Borilište kao u doba Konstantina Velikog - Obnovljeni rimski amfiteatar u Viminacijumu 18. maja otvara vrata za 2.000 gledalaca

(Projekat amfiteatra)

Arijom iz opere "Aida" Đuzepe Verdija u izvođenju beogradskog Narodnog pozorišta, u subotu, 18. maja, biće otvoren dugo istraživani i rekonstruisani rimski amfiteatar aeheološkog nalazišta Viminacijum. Ovo je prva velika svečanost kojom će biti obeleženo 17 vekova od Milanskog edikta, kojim je Konstantin Veliki započeo eru slobodne hrišćanske veroispovesti.

Arheolozi, arhitekte i građevinari u Starom Kostolcu vredno su radili na obnovi jedinog očuvanog rimskog amfiteatra od Pule prema jugu i istoku Evrope. Opera "Aida" biće izvedena pred oko 2.000 ljudi, na nekadašnjem borilištu gde su se nekada sukobljavali gladijatori, a hrišćani bacani zverima.

Pre predstave, koja počinje u 20 časova, u Plavoj dvorani Viminacijuma biće otvorena reprezentativna izložba "Konstantin Veliki i Milanski edikt", objasnili su nam u Turističkoj organizaciji Srbije. To je prva od tri izložbe posvećene imperatoru sa naših prostora, koje će organizovati Narodni muzej.

Na izložbi će biti predstavljeno oko 180 predmeta iz doba cara Konstantina Velikog i perioda pre i posle njegove vladavine, odnosno od prvog do četvrtog veka naše ere, koji se čuvaju u više muzeja u Srbiji. Posetioci će moći da vide, između ostalog, i Konstantinovu bistu nađenu u Nišu.

Kako bi replika čuvenog borilišta bila što bolja, građevinari su zidine arene obnavljali tako što su kamen povezivali kopijom "rimskog maltera".

On je dobijen tako što su istraživači u laboratoriji uspeli da, opsežnim analizama, odgonetnu šta je korišćeno umesto cementa. Potom su postavljali drvenu rešetkastu konstrukciju, vernu kopiju antičkog gledališta. Tribine za posetioce visoke su 12, a gosti u loži biće smešteni u kuli visine 15 metara.

Izgled elipsaste arene, dugačke 55, a široke 45 metara, rekonstruisala je arhitekta Emilija Nikolić, na osnovu istraživanja arheologa Snežane Nikolić, Ivana Boganovića i Ljubomira Jeftovića. Proračune je radio inženjer Zoran Cekić, a drvene konstrukcije inženjer Krstan Laketić.

Arena bi ukupno trebalo da ima 5.000 sedišta, a do subote će biti gotovo oko 1.000.

Kako su za "eKapiju" objasnili u Arheološkom parku "Viminacijum", kako bude pristizao novac, tako će se i nastavljati obnova. Deo tribina koji će biti otvoren 18. maja finansiran je uglavnom sredstvima ministarstava kulture i finansija.

Viminacijum je, u rimsko doba, bio prava evropska metropola. U originalnoj areni bilo je od 7.000 do 10.000 sedišta, što je tada bio ogroman broj. Originalne tribine bile su od hrastovine, a moderne su od – ariša.

"Planule" ulaznice

U TOS-u su za "eKapiju" objasnili da će se subotu u rimskom amfiteatru naći ukupno oko 2.000 ljudi. Na tribinama će biti smešteno nešto više od 1.000 posetilaca, dok će ostali sedeti na dodatnim mestima koja će biti postavljena oko bine.

Ulaz na događaj je besplatan, ali su u TOS-u i lokalnim organizacijama delili ulaznice, kako bi mogli da kontrolišu broj posetilaca na drvenim tribinama i bezbednost skupa.

U Turističkoj organizaciji Srbije kazali su nam da su njihove ulaznice već podeljene, jer je interesovanje bilo ogromno.

Obnova viminacijumskog amfiteatra donela je i neka neočekivana otkrića – neobičan oltar na mestu VIP sale arene, kao i podzemne odaje ispod borilišta.

Kako do Viminacijuma

Nekadašnja prestonica rimske provincije Gornja Mezija i legijski logor, udaljena je 94 kilometara od Beograda. Ide se autoputem za Niš, a zatim isključuje kod Požarevca i nastavlja zaobilaznicom. Odatle možete pratiti oznake za Viminacijum.

Alternativa je i smederevski put, do Velike Plane, i potom na put ka Požarevcu.

M.S.