju i njegovo dalje povećanje u narednim godinama bilo bi veoma opasno - ocenio je Fiskalni savet.

Dodaje se da izmene poreskih zakona koje se predlažu zajedno s budžetom ne sadrže osetnije promene postojeće poreske politike. Nešto značajnije fiskalne efekte imaju jedino promene u oporezivanju zarada i promene akcizne politike. Fiskalni savet je istakao da je nedavna velika revizija BDP-a koju je sproveo Republički zavod za statistiku (RZS) znatno izmenila veliki broj fiskalnih agregata u Srbiji.

- U oktobru 2024. RZS je sproveo veliku reviziju podataka o BDP-u. Ovom revizijom znatno su povećani svi zvanični podaci o nominalnom BDP-u Srbije od 1995. do 2022, a slične korekcije BDP-a posledično naviše su se prenele i u naredne godine - napomenuto je u Oceni.

Dodaje se da se, prema novim podacima, BDP Srbije u 2024. procenjuje na oko 82 mlrd EUR, što je čak 5,6 milijardi više od ranijih procena, a pre revizije, BDP Srbije u 2024. procenjivan je na 76,4 mlrd EUR. Revizija BDP-a imala je, kako je navedeno, kao jednu od svojih važnih posledica i znatno fiskalno rasterećenje Srbije, a pre svega učešće javnog duga u BDP-u automatski je umanjeno za preko četiri procentna poena, što je velika promena.

Konkretnije, javni dug na kraju 2024. sad se kako je navedeno, procenjuje na 47,9% BDP-a, a ranije ga je Vlada procenjivala na 52% BDP-a. Fiskalni savet je pozvao Vladu da više resursa usmeri na podršku RZS-u, odnosno na jačanje njegovih operativnih i stručnih kapaciteta. Podsetio je da je ovo već treća revizija BDP-a u prethodnih deset godina i svakom od tih revizija znatno je povećan BDP, a tako je nepredvidivo i znatno menjana makroekonomska i fiskalna slika Srbije, a neke ekonomske politike odjednom su postale upitne.

- Velike izmene, verovatno najvažnijeg makroekonomskog pokazatelja kakve se već deceniju dešavaju u Srbiji nisu uobičajene u drugim evropskim zemljama. One znatno otežavaju ispravno vođenje ekonomske politike, koja se u uređenim zemljama mora zasnivati na kvalitetnim i pravovremenim podacima - zaključio je Fiskalni savet.