NavMenu

U Srbiji 16 kompanija traži zlato, a tri ga već kopaju

Izvor: Euronews Srbija Ponedeljak, 30.01.2023. 16:30
Komentari
Podeli
(Foto: My name is boy/shutterstock.com)
Vest da je na lokalitetu Čoka Rakita u opštini Žagubica pronađeno ležište zlata, a potom i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je osim njega, otkriveno još jedno nalazište za koje se procenjuje da je među 100 najvećih u svetu, ponovo je pokrenula pitanje koliko je naša zemlja zapravo bogata ovim plemenitim metalom, ali i kakve bi koristi mogla imati od novih "zlatnih žila".

U Ministarstvu rudarstva i energetike za Euronews Srbija kažu da trenutno u našoj zemlji 16 kompanija sprovodi geološka istraživanja, odnosno da traži zlato, a da se kopanjem ruda bave tri firme.

Osim Serbia Zijin Mining koji eksploatiše rudu bakra i zlata u rudniku Čukaru Peki, kineska kompanija Serbia Zijin Copper to radi na području Velikog Krivelja, Borske reke, Cerova, Čoka Marina i na Depou šljake u Boru i Severni, kao i u Majdanpeku, gde se kopaju rude bakra, zlata i srebra. Prema podacima Ministarstva rudarstva zlato se, uz rude olova, cinka, zlata i srebra eksploatiše i u Rudniku "Lece" na ležištima Jezerina i Šuta rasovača.


Do početka eksploatacije minimum pet godina


Nedavno je objavljeno da je na lokalitetu Čoka Rakita u opštini Žagubica, nađeno bogato ležište zlata, a iz Ministarstva rudarstva i energetike su saopštili da preliminarni rezultati tehnoloških ispitivanja pokazuju i da je moguće proizvesti čist koncentrat zlata, sa ukupnim iskorišćenjem zlata većim od 93%. Objave o dva nova ležišta zlata zaintrigirale su javnost u Srbiji, a osim lokacije drugog potencijalnog "rudnika" koja je još nepoznata, najviše pažnje izaziva pitanje kada bi mogla početi njihova eksploatacija.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Vladimir Simić kaže za Euronews Srbija da je za relativno mala ležišta potrebno između 5 i 10 godina od momenta prvog pronalaska mineralizacije, pa do otvaranja ležišta.

- Za velika i komplikovana ležišta samo period istraživanja može da bude i 10 do15 godina, plus još nekoliko godina za podizanje svih potrebnih postrojenja. Procedura je vrlo jasno definisana od strane Ministarstva rudarstva i energetike. Počinje se sa dozvolom za istraživanje, to jest dobijanjem istražnog polja uz uslove Zavoda za zaštitu prirode RS i Zavoda za zaštitu spomenika kulture RS. Nakon završenih geoloških istraživanja i izrade elaborate o resursima i rezervama dobija se potvrda o rezervama od resornog ministarstva, a onda sledi rudarska dokumentacija na koju se takođe dobijaju saglasnosti od nivoa opštine do Republike - navodi profesor

On ukazuje da se osim geološke perspektivnosti na osnovu razvoja određene teritorije, sprovode i geološka istraživanja i ispitivanje kvaliteta rude, na osnovu čega se rade studije izvodljivosti sa svim potrebnim parametrima – geološkim, rudarskim, pripremaškim, tehnološkim, ekološkim i drugim od kojih zapravo zavisi da li će se na nekom lokalitetu i kopati ruda, odnosno da li je taj postupak isplativ.

Profesor kaže da je korist za državu i građane višestruka, jer država naplaćuje određene takse prilikom postupka istraživanja, a u slučaju eksploatacije kompanije plaćaju naknadu za korišćenje mineralne sirovina koja se deli između Republike i opštine gde se sprovodi eksploatacija.


- Ne treba zaboraviti ni vezane privredne aktivnosti, koje zapošljavaju nekoliko puta više ljudi nego samo preduzeće koje se bavi eksploatacijom. Takođe je važno pomenuti da su prosečne plate u industriji mineralnih sirovina veće od proseka drugih struka - ističe profesor Simić.


Ko sve traži zlato po Srbiji?

U MRE za Euronews Srbija kažu da su najznačajnija nalazišta zlata u asocijaciji sa bakrom ili samostalno u sličnim geološkim sredinama u rudnim poljima Bora, Majdanpeka, Velikog Krivelja, Cerova, Čukaru Peki, kao i pojavama u Malom Krivelju, Tilva Njagra, Crnom Vrhu, Vlaole-Jasikovo, Gradišta, Savinca, Rogozne, Tulara-Kiseljak i Đavolje Varoši. Sekundarne koncentracije zlata konstatovana su na području Deli Jovana.

- Na području Timočkog magmatskog kompleksa, zlato se pojavljuje kao vodeća komponenta kvarcno-zlatonosnih ležišta (zona Blagojev Kamen) i aluvijalnih nanosa Pek, Trgoviški Timok, Rasina. Kada govorimo o potencijalnim ležištima, treba istaći projekat zlata Timok koji se realizuje se od strane komapnije DPM Avala d.o.o., koja je zavisno društvo kanadske kompanije Dundee Precious Metals. Geološka istraživanja zlata i pratećih metala na području Potaj Čuka Tisnica, opština Žagubica se realizuju od 2006. godine - navode iz resornog ministarstva.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.