Gde investirati u vremenu opšte nesigurnosti?

U uslovima opšte nesigurnosti postalo je nezahvalno donositi odluke o investiranju, posebno na berzama na kojima su dojučerašnji favoriti - tehnološke kompanije koje čak ni pandemija korona virusa nije oslabila - na nedeljnom nivou gubili na milione dolara. Sve ovo uticalo je i na domaće investitore, koji u širokom luku zaobilaze Beogradsku berzu i prilike za ulaganje traže na mnogo razvijenijim finansijskim tržištima.

Kada ulažu u Srbiji, domaćim investitorima najinteresantnije su investicione nekretnine kao što su stanovi, poslovni prostor i građevinsko zemljište, zbog čega se beleži vrtoglav rast tržišta nekretnina ali i cena na njemu, kaže za B&F Branislav Jorgić, vlasnik jedne od naših najstarijih brokerskih kuća Jorgić Broker.

S druge strane, dodaje on, naši portfolio investitori najčešće ulažu u hartije od vrednosti u inostranstvu, što Srbiju čini neto izvoznikom berzanskog kapitala. To znači da građani Srbije više investiraju u stranim zemljama, nego što stranci investiraju na Beogradskoj berzi.

Sličnog je mišljenja i Vaso Dulović, generalni direktor brokersko-dilerskog društva lirika Investments. On pojašnjava da domaći investitori najčešće ulažu u listirane hartije na američkim berzama, a potom na evropskim. Neretko ulažu i na stranim robnim berzama gde se uglavnom odlučuju za naftu, zlato, metale i drugu traženu robu, a kako tvrdi Dulović jedan deo mlađih ljudi je aktivan i na kripto-berzama.

Stručnjaci su saglasni da je štednja u bankama najsigurnije ulaganje, čega su očigledno svesni i naši sugrađani budući da su banke u Srbiji u prethodnim godinama, uprkos niskim kamatama, konstantno beležile rast štednje.

Međutim, ova godina donela je velike promene u bankarskom sektoru. Prvo je američki FED povećao referentnu kamatnu stopu, a zatim su ga sledile i druge centralne banke, pa i naša. Narodna banka Srbije je u maju povećala referentnu kamatnu stopu sa 1,5% na 2%.

Ovo bi, misle naši sagovornici, moglo podstaći rast kamata na štednju ali ne dovoljno brzo i ne onoliko koliko je potrebno da bi se privukao veliki broj štediša. Branislav Jorgić kaže da će, čak i da se povećaju, te kamatne stope i dalje biti negativne, pošto su niže od stope inflacije, koja je u aprilu iznosila 9,6% međugodišnje.

Visina kamatnih stopa na štednju varira od banke do banke, ali uglavnom ne prelazi 3% kada se radi o kratkoročnoj štednji u dinarima, i jedan odsto kada se štedi u evrima.

- Takve kamatne stope nisu stimulativne za povećanje štednje građana - smatra Jorgić.

Pored štednje, relativno sigurnim ulaganjem se smatraju i obveznice, posebno u kriznim vremenima. Dulović kaže da su baš zbog sigurnosti koju nude tokom pandemije obveznice dobile na popularnosti, ali Jorgić ne očekuje da će ubuduće privlačiti mnogo investitora jer, kao i štednja, one daju niske prinose koji su ispod stope inflacije.

Šarm berzi je u Srbiji toliko diskretan da je gotovo i neprimetan. Razlog za to su, bar prema rečima Dulovića, "nedovoljno razvijena investiciona kultura i neinformisanost o mogućim alternativama za ulaganja, osim onih svima već poznatih kao što su nekretnine".

No, čak i oni koji žele da ulažu na ovaj način, retko se odlučuju za Beogradsku berzu, jer im se na inostranim berzama nudi širi izbor, koji, između ostalog, čine transparentne kompanije sa dobrim korporativnim upravljanjem. Međutim, ni na najvećim i najznačajnijim svetskim berzama trenutno ne cveta cveće.

- Na njih je pandemija uticala veoma negativno ali su one ipak uspele da se, negde krajem prošle i početkom ove godine, vrate na predpandemijske nivoe. I taman kada su stvari krenule da se razvijaju u dobrom smeru desila se ukrajinska kriza. Od tada se na inostranim berzama beleži velika fluktuacija vodećih berzanskih indeksa, ali po mom mišljenju oni se još uvek dobro drže, imajući u vidu kroz šta je sve svetska ekonomija prošla - napominje Jorgić.

Iako je u međuvremenu mnoštvo kompanija od kojih se to nije očekivalo izgubilo na vrednosti, ima i onih čije su akcije rasle.

- U svakoj krizi postoje pobednici i gubitnici. Problem je što je, kada je celo tržište u silaznoj putanji, broj pobednika mali. U poslednjih mesec dana to su bile one kompanije kojima ova situacija donekle odgovara poput naftnih kompanija, kao i one koje se bave proizvodnjom dobara i pružanjem usluga na koje kriza ne utiče naročito poput farmaceutskih kuća, telekoma, proizvođača pića i slično - kaže za B&F Vaso Dulović.

Uprkos svim izazovima sa kojima se svetska ekonomija trenutno suočava, na inostranim berzama se još uvek, uz odgovarajuću tehniku ulaganja, može zaraditi, tvrdi Dulović i poručuje investitorima da je najbolje zauzeti pozicije kojih se neće držati duži vremenski period.

- Ulagači bi trebalo da se fokusiraju na stalno trgovanje i hvatanje kraćih uzletnih talasa u pravim trenucima - kaže sagovornik B&F.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je bolje ulagati u kompanije koje su manje osetljive na recesione periode, dakle u one koje pružaju egzistencijalne usluge ili proizvode bez kojih se ne može, poput hrane, pića, energije, komunikacija, zdravstva. Nije loša strategija, kaže Dulović, ni ulaganje u kompanije koje imaju solidne iznose dividendi, budući da veća dividenda obično privlači veći broj ulagača, čime se stalno povećava tražnja.

Branislav Jorgić je istog mišljenja i dodaje da bi, pored kompanija koje proizvode esencijalnu robu, on ulagao i u IT sektor. Sagovornik B&F-a takođe ističe važnost dividendi, jer će tako, "čak i ako dođe do fluktuacije cena akcija investitori imati redovne godišnje prihode po osnovu dividendi". Osim toga, dobro bi bilo razmisliti i o investiranju u poljoprivredne berzanske proizvode preko Produktne berze u Novom Sadu. Rast cena pšenice, kukuruza, suncokreta, soje, šećera i druge robe je izgledan, što ostavlja prostor za sasvim pristojne zarade, zaključuje Jorgić.