Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Branko Angebrant, direktor AllControl: Investicija u bezbednost je investicija u prevenciju
Sreda, 11.11.2020.
12:20
Komentari
Ova tehnološka kompanija specijalizovana je za dizajn i implementaciju naprednih sistema za tehničku zaštitu poslovnih, industrijskih i objekata od strateškog značaja sa kritičnom infrastrukturom. Osnovana je 2018. godine u Beogradu i kao deo TeleGroup sistema realizuje projekte na širem tržištu Zapadnog Balkana.
Sa direktorom kompanije AllControl Brankom Angebrantom razgovarali smo o značaju prevencije i ulaganja u bezbednost poslovanja, promenama koje se dešavaju na tržištu i koji su to najbolji načini da svaka kompanija na njih odgovori.
AllControl je mlada kompanija specijalizovana za projektovanje i implementaciju sistema tehničke zaštite. Zašto ste se baš sada odlučili za ovaj biznis, kada postoji toliko kompanija koje se odavno bave ovim tehnologijama u regionu i to uspešno?
Mi smo u ovaj biznis ušli sa predznanjem, jer smo potekli iz TeleGroup sistema koji se dugi niz godina bavi sistemima tehničke zaštite. Međutim, polovinom 2018. godine doneta je odluka da se osnuje nova kompanija AllControl, koja će se fokusirati na dalji razvoj ekspertize i uvođenje inovacija u ovom domenu. Dodatni razlog je to što industrija tehničke zaštite doživljava izuzetnu ekspanziju u poslednjih pet godina, koja je na prvom mestu posledica integracije sa informacionim tehnologijama. Analogni, spori sistemi su se iz tog razloga ubrzali, i došlo je do razvoja inteligentnih rešenja čiji je zadatak da podignu bezbednost ljudi, objekata i poslovanja na jedan novi nivo. Međutim, ovaj razvoj doveo je do toga da se agencije za zaštitu ljudskih prava i nevladine organizacije, realno brinu na koji način se ti podaci prikupljaju i koriste. Zato je i došlo do formiranja GDPR regulative, čiji je zadatak da uvede pravila ponašanja u ovoj oblasti.
Sve ove promene su dovele do toga da korisnici u moru novih rešenja i regulativa traže pouzdanog tehnološkog partnera koji će im pomoći da reše realne probleme u svom poslovanju na duge staze. Naša uloga je upravo to da korisnicima budemo oslonac u uspostavljanju bezbednosne strategije i implementaciji najoptimalnijih tehnoloških rešenja.
Kakva su iskustva u periodu za nama? Kakve su perspetktive za dalji razvoj ove tehnološke oblasti?
Tekuća 2020. godina donela je nove izazove i nove bezbednosne pretnje. Najgora pretnja za svaku zajednicu i društvo je panika koja nastaje kao posledica straha od neke globalne pretnje. Konkretan primer je kovid pandemija koja nas je sve zadesila i realno živimo u strahu skoro godinu dana. U ovakvim situacijama tržište i ljudi žele da se dodatno zaštite i osiguraju. Ako pogledamo brojke, statistika govori da je vrednost ovog tržišta za 2020. godinu na svetskom nivou procenjena na 93 mlrd USD. Trend razvoja tržišta će se nastaviti, a do 2025. godine vredeće više od 120 mlrd EUR. Ovo je jasan pokazatelj da će biti i da ima prostora za razvoj kompanija kao što je AllControl.
Kako vidite pitanje bezbednosti savremenog društva u celini?
Pitanje bezbednosti je jedno od najkomplikovanijih za svako društvo i državu. Svi mi želimo da se osećamo bezbedno, i u kući, na ulici, i na poslu. Jedan od načina da mirnije spavamo jeste da preduzemo preventivne mere i učinimo sve što je do nas kako bismo živeli u bezbednijem okruženju.
Ovde veliku ulogu igraju tehnologije iz domena, ne samo tehničke, već i informacione bezbednosti. Uvođenjem sve većeg broja ovih sistema, postavlja se veliko pitanje, gde je granica, kada govorimo o prikupljanju i korišćenju podataka u kontekstu zaštite. Iz našeg iskustva, ta granica ne postoji. Analogija za to se može izvući iz sfere sajber bezbednosti, jer je to neprestana "jurnjava mačke i miša", gde hakeri motivisani različitim ciljevima pokušavaju da dođu do poslovnih i ličnih podataka građana, a sa druge strane proizvođači "cybersecurity" sistema se trude da budu korak ispred. Kompromis mora da se napravi, a i sami građani moraju da budu svesni da pretnje rastu i da shodno tome sistemi koji bi trebalo da spreče pretnje moraju da se razvijaju u tom smeru kako bi opravdali svoju svrhu, a to je bezbednost svih nas.
Da li ulaganje u bezbednost utiče na zaštitu privatnosti?
Niko od nas ne želi da živi u orvelovskom društvu, to je činjenica, ali realnost koju malo ko želi da prizna je da privatnosti više nema. Društvene mreže su dobar primer. Ili recimo, koliko ljudi pre nego što instalira neku novu aplikaciju, ili pre nego što uključi novi pametni telefon, pročita uslove korišćenja? Jako malo, možda 1% ili ispod tog procenta. Samim tim što se saglase sa uslovima korišćenja, daju proizvođačima pravo da njihove privatne podatke koriste u razne svrhe. Najbitnije je pitanje - ko kontroliše one koji kontrolišu? To je pitanje za državu. Na koji način se ti podaci, koji se prikupljaju zarad bezbednosti, koriste i šta se dalje sa njima radi. Ovom trendu nema kraja i možemo da se zapitamo da li je makijavelistički pristup opravdan, jer je pitanje bezbednosti pitanje prevencije. Mi u kompaniji AllControl verujemo da je ulaganje u bezbednost zapravo ulaganje u prevenciju. Ako želimo mirno da spavamo, moramo se odreći dela privatnosti.
All Control nudi inteligentne sisteme za zaštitu ljudi, objekata i ukupnog poslovanja. Šta biste posebno istakli kao svoju jedinstvenost?
Ovo je izuzetno važno pitanje za sve biznise danas. Čini mi se da su kompanije nekako zaboravile na korisnika i stavile ga u drugi plan. Poslovna retorika koju vidimo na svakom ćošku svodi se na to da su svi lideri, da svi imaju univerzalno rešenje za sve poslovne izazove. Iz toga ne izuzimamo ni proizvođače opreme. Ono što moramo da razumemo je da ne postoji univerzalno rešenje koje odgovara svima.
Zato je naš pristup malo drugačiji. Svesni smo da ovaj problem postoji, pa se trudimo da u svoju ponudu uvrstimo fleksibilna rešenja koja će moći da odgovore na specifične potrebe naših korisnika. Mi smo sistem integrator i naš zadatak je da razumemo njihove poslovne procese, shvatimo gde ih boli i pomognemo im da uvedu adekvatne tehnološke alate koji će im omogućiti da posluju optimalno i efikasno u bezbednom okruženju.
Da li je tržište u Srbiji prihvatilo nove trendove u domenu sistema tehničke zaštite?
Proces digitalizacije je u Srbiji uzeo maha. Pandemija korona virusa je svakako doprinela ovom ubrzanju, ali još uvek postoji otpor prema novinama u našem društvu. Evidentno je da je pomenuta integracija informacionih tehnologija i sistema tehničke zaštite unapredila mnoge funkcionalnosti sistema i donela korisnicima dodatnu vrednost, ali im je isto tako omogućila i neke nove poslovne modele. Umesto da kupe opremu i pripadajući softver, korisnici u Srbiji će uskoro moći da se pretplate na sisteme tehničke zaštite i koriste ih kao servis. Ovde mislimo zapravo na cloud model poslovanja, koji nije nikakva novina na globalnom planu, ali jeste nov pristup u ovom našem domenu.
Proizvođači sve više pribegavaju ovoj strategiji jer, s jedne strane, osiguravaju konstantan priliv sredstava kako bi mogli da ulažu u dalji razvoj, a sa druge strane korisnici dobijaju sistem koji je na najvišem mogućem nivou spremnosti i tehničku podršku koja im garantuje najviši nivo kvaliteta servisa.
Koliko nove trendove prihvataju velike kompanije?
Pojedine velike kompanije u Srbiji, državne institucije i javna preduzeća imaju politiku poslovanja koja ne prihvata cloud servise, dok se industrija tehničke zaštite sve više kreće u pravcu nuđenja čitavih sistema kao servisa. Uzmimo, na primer, video nadzor kao servis ili kontrolu pristupa kao servis - gde korisnik ima jako malu početnu investiciju, jer je "mozak" sistema ujedno i najskuplji deo sistema dostupan iz clouda. Sa druge strane, korisnik treba da se pomiri sa činjenicom da su podaci njegove kompanije izmešteni na neku udaljenu lokaciju i da ne brinu o integritetu i bezbednosnim aspektima podataka. Ovaj model poslovanja na prvom mestu zagovara upravo tu bezbednost podataka kao i pouzdanost i dostupnost servisa u svakom trenutku.
Što se Srbije konkretno tiče, očekujemo uskoro mogućnost nuđenja sistema tehničke zaštite kao servisa koji su već zaživeli na tržištu Severne Amerike i neminovno je da će se uskoro pojaviti i kod nas. Izuzetak je sistem kontrole pristupa koji je već dostupan u našoj ponudi za tržište Zapadnog Balkana, ali uskoro očekujemo i proširenje ponude na druge servise. Razlog sporijeg pristupa našem tržištu je nedovoljna razvijenost, finansijski izazovi i infrastruktura. Da bi video nadzor kao servis funkcionisao kako treba, pouzdana i jaka internet konekcija je imperativ, a kod nas je internet pristup još uvek u povoju, iako smo mnogo bolji u odnosu na neke države u regionu.
Da li je potrebna edukacija kompanija, kada je reč o novim trendovima u sistemima tehničke zaštite i industriji bezbednosti generalno govoreći?
Sama preduzeća moraju da preuzmu odgovornost i prihvate koncept investicije u preventivu. Mnoge kompanije nauče lekciju na teži način, posebno mala i srednja preduzeća, tek kada se desi krađa ili sajber napad postaju svesne koliko je preventivna politika važna i nažalost ta ih greška skupo košta. Zato mislimo da je poželjno da država edukuje tržište o modernim pretnjama i da pomogne u nastojanju da se u strategiju poslovanja utka preventivna bezbednosna politika. Mi ne prebacujemo odgovornost na državu, niti očekujemo da jedino država uloži taj napor. Smatramo da je odgovornost celokupnog IT sektora, da svako u svom domenu doprinese edukaciji tržišta, jer znanje i razumevanje pretnji su prvi korak ka sistemskom rešavanju pitanja bezbednosti poslovanja. All Control planira da pokrene namenske događaje koji će se baviti ovom problematikom. Ipak, da bi to postala globalna, društvena svest, poželjno je da krene kao inicijativa država, jer su pretnje realnost koja nam u svako doba može "pokucati na vrata".
Da li se neko od rešenja ili alata koje nudite posebno istaklo, odnosno izazvalo veću zainteresovanost?
Uvek se trudimo da nudimo sveobuhvatna rešenja. Korisnici često nemaju viziju koji sistem čemu služi i naš je zadatak da im približimo upotrebnu vrednost tih rešenja i objasnimo im koji nivo bezbednosti im svaki sistem donosi. Najveću ekspanziju definitivno doživljavaju sistemi video nadzora, jer je video najkompleksniji i korisniku pruža ogroman broj korisnih informacija. Pregledom jednog snimka imate mnogo više informacija nego ukoliko čitate zapise o incidentu koji se desio. Video nadzor se uvek postavlja kao prvi stub odbrane, kako bi korisnik mogao da prati poslovanje i na udaljenim lokacijama. Najveći fokus razvoja industrije je upravo u video nadzoru. Sve ostale tehnologije koje se razvijaju, kao što je recimo prepoznavanje lica, komplementarne su sa video nadzorom.
Kako komentarišete ekspanziju rešenja za merenje telesne temperature putem termalnih kamera?
Kako je obznanjena pandemija korona virusa došlo je do eksplozije potražnje i ponude sistema za precizno merenje telesne temperature putem termalnih kamera svuda u svetu. Proizvođači ove opreme, mahom sa istoka, lansirali su jake marketinške kampanje nudeći rešenja u jeku pandemije i jeku panike. Naravno, pošto je potražnja bila ogromna, cene tih sistema su bile astronomske, i još uvek su.
Problem kod ovih rešenja je što ne zadovoljavaju IEC i ISO Fever Screening standarde i nisu u mogućnosti da precizno izmere telesnu temperaturu. Šta su proizvođači termalnih kamera zapravo uradili? Iskoristili su postojeću opremu, koja je u funkciji sistema tehničke zaštite i navodno ih prilagodili novoj nameni. Međutim, to nije dovoljno, jer te kamere nisu dizajnirane za ovu namenu, a samim tim ne mogu ni da daju verodostojne rezultate prilikom merenja telesne temperature. Tržište je bilo dovedeno u zabludu da ova rešenja mogu da pomognu u sprečavanju širenja zaraze što je dovelo do još dubljeg problema. Korisnik je kao posledica ove kampanje mogao da pomisli da je rešio problem. Međutim, to nije tačno, jer neadekvatnim očitavanjem telesne temperature dešavalo se da ljudi koji imaju povišenu temperaturu budu puštani u objekat, jer kamera u tom trenutku nije očitala stvarno stanje i oni su potencijalno mogli da zaraze sve druge, a da čak i nisu bili svesni da su prenosioci, jer su se osećali sasvim dobro . Stav naše kompanije je da nećemo ulaziti u oportunističku prodaju opreme, jer je to u suprotnosti sa našom misijom i vrednostima koje zagovaramo. Zato smo korisnicima koji su nam tražili brzo rešenje savetovali da nije trenutak i da ne treba da investiraju u takva rešenja. Ovom temom smo se bavili i u posebnom članku, koji možete pročitati OVDE .
Dobra vest je da su se odgovorni proizvođači u međuvremenu posvetili razvoju namenskog rešenja koje je dizajnirano u skladu sa preporukama standarda i protokolima merenja, tako da svi zainteresovani korisnici mogu da nam se jave kako bismo otklonili sve šumove po pitanju ove tehnologije i pronašli zajedno rešenje po njihovoj meri.
Sa kojim izazovima ste se suočili tokom pandemije i na koji način ih prevazilazite?
I mi smo se kao i sve kompanije na svetu suočili sa poteškoćama koje nam je kovid svima doneo. Priroda našeg posla je da radimo na terenu i implementiramo sisteme kod korisnika. Kako smo prošli karantine i zatvaranje granica, nismo mogli da pristupimo lokacijama gde smo započeli implementaciju sistema i samim tim kasnimo sa realizacijom ugovora. Imamo situacije gde su korisnici čak u potpunosti prekinuli kontakt sa partnerima dok se ne vidi šta će se dalje dešavati, pa nam je ta neizvesnost donela niz dodatnih izazova kako da dalje prilagodimo poslovanje ovoj novoj situaciji.
Na našu sreću, imali smo prethodno ugovorene projekte, koji su nam pomogli da prevaziđemo prvi udar krize i obezbedimo održivo poslovanje. Jedan od tih projekata je i video nadzor gradova u Crnoj Gori, koji se realizuje za Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore. Međutim, kada su se zatvorile granice, u prvom talasu nismo mogli da pošaljemo inženjerske ekipe. Tako da je prvi talas pandemije prolongirao ovaj projekat, ali kada su se granice otvorile, svim snagama smo krenuli u realizaciju koja je još uvek u toku. Iskreno se nadam da neće biti ponovnog zatvaranja granica ili uvođenja karantina, a još više se nadam da ćemo uskoro na ovaj ili onaj način prevazići sve poteškoće koje nam je ova epidemiološka kriza donela.
