Unicef: Budućnost detinjstva visi o koncu ukoliko se nešto hitno ne preduzme

Budućnost detinjstva visi o koncu ako se ne preduzmu hitne radnje za zaštitu prava dece u svetu koji se menja, upozorio je Unicef u svom globalnom izveštaju objavljenom danas na Svetski dan deteta.

- Deca se suočavaju sa mnoštvom kriza, od klimatskih potresa do opasnosti na internetu, a očekuje se da će se te krize intenzivirati u godinama pred nama. Projekcije u ovom izveštaju pokazuju da odluke koje svetski lideri danas donose – ili ne donose – definišu svet koji će deca naslediti. Za stvaranje bolje budućnosti u 2050. godini nije dovoljno samo maštati, potrebno je delati. U riziku su decenije napretka, posebno za devojčice - rekla je izvršna direktorka Unicefa Ketrin Rasel.

Jedna od kriza koja će posebno biti izražena u narednom periodu je - klimatska. Prošla godina bila je najtoplija godina u istoriji, a prema izveštaju, u deceniji od 2050. do 2059. godine, očekuje se da će klimatske i ekološke krize postati još rasprostranjenije, pri čemu će osam puta više dece biti izloženo ekstremnim toplotnim talasima, tri puta više ekstremnim poplavama reka i skoro dvostruko više ekstremnim požarima u odnosu na dvehiljadite godine.

Unicef je ovim povodom postavio pitanje kako se na najbolji način može osigurati budućnost u kojoj se ostvaruju prava svakog deteta – svet u kome svako dete može da preživi, napreduje i ostvari svoj puni potencijal. U svom izveštaju ova organizacija je istraživala tri megatrenda – moćne, dugoročne globalne sile – koji će imati dubok uticaj na živote dece od danas do pedesetih godina ovog veka.

Pre svega, što se tiče demografskih promena, oko 2050. na svetu će živeti otprilike isti broj dece kao i danas, oko 2,3 milijarde. Ali doći će do promena po pitanju toga gde ona žive - manji udeo će živeti u zemljama sa visokim dohotkom, a veći udeo u Južnoj Aziji i Africi – regionima koji trenutno imaju poteškoća u zadovoljavanju osnovnih potreba mnoge dece.

Što se tiče klimatske i ekološke krize, gotovo polovina sve dece – oko 1 milijarda – sada živi u zemljama sa visokim rizikom od klimatskih i ekoloških opasnosti. Deca su, kako se navodi, ugrožena i od novih tehnologija i tu se, kako bi se iskoristile njihove prednosti i ublažili rizici, mora osigurati pravičan pristup, snažna regulativa i dizajn tehnologija prilagođen deci.

Oslanjajući se na ove megatrendove i druge socio-ekonomske pokazatelje, izveštaj predstavlja tri scenarija za svet u kojem će deca živeti 2050-ih godina. Ti scenariji predstavljaju moguće ishode – a ne predviđanja – zasnovane na putevima ubrzanog razvoja, usporenog razvoja ili nastavka trenutnih trendova ("uobičajeni tok stvari").

Projektovani ishodi za decu za pedesete godine ovog veka zasnovani na trenutnim trendovima uključuju sledeće:

- Dalji boljitak u pogledu preživljavanja dece, sa rastom stopa preživljavanja novorođenčadi na globalnom nivou za četiri procentna poena na preko 98 procenata.

- Intenziviranje klimatskih i ekoloških kriza, sa gotovo 8 puta više dece izložene ekstremnim toplotnim talasima tokom pedesetih godina ovog veka u poređenju sa dvehiljaditima. Taj broj se povećava na preko 13 puta u scenariju usporenog razvoja.
- Nastavak socio-ekonomskih nejednakosti, pri čemu će se broj dece koja žive u zemljama koje su danas klasifikovane kao zemlje sa niskim dohotkom više nego udvostručiti od 2000-ih do 2050-ih godina.
- Nastavak širenja obrazovanja, pri čemu će procenat dece koja su završila najmanje srednje obrazovanje porasti na 77 procenata sa 40 procenata iz 2000-ih godina. Kako bi se dostigao odnos broja učenika i nastavnika kao u zemljama sa visokim dohotkom, veliki deo Afrike bi do 2050-ih godina trebalo da dobije još 31 milion nastavnika.
- Rast urbanizacije, pri čemu će skoro 60 procenata dece živeti u gradovima, što je porast u odnosu na 44 procenta iz 2000-ih godina. Projekcije pokazuju da će se broj dece koja žive u područjima sa visokim rizikom od dugotrajnih unutrašnjih sukoba na globalnom nivou smanjiti sa 833 na 622 miliona između 2000-ih i 2050-ih godina, ali će naglo porasti u istočnoj i južnoj Africi (sa 71 na 97,8 miliona) i zapadnoj i centralnoj Africi (sa 5,1 na 69 miliona).
- Iako projekcije kažu da će se globalna rodna neravnopravnost smanjiti do 2050-tih godina, takođe kažu i da će značajne razlike nastaviti da postoje u regionima u kojima će živeti većina dece – posebno u istočnoj i južnoj Africi i zapadnoj i centralnoj Africi, gde je projektovano da će se nastaviti rodni jaz od 11 procentnih poena u završavanju srednjeg obrazovanja.

Više o porukama Unicefa može se pročitati OVDE.