Alpina ili domaća bela koza - Koje su prednosti i mane uzgoja?

Ova vrsta je davno nastala ukrštanjem balkanske braon dugodlake koze i sanskog jarca radi povećanja mlečnosti. Tako se razvila vrsta koja je niža od sanske koze, viša od balkanske. Uglavnom imaju snežno-belu dugu dlaku, mogu da nemaju ili imaju duge uši, isto važi i za rogove.

Lilićeva ističe da njihovo stado ide na prirodnu pašu, livade i šume. Vrlo su zahvalne što se tiče ishrane - zimi jedu seno, detelinu, kukuruz. Vrlo su adaptirane na naše uslove, klimu pa samim tim im je to velika prednost. Retko obolevaju, a protiv parazita se tretiraju dva puta godišnje. Muzu se muzilicom, a nakon toga i ručno tako da retko imaju upalu vimena. Daju zadovoljavajuću količinu mleka.

- Na primer, mala Sunčica prvorotka ima 0,5 l mleka po muži, dok Desa stara tri godine ima i po dva litra - navodi sagovornica Agrokluba i dodaje da jare najčešće dva mladunčeta, ali nisu retke ni trojke. Jare se same, retko je potrebna pomoć i vrlo su dobre majke.

- Taj njihov socijalni život je posebna priča. Izrazito razvijen osećaj za zajednicu. Imaju izražene karaktere, vrlo su inteligentne i empatične - kaže Lilićeva i dodaje da koriste mleko za preradu u sireve i druge mlečne proizvode.

Alpska koza potiče iz švajcarsko-francuskih Alpa. Poznata je i pod imenom francuska alpska koza ili kao alpina. Rasa je stvorena selekcijom na visoku proizvodnju mleka. U laktaciji, koja traje tri meseca, daje preko 700 litara mleka. Zahvaljujući selektivnom gajenju zapati mogu da proizvedu 800, pa i preko 900 kg mleka. Dobro se prilagođava različitim klimatskim uslovima kao i sistemima gajenja. Upravo zbog visoke mlečnosti, alpina je bila najbolji izbor i za Emila Kenjereš iz Malih Pijaca nadomak Kanjiže, koji danas ima 110 umatičenih alpskih koza.

- Naše gazdinstvo smo počeli da razvijamo sa dva jareta 2003. godine. Danas posle skoro 20 godina intenzivnog bavljenja kozarstvom možemo se pohvaliti sa 110 grla - kaže Kenjereš.

Sagovornik Agrokluba navodi nekoliko prednosti gajenja ove rase, kao što je manje intenzivni miris mleka i da je može da se ojari za godinu dana, na dan kada se i sama koza rodila.

Francuske alpske koze daju đubrivo izrazitog kvaliteta, što je bitno u ratarskoj proizvodnji. U odnosu na svoju telesnu masu daje više mleka i potomstva u odnosu na mlečne krave. Lako se jare, dobre su majke, nije ih potrebno šišati, čiste su, dobro podnose hladnije klime, nisu izbirljive, prosečno jare 1,5. Što se tiče polova, uglavnom je odnos 60:40 u korist mučkih jarića. Daju kvalitetno mleko u većim količinama.

- Što se više očekuje od životinja u proizvodnji, naravno to su i zahtevnije za gajenje - navodi Kenjereš i dodaje da je malo problematično tržište živih grla i mesa.