Aleksandra Jovanović, mačevalac - Ispite seče kao sabljom

Aleksandra Jovanović (Foto: mozzart sport)

Važila je za perspektivnu košarkašicu, ali joj je redovno polaganje ispita na Pravnom fakultetu ipak bilo znatno važnije. I tako je narandžasta lopta za Aleksandru Jovanović postala prošlost, a mačevanje – oružje sablja, nešto mnogo više od običnog hobija. Nedavno se drugi put zaredom okitila titulom državne vicešampionke.

- Čak sam razmišljala i o boksu, međutim, mama je rekla: "Nemoj, molim te!" Na kraju sam se odlučila za mačevanje. Ispostavilo se da sam talentovana i počela ozbiljno da treniram – kaže Aleksandra Jovanović.

U kom klubu?

- Kada sam počinjala, klub se zvao Pobednik, a danas se zove Sveti arhangel Mihailo. Već posle tri meseca treninga na međunarodnom turniru sam osvojila treće mesto.

Postoji li liga u našoj zemlji?

- Ne, takmičenja u svim starosnim kategorijama odvijaju se samo na turnirima.

Koliko puta nedeljno treniraš i na koji način?

- Pet puta. Kao i u ostalim sportovima, prvo se zagrejemo, posle čega radimo noge, odnosno mačevalačke korake. U trećem delu treninga fokusirani smo na tehniku i borbu.

Ima li mačevanje dodirnih tačaka s plesom?

- Pa nema jer postoje koraci napred, nazad i "ispadi". Možda nekih plesnih elemenata ima u scenskom mačevanju koje nije takmičarskog karaktera.

Objasni osnovna pravila?

- Prvo da kažem kako postoje tri vrste oružja: sablja, mač i floret. Pravila su slična. Onaj ko prvi krene, ima napad. Čim stane, protivnik dobija šansu za napad. Kod udaraca se pale lampice koje signaliziraju poen. Golim okom, ko ne razume pravila, to ne može da vidi.

Možeš li da se pohvališ s nekim dobrim rezultatom?

- Na poslednja dva državna prvenstva, bila sam druga. Na jednom jakom internacionalnom turniru bila sam osma, što je za nas solidan uspeh jer vežbamo u lošim uslovima. Kad bismo imali sale, piste i više takmičara, sve bi bilo drugačije. Upravo zato mi mnogo znači podrška koju sam dobila od kompanije MOZZART i nadam se da ću sportskim uspesima opravdati poverenje, ali i promovisati ovaj lepi sport. Primera radi, mačevanje je u Italiji treći sport po popularnosti.

Znači, nikad od nas samuraji?

- Ne mora da znači, pošto smo, uprkos svemu, vrlo talentovani za ovaj sport.

Zašto neko stalno pobeđuje?

- Zato što ima dobru taktiku, odlično vlada pravilima i stabilan je. Caka je u tome da navedeš protivnika da pogrešno protumači neku kretnju i da ga onda iznenadiš. Najbolje rezultate postižu takmičari kad imaju 30 godina jer su tada "zreli" u glavi.

izvor :