Zbog čega se u Srbiji češće vetroparkovi grade u većem kapacitetu od solarnih elektrana?

Vetroparkovi se u Srbiji grade u većem kapacitetu od solarnih elektrana zbog toga što su ti obnovljivi izvori energije znatno atraktivniji i isplativiji za investitore, smatra domaća stručna javnost.

Vetroparkovi izgrađeni u našoj zemlji, u ovom trenutku, daju ukupnu snagu od 510 megavata a prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović do kraja godine realizacijom započetih investicija očekuje se povećanje kapaciteta vetroelektrana u Srbiji za blizu 40 odsto.

Kada pak govorimo o solaru, prema njenim rečima solarne elektrane su prvi put prebacile 100 megavata, i do kraja godine očekuje se da dostignu oko 150 megavata, dok su pre dve godine imale ukupno 20 megavata.

Dakle, sa jedne strane primetan je rast izgrađenih megavata solarnih elektrana, ali je istovremeno on još uvek znatno niži od izgrađenih kapaciteta kada je reč o vetroparkovima.

- U prethodnih 20 meseci značajno smo unapredili regulatorni okvir i stvorili priliku za razvoj sektora obnovljivih izvora energije. Na prvim aukcijama za tržišne premije za proizvođače OIE obezbedili smo više od 700 megavata novih kapaciteta iz vetra i solara, a prvi rezultati su već vidljivi. Kroz aukcije i komercijalne projekte kapaciteti vetroelektrana biće značajno uvećani, sa početnih 510 megavata - kazala je Dubravka Đedović Handanović.

Dodala je da je pored toga Elektroprivreda Srbije krenula odlučnije u promenu proizvodnog portfolija, kroz projekte vetroparka Kostolac i solarne elektrane Petka.

Đedović Handanović je ocenila i da je, za održivu integraciju novih velikih kapaciteta iz OIE, ključna izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica, za koju je dobijena saglasnost japanske vlade za podršku projektu i pripremu finansiranja.

- Na dobrom smo putu da tokom iduće godine krenemo u pripremne radove i da za oko pet godina imamo 646 megavata ove reverzibilne hidroelektrane na mreži. To je posebno važno zbog velikih projekata, kao što je jedan gigavat solarnih elektrana, za koje pregovaramo, uključujući i finansiranje i koje do 2028. treba da budu izgrađene i da postanu deo portfolija EPS-a - navela je ona.

Naglasila je i da je pre manje od dve godine u Srbiji bilo 410 kupaca-proizvođača električne energije, a da ih sada ima više od 3.000, dok je njihov kapacitet povećan sa šest megavata na više od 50 megavata.

- Nastavićemo da unapređujemo regulatorni okvir za prozjumere i da podržavamo građane subvencijama da postavljaju solarne panele. Više od 500 prozjumera je sagradilo solarne elektrane uz subvencije države. Kad je reč o industriji, planiramo ove godine nove izmene Zakona o energetici, koje će uvesti koncept aktivnog kupca koji postoji u EU, čime ćemo stvoriti povoljniji ambijent za kompanije koje žele da aktivnije se uključe i na tržište - rekla je Dubravka Đedović Handanović.

Dodala je da je sve to preduslov da se nastavi sa realizacijom istorijski najvećih ulaganja u distributivni sistem, koje je podržano i bespovratnim sredstvima Evropske unije.

Ona je naglasila da startna pozicija Srbije u energetskoj tranziciji nije zavidna, kad se poredi sa zemljama koje imaju veću finansijsku podršku kao članice EU, poput Poljske i Češke.

- Zato je potrebno da pažljivo planiramo proces tranzicije, kako bi se on sproveo odgovorno prema energetskom sistemu, prema građanima, koji ne treba da budu izloženi visokim troškovima, i prema privredi, koja treba da ostane konkurentna. Hrabro koračanje u tom procesu važno je ne samo zbog naših međunarodnih obaveza, već zbog nas samih, zbog zdrave životne sredine i održive budućnosti naše zemlje - poručila je ministarka Đedović Handanović.

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za Danas da se investitori rađe odlučuju da finansiraju izgradnju vetroparkova jer smatraju da će na taj način brže povratiti uloženi novac.

- Vetroparkovi za razliku od solarnih elektrana mogu da proizvode električnu energiju i noću što ove druge nisu u mogućnosti već to mogu da čine samo kada ima sunca. Takođe, u Evropi ima veliki broj izgrađenih solarnih kapaciteta, postoji prezasićenost tržišta takvim obnovljivim izvorima energije, što je znatno pojeftinilo cenu struje koja se proizvodu u dnevnim časovima kada su solarne elektrane aktivne. To demotiviše jedan broj investitora za ulaganja u solarne kapacitete - objašnjava Marković.

Prema njegovim rečima, u Srbiji nadležni investitorima koji učestvuju na aukcijama nude zagarantovane cene struje što im omogućava da ostvare planiranu zaradu.

Međutim, kako navodi, kod investitora postoji bojazan da će se naći u riziku onog trenutka kada zagarantovane cene posle 15 godina prestanu da važe.

- Na njih posle tog perioda mogu da računaju samo ako izgrade dodatne solarne kapacitete u predviđenom obimu - objašnjava Marković.

On ipak ističe da će investitori u jednom trenutku prosto morati da ulažu više u solarne kapacitete.

- Jednostavno neće više biti povoljnih lokacija uz velike reke za postavljanje vetroparkova a njihovo montiranje na visinama iziskuje dodatne troškove. To će pak motivisati investitore da ulažu u dostupnije i jeftinije solarne kapacitete . zaključuje Marković.