Vojin Starčević, predsednik "Polimark grupe" - Novi proizvodi, kategorije i teritorije

(Foto: Aleksandar Parezanović)

U okviru "Polimark Grupe" danas posluje devet kompanija, sa ukupno 360 zaposlenih. Svaka od njih ima pretežnu delatnost različitu od druge - proizvodnja hrane, proizvodnja
ambalaže, distribucija, brend menadžment, logistika, trgovina, održavanje, finansije i poslovna podrška. Godišnji neto konsolidovani prihod Grupe iznosi oko 30 mil EUR.

Činjenica da je kompanija uspešno proširila svoje delatnosti, da su njene pozicije na tržištu čvrste već duži niz godina i da stalno pronalazi nove i nove načine da napreduje, pa je i u 2012. investirala i rasla, bila je povod za razgovor sa Vojinom Starčevićem, predsednikom "Polimark Grupe", u čijem rečniku ne postoji reč ‘problem’, već samo ‘izazov’.

Od poslednjeg Vašeg intervjua za "Progressive magazin" prošlo je 7 godina. Šta smatrate najvažnijim uspesima kompanije "Polimark" od tada?

- Koncept podele jedinstvene kompanije "Polimark" na više specijalizovanih se pokazao veoma uspešnim, jer je omogućio brz rast prihoda i zaposlenosti, a ujedno, kroz sinergiju, ostvaruje pozitivne efekte i na razvoj Grupe. Imajući stalno u fokusu vrednosti Grupe, kao i kompanijske i lične ciljeve, centralno mesto naše delatnosti zauzimaju zaposleni - Polimarkovci i Polimarkovke. Konstituisanjem "Polimark Akademije", realizujemo strateški cilj da visokoedukovani pojedinci kroz timski rad ostvaruju naše dugoročne i kratkoročne planove. Uz ovo dodajmo stalno povećanje produktivnosti rada, što svim članicama "Polimark Grupe" omogućuje povoljnu konkurentsku poziciju.

Šta je, po Vašem mišljenju, bilo presudno da "Polimarkov" majonez i kečap zauzmu i zadrže tako jaku poziciju na srpskom tržištu? Koliko tržišno učešće imate u ovim, a koliko u ostalim kategorijama proizvoda koje nudite tržištu?

- Polimark je bio prvi u Srbiji kada je reč o proizvodnji kečapa, a drugi kada je reč o majonezu i senfu. Sve to vreme smo se trudili i uspevali u tome da tržištu ponudimo svoje ime i svoje proizvode na prihvatljiv način - po ukusu i izgledu proizvoda, po njegovoj prodajnoj ceni, po dubokoj distribuciji i po racionalnoj promociji. Na ovaj način je naše ime zauzelo snažnu poziciju u percepciji naših kupaca, korisnika i konzumenata, što omogućuje da već duži period u Srbiji naš kečap drži 60% tržišta, majonez 35% i senf 25% (zanimljivo je kod senfa da je poslednjih godinu dana snažno povećao svoje tržišno učešće, sa nekih 15% na 25%). Takođe, pre dve godine smo ušli u dve nove kategorije, kupivši brendove "Tomatino" i "Bionačin". Oni se izvanredno nadovezuju na našu marketing strategiju, a to je "tržištenje´ kondimenata. U ovom kratkom vremenu smo uspeli da značajno povećamo njihovu prodaju proširenjem tržišta i povećanjem tržišnog učešća na postojećim tržištima.

Kakvi su potencijali za dalji razvoj i rast? Da li u vašem asortimanu postoje neke kategorije za koje smatrate da nisu još uvek ostvarile svoj pun potencijal?

- Naši potencijali za dalji razvoj i rast su izvanredni! Na kraju krajeva, to je i bio jedan od ciljeva formiranja "Polimark Grupe". Ove godine otvaramo nove teritorije, lansiramo veliku gamu novih proizvoda, iz postojećih i novih kategorija. I to bi predstavljalo tri stuba našeg rasta i razvoja: novi proizvodi, nove kategorije i nove teritorije. Naravno, sve ovo potiče iz našeg dubokog ubeđenja, potvrđenog istraživanjima, da naši brendovi i naše kategorije još nisu ostvarile svoj puni potencijal.

Koje od modernih trendova aktuelnih u prehrambenoj industriji sledite ili ćete slediti?

- Mi "tržištimo´ kondimente, kao što sam rekao. Ovi proizvodi nisu imanentni tradicionalnoj balkanskoj kuhinji. Mi "jašemo na talasu´ modernizacije našeg regiona, čiji je jedan segment i postupna promena kulture ishrane. To je u osnovi otklon ka mediteranskoj hrani, istovremeno sa preferencijom brze hrane, što, možda, predstavlja kontradiktornost, ali, ta dva toka nesumnjivo teku paralelno. U praksi ovo znači: sosovi, prelivi, umaci, a to je naše polje dejstva.

Da li ste danas u potpunosti zadovoljni distribucijom svojih proizvoda i saradnjom sa trgovcima ili smatrate da ima mesta za unapređenja i u kom domenu?

- Naša kompanija koja upravlja brendovima, "Polimark Brands", na svakoj teritoriji gde smo prisutni ima svog ekskluzivnog distributera. U Srbiji je to "Omnico", distributer specijalizovan za prehrambene proizvode koji zahtevaju hladan lanac. Saradnja sa svim distributerima je odlična, prema njima se postavljamo kao principal, ali principal koji ruku pod ruku sa distributerima i ritejlerima nastupa na uzavrelom tržištu. Verujemo da smo sa svojim partnerima na zajedničkom zadatku: da kroz lanac snabdevanja, koji je zajednički, ponudimo tržištu proizvode na najbolji način! Ovaj partnerski i prijateljski stil je nešto po čemu smo prepoznatljivi i to ljubomorno čuvamo. Svakako da uvek ima mesta unapređenjima i mi stoički iz dana u dan radimo na njima, ne prepuštajući ništa slučaju.

Osim za potrebe sopstvenih brendova proizvodite i za druge proizvođače i za trgovce. Šta sve uslužno radite za druge i sa kim sve sarađujete? Da li su na pomolu i neki novi ugovori?

- Naša kompanija "Polimark Food Industry" (PFI) sarađuje sa velikim brojem proizvođača i trgovaca. Geografska pozicija PFI-a, pouzdanost ovog proizvođača, oličena u tradiciji i širokoj sertifi kovanosti, a nadasve otklon ka vrhunskom kvalitetu, omogućuju izuzetnu saradnju sa partnerima. Dugačak bi bio spisak partnera, ali možemo reći da u Srbiji PFI sarađuje sa kompanijama "Nestle" (Thomy majonez), te "Dijamant" i "Frikom", kad je reč o proizvođačima, a od ritejlera sa "Delhaize", "Mercator", DIS, "Idea", "Metro" i drugima.
PFI je trenutno pred potpisivanjem nekoliko značajnih ugovora sa klijentima van Srbije.

Kakve rezultate je "Polimark" zabeležio u 2012. godini i da li ste njima zadovoljni?

- Zadovoljni smo rezultatima iz 2012. Ostvarili smo godišnji volumenski rast od 5%, ne računajući nove proizvode koji su lansirani u 2012. Ulagali smo u nove projekte - ukupna vrednost investicija je premašila 5 mil EUR. Ujedno, povećali smo zaposlenost za 15%, na šta smo posebno ponosni. Ove investicije nam omogućuju ulazak u proizvodnju kategorija koje se još ne proizvode u centralnoj i istočnoj Evropi, a gde je tržište dosta razvijeno i beleži ekspanziju. Smatramo da će ovo biti naši osnovni izvozni artikli počev od druge polovine ove godine.

Za koliki deo prometa je zaslužna uslužna proizvodnja?

- Jedan od najvažnijih ključnih indikatora poslovanja za nas je povećanje učešća poslovanja sa nepovezanim licima, van "Polimark Grupe", bilo da je reč o proizvodnji, distribuciji, logistici ili nečemu drugom. Zavisno od delatnosti do delatnosti, učešće prihoda ostvarenog u saradnji sa nepovezanim licima se kreće u rasponu od 5% do 25%.
Srećni smo zbog činjenice da ovaj procenat stalno raste u skladu sa zadatim planskim okvirima. Ovde, takođe, vidimo veliki potencijal "Polimark Grupe", jer naša sinergija, vrednosti i politika nude vrhunski kvalitet usluga.

Koji "Polimarkov" proizvod se najbolje "pokazao" u 2012, odnosno koji proizvod je doneo kompaniji najveću zaradu?

- O zaradi ne mogu govoriti na nivou proizvoda ili artikla, ali mogu reći da su natprosečni rast u 2012. od brendova postigli "Tomatino" i "Bionačin", a od kategorija senf i Laki majonez.

Koji proizvodi se izvoze i na koja sve tržišta? Koliki udeo u ukupnom prometu kompanije ima izvoz? Da li su u planu neka nova tržišta?

- Svi proizvodi se izvoze - brendirani i PL. Naše tržište je u ovom trenutku jugoistočna Evropa i to predstavlja fokus naših redovnih aktivnosti, kao i ciljeva razvoja poslovanja. U ukupnom volumenu, naš izvoz je nešto preko 50% proizvedenih količina. Zadovoljni smo činjenicom da smo neto izvoznik, što nam uliva sigurnost kada je reč o valutnim izazovima, a time, ujedno, dajemo i svoj skromni doprinos domaćoj ekonomiji.

Kakvu poziciju "Polimark" danas ima u regionu?

- Ta pozicija je brižljivo negovana i ona je veoma značajna. Naravno, razlikuje se od teritorije do teritorije i od tržišta do tržišta, ali je stabilna i zadovoljavajuća. Ime "Polimark" se inaugurisalo kao vrhunski regionalni brend, što nam u razgovorima potvrđuje i naša multinacionalna konkurencija.

Kako jedna velika kompanija kao što je "Polimark" prolazi kroz krizu? Da li ste i vi imali problema i kakvih, da li je bilo nekog značajnijeg "skraćivanja" troškova i u kojim segmentima?

- U našem rečniku ne postoji reč "problem´, već samo "izazov´! Kroz razna iskušenja i izazove smo prolazili tokom 24 godine svog postojanja i uvek smo izlazili jači i veći. Od početka je naš napor bio usmeren ka kontroli troškova u smislu njihovog balansiranja sa prihodima. Nikada se nismo ponašali neumereno, tako da je i to jedan od razloga naše dugovečnosti i uspeha. Naš odgovor na izazove vremena je još veće investiranje, a praksa nam pokazuje da smo u pravu što to radimo.

Da li je sve veći pad kupovne moći uticao i na prodaju "Polimarkovih" proizvoda?

- Ne. Kao što sam već rekao, imamo rast prodaje. Poenta je u dobrom i blagovremenom planiranju tokom koga smo naslutili pravac kretanja makroekonomskih pokazatelja i tome smo se prilagodili na pravi način.

Da li imate neki savet za druge proizvođače, posebno one manje - kako da opstanu i ostanu likvidni u ovako zahtevnom i nepredvidivom okruženju?

- Ne volim da dajem generalne savete. Svaka firma je priča za sebe i svaka firma ima svoje karakteristike i izazove. Ako je išta zajedničko za sve, to je, onda, neophodnost da se radi visokoprofesionalno i visokoproduktivno. To znači mnogo učenja, adekvatnost lociranja oskudnih investicionih sredstava, potpuna predanost poslu i puno rada uz puno strasti.

Šta je ono na čemu smatrate da proizvođači nikako ne bi smeli da štede ni u teškim vremenima?

- Nesumnjivo na ljudima! Ljudski kapital je ubedljivo najvažniji i najsnažniji kapital na kome se ne sme štedeti i u koji se mora ulagati u kontinuitetu. Vrednosti "Polimark Grupe", osnovana "Polimark Akademija", adekvatnost nagrađivanja, dobri međuljudski odnosi su osnov našeg uspeha na ovom planu.

Koliko smatrate da će se situacija za "Polimark" i ostale proizvođače pogoršati sa postepenim smanjenjem dažbina na uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz EU?

- Te dažbine su već minimalne, tako da ne verujem da će se bitno odraziti na našu konkurentnost. I još jednom: za konkurentnost je najvažnija visoka produktivnost i visoki kvalitet. Na tome svi privredni subjekti moraju stalno raditi, ne uljuljkujući se trenutnim zaštitnim carinama. Carine se brzo promene, a do visoke produktivnosti i kvaliteta je dug put.

Kakav je Vaš komentar na najavljeno uvođenje reda kada je reč o naplati potraživanja?

- Mi nemamo u ovom trenutku nekih velikih izazova kad je reč o naplati potraživanja u Srbiji. Međutim, svaki napredak, ne samo po ovom pitanju, je dobrodošao.

Da li Vas ‘raduju’ najave da bi se na sprskom tržištu uskoro mogli pojaviti internacionalni lanci poput "Lidl"-a, "Carrefour"-a i drugih? Šta mislite da bi time dobili proizvođači?

- Ova dva pomenuta trgovinska lanca nisu ista po svojoj koncepciji i politici. Sa njima već imamo odnose na drugim teritorijama, a kada dođu u Srbiju, i oni i mi ćemo morati da se prilagodimo zahtevima lokalnog tržišta, tako da ćemo sigurno pronaći zajednički jezik.

Šta će 2013. i naredne godine doneti srpskom i regionalnom tržištu, kakve su Vaše prognoze?

- Očekujemo da će ljudi i dalje jesti (!), da će tu hranu i dalje kupovati u prodavnicama i restoranima i da će se nastaviti proces modernizacije društva, što u kulturi ishrane znači značajnije učešće kondimenata, tako da su naše prognoze optimistične.

Kakvi su planovi "Polimark"-a?

- Stalno planiramo nešto novo i to radimo od početka. Uspevamo i da realizujemo svoje planove, bez obzira na okolnosti. U tom smislu, planiramo i nove investicije, i nove kategorije, i nove proizvode u okviru postojećih kategorija, i nove teritorije.

Nekada je postojala ideja da se povežete sa nekim srodnim proizvođačem, da li i dalje razmišljate u tom pravcu?

- Da, bilo je u poslednjih desetak godina više inicijativa u tom smeru, no, nijedna nije bila za nas zadovoljavajuća. Da bismo eventualno ušli u nekakav proces akvizicije ili ‘merdžovanja’, neophodno je da transparentno sagledamo mogućnost realizacije ciljeva koji bi bili postignuti kroz ove procese, a to su razvoj poslovanja i razvoj zaposlenih. Do sada nismo uspeli da se sa nekim dogovorimo u vezi sa ovim.

Marija F. Šmit

(Napomena: Tekst u celosti preuzet iz www.crier.rs)