Strategija vodonika Srbije neophodna za uspešnu zelenu energetsku tranziciju

Izrada vodonične strategije definisana je u Nacrtu Strategije razvoja energetike Srbije, o kojoj je javna rasprava nedavno završena, tako da su obezbeđeni pravni preduslovi za rad na ovom dokumentu, koji bi obezbedio zakonsku regulativu Srbiji da može da otpočne sa proizvodnjom i korišćenjem vodonika, zaključeno je na sednici Poslovnog udruženja "Klaster za realizaciju projekata vodonika".

Članice klastera, koje predvodi Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu okupljaju naučne institucije i srpske kompanije, Ministarstvu rudarstva i energetike će predložiti da u izradi Strategije vodonika u Srbiji učestvuju domaće institucije, potencijalni korisniciizradu uz angažovanje članica Klastera.

- Da bi se upotpunila zakonska regulativa u Srbiji je potrebno odrediti propise i standarde, u skladu sa standardima Evropske unije, koji će omogućiti razvoj tržišta vodonika i podstaći povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE) u cilju dobijanja zelenog vodonika - rekao je dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta naglašavajući značaj primene vodonika za dekarbonizaciju energetskog sektora i smanjenje korišćenja fosilnih goriva, što će doprineti energetskoj sigurnosti kao i zaštiti životne sredine.

Članice "Klastera za realizaciju projekata vodonika" od donosioca odluka očekuju razvoj podsticajnog zakonodavnog okvira u oblastima posredno i neposredno povezanim sa proizvodnjom, transportom, skladištenjem i korišćenjem vodonika. Neophodno je, takođe, da podrže i promovišu poizvodnju vodonika u elektrolizerima za skladištenje viškova energije iz vetroelektrana i fotonaponskih sistema. Pri tome članice "Klastera za realizaciju projekata vodonika" izražavaju spremnost da se resursi članica iskoriste u cilju razvoja regulative, proizvodnje transporta, skladištenja i korišćenja vodonika.

Da bi se podržala dekarbonizacija srpske industrije potrebno je, između ostalog, podržati uvođenje novih tehnologija na bazi zelenog vodonika u naftnoj i petrohemijskoj industriji, proizvodnji veštačkog đubriva, gvožđa, cementa i drugim industrijskim granama, kao i uvođenje ugljeničnog ugovora kao instrumenta za podršku transformacije industrije.

Jedna od ključnih preporuka Nacrta vodonične strategije jeste osnivanje Nacionalnog saveta za vodonik. Njega bi trebala da formira Vlada Srbije i on bi donosio ključne odluke u vezi vodonične tranzicije države, i učestvuje zajedno sa resornim ministarstvima, organima državne uprave u donošenju zakonskih i podzakonskih akata. Pored predstavnika Vlade, javnih preduzeća, u tom telu je neophodno imati i predstavnike civilnog društva, akademske zajednice, relevantnih međunarodnih institucija, privrede, udruženja, kao i istaknute pojedince.

U okviru Nacionalnog saveta postojalo bi radno telo – Stručni savet. On bi bio sastavljen od stručnjaka i privrednika i bio zadužen da prati pratio svetska, a posebno evropska, dešavanja u vezi vodonične tranzicije, analizirao adekvatnost, ekonomsku opravdanost i socijalne aspekte uvođenja pojedinih mera, i pripremao obrazložene predloge Nacionalnom savetu.