U 2025. minimalac 53.592 dinara - Odluka doneta dogovorom, sindikati Sloga i ASNS negoduju

On je nakon održane sednice Socijalno-ekonomskog saveta (SES) rekao da će cena radnog sata sa 271 dinara porasti na 308 dinara i dodao da je velika stvar što je ovo treća godina zaredom da imamo dvocifreno povećanje, a nakon ovogodišnjeg koje je iznosilo 17,8%, saopštilo je resorno ministarstvo.

- U evrima, to znači da ćemo sa 404 EUR povećati minimalnu zaradu na 457 EUR od 1. januara naredne godine - kazao je Mali.

Mali je istakao da ova odluka poslodavce izlaže dodatnom trošku, pa je u tom smislu dogovoreno sa njima da se poveća neoporezivi deo zarade sa 25.000 na 28.423 dinara. Kako je dodao, ovim je nastavljeno poresko rasterećenje zarada koje je 2018. godine iznosilo 64%, a sada je ispod 60%.

Ministar je rekao da u Srbiji, prema podacima Poreske uprave, ima 114.000 ljudi koji primaju minimalnu zaradu i da se taj broj iz godine u godinu smanjuje.

- Trenutno je u Srbiji zaposleno 2.360.000 ljudi, dakle manje od pet odsto njih prima minimalnu zaradu. I dalje je to za nas veliki broj, ali trudimo se da svojom politikom taj broj smanjimo i to se i dešava. Podsetiću vas da smo do pre par godina pričali da minimalnu zaradu prima 350.000 građana - kazao je Mali.

Prema njegovim rečima ovaj dogovor će imati veliki uticaj na dalje pregovore u narednim godinama, a uticaće i na visinu prosečnih zarada u Srbiji, jer će se i one povećati.

Predsednik Vlade Miloš Vučević ocenio je da je reč o ozbiljnom povećanju minimalne zarade.

- Mislim da je ovo ozbiljan ekonomski rezultat. Vodili smo računa da ne ugrozimo rast BDP, rad poslodavaca, broj kompanija, radnih mesta, da ne ugrozimo budžetsku i fiskalnu stabilnost Srbije i da ne zaustavimo najveće investicije. Sve ono što čini ambijent jedne države - poručio je premijer.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije i predsedavajući SES-a Miloš Nenezić poručio je da je zadovoljan ishodom pregovora. On je naveo da će se u narednom periodu poseban akcenat staviti na unutrašnjost Srbije, kao i da će se baviti temama rasterećenja birokratskih procesa i zloupotreba bolovanja.

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić rekla je da je postignut konsenzus kome su prethodili, kako je istakla, teški pregovori.

- Ono što smo postigli jeste konsenzus, koji je dao iznos koji je oko 56% od prosečne zarade i koji je dao dobru polaznu tačku za sledeće pregovore - rekla je Andrić.

Ona je podsetila da od 2018. godine insistiraju na tome da minimalna potrošačka korpa mora da bude pokrivena minimalnom zaradom.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović podsetio je da se godinama na ovu temu razgovara i da se svaki put dođe do toga da nema dogovora, ali da je ove godine dogovor postignut.

On je istakao da je bitno da se zna da je minimalna zarada - minimalna i da ona nikada neće biti velika, a da je cilj da bude dostojanstvena i da što manji broj ljudi prima minimalnu zaradu.

Udruženi sindikati Srbije "Sloga" ocenili su danas da minimalac od 53.592 dinara, "iako nominalno povećan", ostaje ispod svakog dostojanstva, kao i da su predstavnici radnika izdali radničku klasu, prenela je Beta.

U saopštenju su ocenili da je dogovor o minimalnoj ceni rada za 2025. godinu, koja iznosi 53.592 dinara, sramotan čin i da predstavlja kapitulaciju sindikata uključenih u Socijalno-ekonomski savet.

Taj iznos, dodali su, predstavljen kao "istorijski uspeh" i "prvi dogovor nakon šest godina", zapravo predstavlja "zabijanje eksera u kovčeg sindikalizma" kao institucije koja bi trebala da brani prava radnika.

- Ovaj dogovor je signal da su predstavnici radnika izdali radničku klasu, otvarajući vrata za uvoz jeftine radne snage iz zemalja poput Šri Lanke, Indije i Pakistana, čime je ugrožena budućnost srpskog radno sposobnog stanovništva, kojem preti socijalni egzodus zbog nedostatka prilika i perspektive u sopstvenoj zemlji - stoji u saopštenju.

Kako su naveli, "takozvana potrošačka korpa, na koju se Vlada, poslodavci i sindikalni kolaboracionisti pozivaju, potrošena je marketinška obmana".

Dodali su da je razgovor o minimalnoj zaradi morao biti vođen u kontekstu "plate za život", s obzirom na rastuće cene i realne troškove života.

- Sramno je što se sindikati u SES-u predstavljaju kao branioci radničkih prava, dok su u stvarnosti marionete poslodavaca i države. Unija poslodavaca Srbije nema predstavnike najvećih korporacija u privatnom sektoru, što dodatno oslikava farsičnu prirodu ovog dogovora - stoji u saopštenju.

Po već poznatom scenariju, sa istim akterima, uz opštu aklamaciju usvojen je nov iznos minimalne cene rada po radnom času za 2025.godinu od 308 dinara i novi iznosi minimalne zarade koja će se kretati od 51.744 do 56.672 dinara, u zavisnosti od mogućeg mesečnog broja časova rada. Povećanje iznosi 13,6%, ponovo kao aksiom, bez obrazložene računice i poštovanja elementarnih kriterijuma utvrđenih zakonom, navodi ASNS u svom saopštenju.

- Kao veliko dostignuće, a na polzu radnika, ističe se da je prvi put minimalna zarada izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom. Čak i da zanemarimo što smo jedina zemlja na svetu koja ima minimalnu potrošačku korpu, ostaje činjenica da su ovoga puta "sabrane babe i žabe", minimalna zarada za 2025. godinu se izjedačuje sa minimalnom potrošačkom korpom, ali za maj mesec 2024. godine. Po najoptimističkijem scenariu minimalna potrošačka korpa početkom 2025. iznosiće oko 60.000 dinara, a najčešća minimalna zarada biće 53.592 dinara, oko 6.000 dinara manja. Toliko o uspešnim pregovorima i velikom radničkom dostignuću - dodaje se.

ASNS ističe i upozorava da je ponovo utvrđena minimalna cena rada i minimalne zarade na štetu radnika, a na korist kompanija, banaka i posebno države. Na osnovu zvaničnih podataka i ekonomskih parametara minimalna cena rada za 2025. godinu morala je da iznosi najmanje 364 dinara, a minimalne zarade od 61.283 do 67.123 dinara.

- Podsećamo da su banke ostverile čist profit od milijardu evra, a korporacije od 8,4 mled EUR, uz prepun budžet. Radnicima i ovoga puta mrvice. Ponovo ukazujemo da nema socijalne kohezije bez neizbežne preraspodele stvorenog bogatstva, i to, sa bogate države i eneormnih profita banaka i korporacija na radnike, koji to bogatstvo i stvaraju, a prvi korak utvrđivanje poštene, realne i bez problema ekonomski održive minimalne cene rada i minimalnih zarada, i ovoga puta, je propušten - zaključuju.