Višegodišnje povrtne vrste - Jeftiniji i jednostavniji uzgoj
Komentari
Kopriva (Foto: Pixabay.com/sipa)
Pošto se radi o višegodišnjim kulturama one, osim što nas dug period snabdevaju hranom, mogu lepo da se uklope u dizajn vrta, formiraju živice, žive ograde, sprečavaju eroziju zemljišta. Neke mogu da obavljaju azotofiksaciju i tako obogaćuju zemljište.
Kod nas se među baštenskim biljkama mogu pronaći rabarbara, artičoka i špargla, dok su ostale biljne vrste manje zastupljene.
Ovo su korisne višegodišnje vrste za uzgajanje u baštama.
Kiseljak
Kiseljak je višegodišnja biljka koja ima specifičan kiseo ukus koji podseća na limun. Najčešće se uzgaja običan (Rumex acetosa) i francuski kiseljak (Rumex scutatus). Jestivi su mladi listovi iz rozete. Sadrži manju količinu oksalne kiseline. Veoma često se koristi u gastronomiji za pripremu salata, variva, supa, umaka, a našle su svoju primenu u narodnoj medicini. Sadrži mnogo vitamina C. Najukusnija je u rano proleće, a listovi sa starenjem postaju gorki. Posle berbe brzo venu.
Ren
Ren (Armoriaca rusticana) je višegodišnja povrtna i začinska vrsta od koje koristimo mlade listove i koren. Koristi se za pripremu raznih sosova, jela, i u narodnoj medicini. Od mladih listova pripremaju se sarmice. Izvor je vitamina C i prirodnih antibiotika. Koren svoj jak karakterističan miris razvija tek kada se nariba. Sveže nariban se može čuvati u frižideru sedmicu dana. Kada ga jednom posadite, može da se proširi i zauzme celi prostor.
Kopriva
Kopriva (Urtica dioica) je među prvim biljkama koje možemo brati i koristiti za pripremu jela. Koristi se u gastronomiji, narodnoj medicini, ali je nezamenjiva u bašti. Od nje pripremamo sredstva za zaštitu bilja, đubriva, biostimulatore i možemo je koristiti kao malč. Na istom mestu može opstati deset godina.
Čičoka
Izgledom nadzemnog dela čičoka (Heliathus tuberosus) podseća na suncokret. Konzumira se koren, krtola, koji možemo da vadimo tokom jeseni ili ostavimo do proleća. Za dijabetičare se koristi umesto krompira. Bogata je vitaminima i mineralima. Na istom mestu može opstati nekoliko godina. Formira lepu živu ogradu.
Smeđa stela
Stela, smeđa stela, papratić ili oštar papratić (Matteuccia struthiopteris) dobro uspeva na zasenjenim mestima. Osim izuzetne dekorativnosti njeni mladi izdanci su jestivi i koriste se za pripremu raznih jela. Koriste se dok su još uvek uvijeni.
Maslačak
Najčešće se maslačak (Taraxacum officinale) bere u prirodi, ali se može uzgajati u vlastitom dvorištu, bašti ili voćnjaku koji se ne tretira hemijskim pesticidima. Od mladog lista se pripremaju salate, a od korena kafa. Cvet ima različite namene, a najčešće se koristi za pripremu meda od maslačka i ulja.
Tušt
Izrazito lekoviti tušt (Portulaca oleracea) se smatra korovom, ali može da se uzgaja u bašti na gredicama. Kada ga uklanjamo iz bašte biće ga sve manje. Na gredici neće smetati drugim biljkama, a moći će se samozasejavati. Izuzetna je medonosna biljka, a koristi se za pripremu salata, variva, smutija.
Egipatski luk
Ova vrsta luka se naziva stogodišnji ili šetajući, hodajući luk (Allium cepa var. proliferum). Ne treba ga konzumirati u velikim količinama. Veoma lako se samorazmnožava. U proleće se njegovi listovi koriste kao luk vlasac, mlade lukovice kao mladi, zeleni luk, a glavice kad narastu poput ljutike.
Tagovi:
višegodišnje povrtne vrste
višegodišnje povrće
bašte
setva povrća
sadnja povrća
rabarbara
artičoka
špargla
kiseljak
ren
kopriva
čičoka
smeđa stela
stela
papratić
oštar papratić
maslačak
tušt
egipatski luk
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.