Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Koliko je poljoprivreda u Srbiji isplativa?
Komentari
Ilustracija (Foto: branislavpudar/shutterstock.com)
Poljoprivrednici u Srbiji često su u nezavidnom položaju, pa tako svako-malo imamo pregovore sa Ministarstvom, proteste i različite druge trzavice.
U ovom trenutku imamo deo nezadovoljnih poljoprivrednika zbog neisplaćenih subvencija i uvoza mleka. Pored toga, malinari prete gašenjem proizvodnje nezadovoljni otkupnom cenom. Stočni fond u Srbiji u opadanju je već deceniju.
Ipak, pored svih nedaća, postoje povoljni uslovi da se u pojedinim granam poljoprivrede radi i zarađuje. To, pre svega, zavisi od toga da li nastupate kao firma ili mali proizvođač.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije (PKS) za Danas kaže da je u ratarstvu mnogo efikasniji sistem proizvodnje nego u stočarstvu i da je zato to isplativije. Ratarstvo je, prema njegovim rečima, isplativije kada govorimo o velikim firmama, od stočarstva.
- Sa druge strane u malim biznisima je lakše u stočarstvu i proizvodnji mesa da se pozicionirate na tržištu i da nađete svoje mesto, jer ratarstvo zahteva veću ekonomiju obima - objašnjava on.
Stanić objašnjava da se situacija često menja.
- Najznačajniji naši proizvodi koje izvozimo u oblasti poljoprivrede su žitarice kao što su pšenica, kukuruz, ali sa druge strane postoji problem sa šećernom repom. Ona gubi efikasnost i sve šećerane u regionu i većini Evrope su u problemu, svuda se smanjuju zasadi šećerne repe - kaže on.
Pored žitarica, kako dodaje, mi smo poznati kao izvoznici voća, ali i to je sve teže.
- Imamo probleme i u samoj proizvodnji voća, a sve je teže izvoziti jabuke na tržište Rusije, kao i izvoziti maline na tržišta Francuske i Nemačke - navodi sagovornik Danasa.
Kao još jedan problem on naglašava što se nove sorte u voćarstvu ne razvijaju.
- Može da se organizuje posao u pravcu proizvodnje organske hrane, koja je sve popularnija i ima ljudi koji imaju kupovnu moć za to. To je jedna od mogućnosti, ali ne možemo reći da je to siguran put ka nekom biznis uspehu - kaže Stanić.
Veliki rizici postoje u voćarstvu i povrtarstvu, kako navodi on, jer dosta toga zavisi od vremenskih prilika – mraza, grada i slično.
Kada je reč o stočarstvu tu je, prema njegovim rečima, veliki problem do neefikasne proizvodnje.
- Imate velike troškove primarne porizvodnje u stočarstvu, pre svega zbog pada stočnog fonda i zbog drugačije genetike. Pored toga imamo probleme i sa neprerađivanjem mesa i mlekarstvom - ukazuje on.
U stočarstvu je, naglašava on, veliki problem usitnjenost poljoprivrednih gazdinstava.
- Iz tog razloga nemamo dovoljnu efikasnost, jer mala poljoprivredna gazdinstva ne mogu da primenjuju savremenu tehnologiju i standarde, kao i mašine, zbog ograničenih finansijskih sredstva i nemogućnosti da se postigne veća količina proizvodnje - ukazuje Stanić.
On ukazuje da je najveći rizik bio u svinjarstvu.
- Pre svega zbog afričke kuge svinja koja je u nekim delovima zemlje destkovala fond, jer su morale i brojne svinje koje nisu zaražene da se likvidiraju, jer su prosto takvi standardi - podseća Stanić.
On smatra da proizvođači treba da se bolje organizuju.
- Bilo bi bolje kada bismo imali organizovaniji i efikasniji sistem sakupljanja proizvoda koje oni prave i da se onda ta veća količina lakše dopremi do nekog tržišta, da li u Evropi ili regionu - savetuje Stanić.
Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) ukazuje da je teško doći do profita u ratarstvu.
- Jako je diskutabilno to kada će i šta biti profitabilno, jer to zavisi od godine do godine i od regiona do regiona - objašnjava on.
Jakšić naglašava da oni već godinama nisu videli ozbiljan profit, a da su čak prošle godine poslovali sa minusom.
- Imali smo minus zbog razlike u ceni, zbog velike cene repromaterijala, a ni ove godine nećemo proći bolje jer nas je pogodio i grad - kaže naš sagovornik.
On dodaje da veći deo parcela jeste osiguran, ali da to ne znači puno.
- To što je osigurano je samo da nam pokrije proizvodnju, a uložili smo puno i puno smo rizikovali. Iz godine u godinu ulazimo u nove probleme - ukazuje Jakšić.
On poručuje da se iz toga teško izvući.
- Sve više ulažemo, sistem nas tera da uvećavamo posede, da radimo više da bismo mogli da opstanemo. Sa uvećanjem poseda mora da se povećava i vozni park, za to je potrebno veće skladište i hangari za te mašine. Ne vidimo svetlo na kraju tunela - poručuje Jakšić.
Da bi se situacija poboljšala, smatra on, treba da se izjednače sa poljoprivrednicima iz Evropske unije (EU).
- Treba da se ugledamo na poljoprivrednike tamo gde je bolje, da li na istoku ili zapadu. Mi nikako da uđemo u EU, a i da uđemo u ovakvoj situaciji, sa ovim subvencijama, teško ćemo biti konkurentni. Ne možemo tamo da opstanemo - navodi Jakšić.
On smatra da malim proizvođačima treba da se posveti više pažnje.
- Treba se više posvetiti individualnim poljoprivrednim proizvođačima, a ne velikim firmama. Nas ima puno više i ako se bude ovako nastavilo, ukupno će tri čoveka raditi u celoj Vojvodini - zaključuje Jakšić.
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.