Koliko je ruskih i ukrajinskih firmi i preduzetnika u Srbiji?

Bojan Stanić iz PKS kaže za Euronews Srbija da kada se osniva firma u Srbiji, isti su uslovi za rezidente i strance.

- Određenih stimunlansa za strance nema. Što se tiče njihovih poslova, oni nemaju zaposlene ili imaju jednog radnika da bi mogli da rade određene transfere, da dobiju duži boravak. Osnovan je značajan broj kompanija, ali je s druge strane mala zaposlenost u njima kada se pogleda sveukupno - rekao je Stanić.

On kaže da strani državljani koji osnuju frimu u Srbiji, porez plaćaju u Srbiji.

- Kada osnivate firmu bez obzira što je većinski strani kapital, ona se posmatra kao domaća firma i posluje po zakonima Srbije. U obavezi je prema APR-u, Poreskoj upravi i svim drugim institucijama kao i da je osnovana domaćim kapitalom - kaže Stanić.

Stanić je rekao da je Srbija definitivno interesantna za osnivače firmi iz Rusije i Ukrajine.

- Upravo zbog pada kupovne moći, zbog inflacije tokom 2023. i delimično 2022, ti ljudi koji su došli dali su podstrek domaćoj potrošnji. Oni su bili značajni potrošači ovde i došli smo do toga da taj pad realnih prometa bude manji nego što bi bio da oni nisu bili tu - rekao je Stanić.

I poreski savetnik Milan Trbojević kaže da su uslovi u vezi sa plaćanjem poreza isti za domaće firme i one koje se osnivaju stranim kapitalom.

- Jedino moraju da imaju radne dozvole kao i svaki strani državljanin - dodaje on.

Ispričao je da je imao mali broj klijenata iz Rusije, svega nekoliko koji su se registrovali kao preduzetnici, a da sa nekim većim firmama nije imao kontakt.

- Nisam hteo da primam previše Rusa. Kad je bio onaj prvi talas migranata, imao sam oko 50 klijenta i svi su mi nestali za sedam dana. Poučen tim iskustvom, nisam hteo da mi se desi slično sada, tako da nisam primao veći broj Rusa - rekao je Trbojević.

U APR-u kažu da je postupak registracije isti za strana fizička i pravna lica, kao i za domaća. Oni mogu da registruju privredni subjekat (privredno društvo ili preduzetnika) u skladu sa domaćim zakonodavstvom i posluju kao svi drugi domaći privredni subjekti.

- Razlika je samo u tome što se prilaže pasoš ili strana lična karta kao dokaz o identitetu za strano fizičko lice, a izvod u originalu izdat od strane matičnog registra, ako je osnivač strano pravno lice. Svi ostali uslovi su isti kako za domaća, tako i za strana lica. Sve o postupku registracije osnivanja preduzetnika, uz specifičnost kada su u pitanju strana fizička lica, objavljena su na internet stranici Agencije - navode u APR-u.

U Agenciji naglašavaju da je od 17. maja ove godine uvedena obavezna elektronska registracija osnivanja privrednih društava. Postupak zavisi od pravne forme privrednog društva.