Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Jelena Vitasović operativni direktor MACE Srbija - Gradnja obojena u zeleno
Petak, 15.06.2012.
15:29
Komentari
(Jelena Vitasović)
Zelena zgrada ili zelena izgradnja, takođe poznata i kao održiva, je izgradnja koja je ekološka i efikasna. Zelene zgrade su dizajnirane da zadovolje određene ciljeve, kao što je zaštita zdravlja njenih korisnika, poboljšanje produktivnosti zaposlenih, ponovno korišćenje određenih materijala, kao i korišćenje prirodne energije, vode i drugih resursa što efikasnije, u cilju smanjenja štetnog uticaja na životnu sredinu.
MACE International je u poslednjih pet godina proširio svoje aktivnosti na šezdeset zemalja i svakako planira da nastavi sa pozitivnim trendom razvoja. Tokom prošle i tekuće godine, najveća ulaganja na globalnom nivou su koncentrisana na osvajanje tržišta Sjedinjenih Američkih Država i Kine, koja su do sada dala veoma pozitivne rezultate i dovele MACE u situaciju da igra veoma važnu ulogu na pomenutim tržištima.
U MACE svetu, naš region i Srbija imaju veoma važnu ulogu i insistira se na daljem razvoju. Sa 108 zaposlenih, više od 35 projekata, kancelarijama u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i visokim međunarodnim standardima usluga koje pruža iznad očekivanja svojih klijenata, MACE drži lidersku poziciju na regionalnom tržištu.
U Srbiji rade na edukaciji tržišta u pogledu međunarodnih standarda u rukovođenju projektima, kao i na promovisanju veoma važnih grana u građevinskoj industriji, od kojih su, u ovom trenutku, u svetu najvažnije ekološka tj. zelena gradnja i energetska efikasnost.
Imali smo čast i zadovoljstvo da razgovaramo sa gospođom Jelenom Vitasović, operativnim direktorom kompanije MACE i prvim stručnjakom za "zelenu gradnju" u Srbiji.
Gospođo Vitasović, gde ste rođeni, odrasli, koje škole ste završili?
Rođena sam u Beogradu, gde sam do 13. godine živela i išla u osnovnu skolu. Školovanje sam nastavila u Varšavi u Poljskoj, gde sam i završila prvo Američku Internacionalnu školu, zatim Rusku gimnaziju i upisala arhitekturu na Politehničkom Univerzitetu. Posle završene III godine, prešla sam na Arhitektonski fakultet u Beogradu, gde sam diplomirala 1996. godine.
Već u toku studija ste se specijalizovali za upravljanje projektima. Šta to tačno znači?
U vreme mog studiranja, program Arhitektonskog fakulteta u Beogradu je bio nešto drugačiji od današnjeg. Izborni predmeti su se birali u drugom semestru IV godine i trajali su samo taj jedan semestar. Ja sam izabrala Projektovođenje, prepoznavši već tada da je to oblast koja bi meni, kao inženjeru, dala dodatna, šira znanja i koja bi me ispunila. Naravno, bila sam svesna da će bavljenje tom oblašću zahtevati kontinualno učenje i usavršavanje, kao i da će izbor budućih zaposlenja u mnogome uticati na realizaciju moje želje da se bavim upravljanjem projektima.
Šta je upravljanje projektima?
Na to pitanje odgovor mogu dati kao i inženjeri, tako i pravnici, ekonomisti, lekari, producenti, odnosno svi koji imaju zadatak da realizuju određen "projekat" u najširem smislu. Kratko - upravljanje projektima je primena znanja, veština, alata i tehnika u konkretnim aktivnostima, da bi se ispunili projektni zahtevi-izgradnja objekta, snimanje filma, način lečenja neke bolesti i sl. Efikasan rukovodilac projekta je osoba koja jasno uočava šta treba da se uradi - zadatak projekta, kako da se uradi - način realizacije projekta, čime da se uradi - alati u najširem smislu (ljudski, tehnički i finansijski resursi), da unapred prepozna probleme koji mogu bitno uticati na realizaciju i efikasno eliminiše njihovo delovanje, kako bi uspešno realizovao započeti projekat. Bitan faktor realizacije svakog projekta je komunikacija članova projektnog tima među sobom i sa rukovodiocem projekta, kao i komunikacija rukovodioca projekta sa investitorima i drugima, koji su od značaja za realizaciju projekta. Komunikacija mora da bude uređena, definisana i motivaciona. Ništa ne sme da bude prepušteno slučaju, jer svaka informacija, koja nije adekvatno obrađena, može da ugrozi projekat. Rukovodilac projekta treba da pospeši efikasnost i efektivnost finansijskog ulaganja, tako što će neku zamisao pretvoriti u realnost, poštujući utvrđene rokove u zakonskoj proceduri, ne povećavajući troškove, čime stvara ambijent realne investicione sigurnosti i otvara perspektivu daljih ulaganja.
Kod nas su retki projekti koji su realizovani u predviđenom roku i u okvirima predviđenih troškova. Privatni investiori u većoj meri koriste mogućnost korišćenja usluge rukovođenja projektom, jer time sve rizike prepuštaju projektnom timu tj. kompaniji kao što je MACE, koja pruža usluge rukovođenja projektom. U oblasti tzv. "javnih radova" svedoci smo stalnih prekoračenja rokova i planiranih troškova. Korišćenjem usluge rukovođenja projektom tj. primenom ove komponente u procesu izgradnje objekata, koja na prvi pogled predstavlja još jedan trošak za investitora, postiže se u krajnjem efektu ušteda, jer se po pravilu ne pojavljuju nepredviđeni i naknadni radovi, a objekat počinje sa radom na vreme, čime se čuva finansijki efekat ulaganja.
Kako je tekao put Vaše karijere? Na kojim velikim projektima ste radili do sada?
Prvi - pripravnički posao je bio u Projektnom birou, koji je u tom trenutku imao kratak vremenski rok da završi veoma važan državni projekat u Rusiji, te sam se odmah na početku karijere susrela sa "prekovremenim" radom, stresom, ali i odgovornostima koje smo kao tim preuzeli na sebe u pogledu roka i kvaliteta izrade projekata.
Vać tada sam prepoznala da je ključ uspeha, pored znanja i kreativnosti, dobra organizacija, planiranje aktivnosti, jasna komunikacija između članova tima, ali i da je neophodno da rukovodilac tima stalno širi entuzijazam, pokazuje razumevanje – emaptiju, pruža podršku, ali i ostaje staložen bez obzira na pritiske pod kojima konstantno radi.
To iskustvo mi je omogućilo da bolje razumem stvarne procese realizacije ideje, ali i potvrdilo afinitete prema organizacionoj strani posla. Nakon prvobitnog iskustva, radila sam godinu dana u Urbanističkom zavodu grada Beograda, u kojem je, u tom trenutku, u začetku bio projekat digitalizacije urbanističkih planova. Imala sam sreće da me rukovodstvo prepozna kao potencijal i pošalje na kratkotrajno usavršavanje u Bolonju, te sam u Italiji imala prilike da dodatno usavršim procese na konkretnom primeru veoma sličnog projekta digitalizacije urbanističkih planova.
Ubrzo nakon toga mi se ukazala prilika da pređem u još složeniju organizaciju, te sam od 1999. do 2005. godine radila u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, gde sam na profesionalnom putu od pozicije stručnog saradnika do pozicije tehničkog direktora prošla kroz skoro sve organizacione delove i učestvovala na upravljanju izgradnje velikih i važnih projekata za Grad Beograd – izgradnja stambenog naselja Denkova Bašta i Čukarička padina (više od 1.250 stanova), rekonstrukcija i izgradnja Parohijskog doma i platoa oko Hrama Sv. Save, priprema rekonstrukcije pozorišta Duško Radović i dr.
U Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda su mi povereni odgovorni poslovi, koji su bili kako izazovni u stručnom smislu, tako i pionirski u neku ruku. S obzirom da je posle 2000. godine počelo veliko interesovanje privatnih stranih i domaćih investitora za izgradnju u Beogradu, imala sam priliku da učestvujem u pripremi realizacije nekoliko važnih i velikih projekata u Beogradu - Mercator centar, GTC centar, Delta City, kompleks Ušće, kompleks u Rajićevoj ulici i dr.
U tim procesima sam stekla neprocenjivo iskustvo, u smislu razumevanja logike investicione izgradnje, kako sa jedne strane izvora finansiranja, tako i sa druge strane planiranja razvoja grada. Godine 2005. sam pozvana da preuzmem poziciju rukovodioca projekata u privatnoj kompaniji, koja je počinjala realizaciju trenutno najvećeg shopping centra u regionu. Moja pozicija je nalagala da budem rukovodilac tog projekta, kao i da rukovodim razvojem niza drugih projekata na lokacijama u Beogradu i Srbiji. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da su projekti u mojoj nadležnosti uspešno realizovani.
Kako ste postali prvi stručnjak za "zelenu gradnju" u Srbiji?
Kroz konstantnu edukaciju i praćenje inovacija koje su vezane za izgradnju objekata, kod mene je uvek postojalo interesovanje za ekološki pristup njihovoj izgradnji. Sam proces edukacije se odvijao tako što su se predavanja održavala u Beogradu, uz učešće velikog broja polaznika, a finalni ispiti za dobijanje sertifikata su se održavali u Zagrebu. Privučena novim pristupom izgradnje objekata i u nameri da što pre usavršim svoje znanje u ovoj oblasti, bez obzira na sve druge tekuće obaveze, koje nisam zapostavila, uspešno sam okončala proces sertifikacije u najkraćem mogućem roku, što se, uostalom, i očekuje od uspešnog rukovodioca projektima.
Kako ste se odlučili i kada ste došli u MACE i na koju poziciju? Na kojoj poziciji radite danas?
U MACE sam prešla krajem 2007.godine, impresionirana svetskim uspehom firme i prepoznavši je kao priliku za ostvaranje mojih studentskih želja. Iako primljena na poziciju rukovodioca projekta, usled potreba projekta izgradnje Univerzitetskog naselja, na kratko sam se priključila MACE timu na mestu arhitekte-koordinatora.
Ubrzo nakon toga, početkom 2008. godine, MACE je potpisao ugovor za rukovođenje projektom izgradnje IT PARKA u Inđiji, gde sam postavljena za rukovodioca tima na projektu.
Projekat je, usled svetske ekonomske krize, bio jedno vreme obustavljen, te sam u tom periodu bila rukovodilac projekta pripreme izgradnje velikog shopping centra u Subotici i Osijeku u Hrvatskoj, kao i nekoliko manjih projekata, kao što su priprema i realizacija tendera za izvođenje radova na rekonstrukciji i adaptaciji upravne zgrade EFG Banke u Beogradu, priprema realizacije projekta izgradnje hotela Lido u Ulcinju u Crnoj Gori, Studije izvodljivosti za projekat izgradnje golf terena u blizini Danilovgrada, kao i Studiju za potrebe realizacije finansiranja velikog stambenog naselja iznad plaže Kamenovo.
MACE mi je sredinom 2009. godine poverio i rukovođenje projektom izgradnje nove upravne zgrade Banca Intesa a.d. u Beogradu, čiji se početak izgradnje očekuje u sledećih 3-4 meseca i koja će po završetku biti ikona centra Novog Beograda. Jedan od najzahtevnijih poverenih zadataka je bilo rukovođenje projektom izgradnje hotela na Staroj planini, koji smo uspeli da realizujemo za nepunih 17 meseci i koji je postigao veliki uspeh tokom upravo završene zimske sezone 2011-2012.
Od prošle godine sam na poziciji operativnog direktora kompanije MACE, koja mi daje priliku da svoje veštine i znanja primenim i na internoj organizaciji kompanije, koja je u prethodnom periodu povećala svoju infrastrukturu, kao i da se staram o uspešnoj realizaciji više od 13 velikih projekata na kojima je MACE angažovan, kao rukovodilac projekta, kao što su: FIAT Automobili Srbija, Banca Intesa, IT Park Inđija, RTB Bor, Nitex (Benetton) Niš, Interex u Beogradu, Norveška Ambasada u Beogradu, Kamendin u Zemunu, Living Good i dr.
Zelena izgradnja je svakako budućnost gradnje u svetu. Koliko procentualno energije i prirodnih resursa jedna takva zgrada uštedi?
Zelena izgradnja je holistički, sveobuhvatan koncept, koji je usmeren na održivost izgrađenog objekta, način na koji je projektovan, izgrađen i način na koji će da funkcioniše, odnosno da se koristi nakon izgradnje.
Suština zelene izgradnje ogleda se u tretiranju celokupnog ciklusa objekta koji se projektuje, gradi i koristi i zato je teško odgovoriti na vaše pitanje brojem. U literaturi se mogu naći brojne analize i procene za objekte izgrađene u Sjedinjenim Američlim Državama ili Velikoj Britaniji, sa impresivnim rezultatima.
Kako procenat uštede u mnogome zavisi i od načina korišćenja zgrade nakon završene izgradnje, procenjuje se da jedan "zeleni" objekat sa osnovnim, odnosno minimalno zahtevanim karakterstikama po npr. LEED sertifikacionom sistemu USGBC-a (Američkog Saveta za zelenu gradnju), koji je najviše primenjivan u svetu, uštedi u odnosu na tradicionalno građen i korišćen objekat najmanje 15% energije i prirodnih resursa.
Da li je i koliko skuplja izgradnja "zelene zgrade" u odnosu na uobičajen način izgradnje i na koji vremenski period je takva investicija isplativa?
Vlada mišljenje da je ovaj tip izgradnje i do 20 % skuplji od standardnog načina izgradnje. Zelena izgradnja je, u stvari, samo 3-5% skuplja od standardne gradnje, ako se namera utvrdi na samom početku ciklusa realizacije projekta, a zelene zgrade u proseku vrede i do 16 % više od uporedivih klasičnih zgrada i postižu 6% veće cene zakupa.
Međutim, troškovi održavanja su višestruko niži, a kvalitet boravka u takvoj zgradi se dokazano odražava na zdravlje, a samim tim i produktivnost zaposlenih odnosno korisnika objekta, što ove objekte čini atraktivnima i privlačnima kako za investitore, tako i za korisnike.
Koliko su investitori u Srbiji informisani i zainteresovani za "zelenu izgradnju"? Kakva je situacija po tom pitanju u Evropi i svetu?
Nevezano samo za građevinsku industriju, mi se u Srbiji još uvek suočavamo sa nepoverljivim reakcijama, pitanjima i komentarima koji dočekuju bilo koju novinu: koliko to košta, da li je skuplje, što bi to neko plaćao, to sigurno neće spasiti svet, suviše smo mi mali za tako nešto, itd.
Istovremeno, u Srbiji već postoje zgrade koje su u procesu "zelene" sertifikacije, zgrade koje se trenutno grade uz pripremu za sertifikaciju, kao i zgrade koje se projektuju tako da dobiju zeleni sertifikat. Dakle, u isto to vreme, u Srbiji postoje investitori koji insistiraju da njihov projekat zasluži sertifikat zelene gradnje.
U Evropi, investitori sve više prepoznaju značaj životne sredine u njihovim portfolijima nekretnina, kako u pogledu dugoročnih finansijskih rezultata, tako i u pogledu javne slike i ugleda. Nedavno je sprovedeno i istraživanje, koje je obuhvatilo trenutno sertifikovane poslovne zgrade, ali i zgrade koje su registrovane za sertifikaciju. Istraživanje je pokazalo da su zeleni sertifikati, kao merljivi indikatori karakteristika zgrada, duboko ukorenjeni u tržište nekretnina i, kao takvi, uživaju rastuće poverenje tržišta.
Da li država na bilo koji način podržava i podstiče ovakve projekte? Šta bi tu, eventualno, trebalo promeniti?
Svakako da nas je kandidatura za ulazak u Evropsku uniju primorala da vodimo računa o očuvanju životne sredine. Mislim da se to prvenstveno odnosi na korekcije koje moramo da učinimo na postojećim sistemima, koji zagađuju naše okruženje. Kroz konstantnu edukaciju raste svest o potrebi očuvanja životne sredine i načinu izgradnje energetski efikasnih objekata, uz korišćenje materijala koji ne ugrožavaju zdravlje njihovih korisnika. Sagledavaju se sopstvene mogućnosti korišćenja raspoložive energije, koja dovodi do ušteda u korišćenju tih objekata. Sve ovo zajedno pokreće intersovanje za ovakav način gradnje.
Država bi najveći podsticaj dala svojim primerom – uvođenjem obaveze da svi objekti, finansirani iz budžeta, moraju imati bar minimalne karakteristike zelenog objekta, kao što su to već uradile razvijene zemlje. Na primer: vrtići, škole, bolnice i druge zdravstvene ustanove, ustanove kulture, stanovi koji se grade za potrebe raseljavanja i sl, objekti državne uprave i drugi javni objekti. Istovremeno, subvencionisanjem korišćenja određenih materijala u individualnoj izgradnji država bi doprinela većoj energetskoj efikasnosti postojećih i novih objekata.
Da li je i koliko, po Vašem mišljenju, svetska ekonomska kriza uticala na razvoj tržišta nekretnina u Srbiji? Kakvi su izgledi da će se ovakvo stanje uskoro popraviti?
Svakako da naše tržište nekretnina oseća uticaj svetske ekonomske krize, a važan element je i slabljenje aktivnosti tzv. "građevinske industrije", čime ova kriza postaje još dublja. Ono što je od značaja za opstanak tog tržišta je struktura nekretnina i privlačenje investitora da ulažu u onim segmentima koji doprinose ukupnom privrednom razvoju. Svedoci smo da se pojedine lokacije ustupaju investitorima bez naknade, što govori o pokušajima da se ova kriza prevaziđe. Razvojem objekata infrastrukture povećaće se i atraktivnost ulaganja u ovu oblast.
Kompanija MACE na globalnom nivou mnogo ulaže u svoje zaposlene. Šta po tom pitanju MACE čini u Srbiji?
MACE Srbija apsolutno prati sve standarde i mogućnosti koje MACE International pruža svojim zaposlenima iz oblasti ličnog usavršavanja i napredovanja. Kao kompanija koja mnogo ulaže u svoje zaposlene, MACE privlači najbolje i najpametnije ljude iz industrije, koji rade na nekim od najizazovnijih i najinspirativnijih projekata širom sveta.
S obzirom da MACE na globalnom nivou podržava i insistira na uključivanju svih svojih zaposlenih u postojeće opsežne programe učenja i razvoja, mi smo u Srbiji oberučke prihvatili inicijativu i omogućili svim našim zaposlenima pristup mnogobrojnim menadžment trening programima, sertifikovanim od strane čuvenih instituta, kao što su "Chartered Institute of Building" i "Royal Institute of Chartered Surveyors".
Pored pruženih mogućnosti za lično usavršavanje, MACE Srbija vodi računa i o nagrađivanju svojih zaposlenih za njihov predan rad i do sada se taj program pokazao kao veoma stimulativan i doprineo je visokoj posvećenosti i efikasnosti svih zaposlenih.
MACE je kompanija uvek orijetisana ka krajnjem korisniku, njegovom zadovoljstvu i udobnosti. Na koji način to postižete? Kakve ste inovacije uveli na tom planu?
Sertifikacija procesa u okviru kompanije MACE je osnovni element koji doprinosi zadovoljstvu korisnika. Svakodnevnom primenom odgovarajućih procedura, uz njihovo stalno praćenje i preispitivanje od strane rukovodstva, postižemo veću efikasnost i efektivnost. Novinu predstavlja uređen način komunikacije, uz poštovanje obavezne MACE procedure izveštavanja, čime se postiže da svakodnevno znamo kakvo nam je stanje na projektima koje vodimo. Svojim odnosom prema korisniku stičemo njegovo poverenje i neretko preuzimamo ulogu edukatora o najboljem i najefikasnijem načinu za realizovanje investicije. Ponašamo se u svakom projektu kao da treba da se dokažemo, te ništa ne prepuštamo slučaju i rutini koju svakako, s obzirom na dugogodišnje iskustvo, imamo.
Na projektima, osim što upravljate velikim sumama novca, uspevate da organizujete i veliki broj ljudi raznih profila i sve to da uklopite u zadate termine. Šta je, po Vama, tajna Vašeg uspeha?
Veoma mi često i saradnici postavljaju isto pitanje. Nove ideje, rad, upornost, neprestano usavršavanje, spremnost na odricanje, izražena tolerancija u komunikaciji i radu sa ljudima, spremnost da nesebično delite svoje znanje i iskustvo sa saradnicima i, naravno, najvažnije – ljubav prema poslu koji radim.
Na koji način provodite slobodno vreme?
Porodica je nešto što me ispunjava i daje snagu za nove napore, tako da u slobodno vreme težim da se posvetim porodici i prijateljima. Priroda posla je takva da donosi mnoštvo izazova, nepredviđenih situacija i kratke rokove za rešavanje istih, te ste, hteli to ili ne, izloženi svakodnevnom stresu, koji može ostaviti negativne posledice na čoveka. Trudim se da sledim preporuke stručnjaka i da fizičkim aktivnostima organizam oslobađam od eventualnog skupljanja "negativne energije", koja može nastati u poslovnom okruženju. I ja trenutno koristim dostignuća naprednih tehnologija i vežbanjem na Power Plate mašini postižem željene efekte.
Kada biste bili u mogućnosti da nešto promenite u svojoj dosadašnjoj karijeri, šta bi to bilo?
Mislim da ništa značajno ne bih promenila u svojoj karijeri. Imajući u vidu relativno skromnu ponudu investicionih projekata na ovom podneblju, moj razvoj karijere i mogućnosti koje mi pruža rad u MACE-u, mislim da se sve odvijalo i da će se ubuduće odvijati u željenom pravcu.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz magazina "Profit", maj 2012.)
Mace d.o.o. Beograd - u likvidaciji
JUP Urbanistički zavod Beograda
JP Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda
Grad Beograd
Atlas centar d.o.o. Novi Beograd
Pozorište Duško Radović Beograd
Ušće Shopping Center Beograd
Mercator-S d.o.o Beograd
Confluence property management d.o.o. Beograd
Delta City 67 d.o.o. Beograd
FCA Srbija Kragujevac
Eurobank Direktna a.d. Beograd
Serbia Zijin Copper doo Bor
Benetton Srb doo Niš
NITEX d.o.o. Niš
CDE S Beograd
Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu
Banca Intesa a.d. Beograd
Sp resort doo
Patrijaršija srpske pravoslavne crkve Spomen Hram Svetog Save
Arhitektonski fakultet Beograd