CEFTA radi na proširenju Zelenih koridora na sve prelaze sa susednim EU članicama

U okviru CEFTA sporazuma, čiji je potpisnik i Srbija, intenzivno se radi na proširenju Zelenih koridora, posebnog režima za transport robe, prema susednim EU članicama, u koji je trenutno uključeno samo nekoliko prelaza prema Hrvatskoj, Grčkoj i Italiji, a na kojima se primenjuje CEFTA SEED elektronska platforma brze razmene carinskih podataka, izjavila je danas projektna menadžerka SEED+ projekta pri CEFTA Sekretarijatu Edna Karadža.

- Inicijativa Zelenih koridora bila jedna od najuspešnijih inicijativa saradnje u CEFTA-i koja je u međuvremenu proširena na sve prelaze unutar CEFTA-e, ali i na neke prelaze sa susednim članicama EU i to sa Grčkom na Bogorodica-Evzoni prelazu i Hrvatskom, gde će, nakon trenutne inicijalne probne faze na nekoliko prelaza, biti uključeni svi prelazi sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom za putni prevoz. Sa Italijom, za pomorski prevoz, u inicijativu su uključeni Bar-Bari/Ancona i Durres-Bari/Ancona - rekla je Karadža u intervjuu agenciji Beta.

Ona je podsetila da je Inicijativa Zeleni koridori, pokrenuta u vreme COVID-19 pandemije, služila za očuvanje trgovine i ubrzanje procesa carinjenja lekova, medicinske opreme i robe osnovne potrošnje.

Karadža je navela da je to bilo omogućeno kroz CEFTA SEED sistem za elektronsku razmenu podataka, jer je informacija o dolasku ove robe bila najavljena pre dolaska na prelaz svim organima uključenim u kontrolu robe na prelazima, te su oni mogli da provere dokumente unapred i daju prioritet kamionima koji su prevozili tu specifičnu robu.

Prema njenim rečima, nakon pandemije Inicijativa Zeleni koridori predstavlja instrument za olakšavanje trgovine kroz razmenu podataka i dokumenata unutar SEED sistema između svih učesnika, ubrzanje kretanja robe, produbljivanje carinske saradnje, te poboljšanje koordinacije rada agencija na prelazima.

Takođe, ona služi i za poboljšanje upravljanja rizicima, poboljšanje poslovnog okruženja, povećanje transparentnosti, smanjenje troškova trgovine i osiguranje kontinuiranog lanca snabdjevanja.

Podsetila je i da su 8. oktobra Srbija i Mađarska takođe napravile značajan korak ka unapređenju trgovine i mobilnosti potpisivanjem Memoranduma o razumijevanju radi proširenja Inicijative Zeleni koridori.

- Ovaj Sporazum će olakšati trgovinu između Srbije i Mađarske, donoseći značajne ekonomske koristi za privredu obe potpisnice. Ova ekspanzija predstavlja važan korak ka harmonizaciji carinskih procedura i jačanju ekonomske integracije sa EU - rekla je Karadža.

Ona je objasnila i da je, kao rezultat Inicijative Zeleni koridori, počelo prikupljanje podataka o vremenu čekanja/procesiranja na carini od početka 2022. godine, te da podaci prikupljeni 2022. godine služe kao osnova za buduće analize.

Precizirala je da izračunato čekanje i procedure u okviru SEED sistema uključuje merenje vremenskog intervala od momenta kada carina na izlaznoj ispostavi završi carinske procedure i odobri izlaz, do momenta kada carina na ulaznoj ispostavi prihvati carinsku deklaraciju i odobri ulazak kamiona.

- Tako mereno prosečno vreme čekanja i procedura na svim prelazima unutar CEFTA-e u 2023. godine bilo je 86 minuta, što je sedam minuta manje po kamionu nego u 2022. godini. Imajući u vidu ukupan broj prelaza kamiona u celoj CEFTA-i tokom 2023. godine, to čini ukupno smanjenje čekanja/procesiranja od nešto manje od 20 godina za celu CEFTA-u i za sve prevoznike - naglasila je ona.

Govoreći o nameri da se dodatno ubrza prelazak kamiona sa kvarljivom robom unutar CEFTA-e, Karadža je navela da su od početka ove godine, lekovi, medicinska oprema i roba osnovne potrošnje, koja je u vreme pandemije bila odabrana za prioritetni prolaz, zamenjena sa lako kvarljivom robom, poput svežeg voća i povrća, živih životinja, mleka, mesa i slične robe, tako da sada ta roba ima prioritet prelaza u CEFTA-i.

- Što se tiče Srbije, prioritetni prolaz za lako kvarljivu robu je omogućen je na tri prelaza i to Batrovci sa Hrvatskom, Horgoš sa Mađarskom i Vatin sa Rumunijom. Takodje, imajući u vidu da je trgovina unutar CEFTA sporazuma udvostručena u poslednjih 10 godina, i u 2022. iznosila je 12 milijardi evra, puno radimo i na ubrzanju kretanja robe unutar CEFTA-e - kazala je Karadža.

Prema njenim rečima, mereći vremena čekanja i procesiranja robe na ulasku iz jedne CEFTA strane u drugu, identifikuju se razlozi dužih vremena čekanja na konkretnim prelazima unutra CEFTA-e kako bi pomogli odgovornima sa donošenjem pravih odluka s ciljem skraćenja vremena čekanja.

- Na primer, indikativno je da kamioni koji prevoze robu koja podleže fitosanitarnoj ili veterinarskoj inspekciji čekaju najduže, pa se fokusiramo na pronalaženje rešenja u ovom pogledu. Nadalje, EU je vodeći trgovinski partner CEFTA, sa 67 odsto ukupne trgovine i naš najveći fokus sada je na proširenju Zelenih koridora na sve prelaze sa EU", naglasila je ona.

Dodala je da potpisana zajednička deklaracija CEFTA-e i Transportne Zajednice u Crnoj Gori prošle godine, nazvana Taking forward the green lanes, odnosno Unapređenje Zelenih koridora, upravo stavlja u fokus povezivanje sa EU.

- U skladu sa Deklaracijom, sa Transportnom zajednicom, i uz podršku EU, pripremili smo i sveobuhvatnu Mapu puta za unapređenje Zelenih koridora, unapređenje carinske saradnje i modernizaciju prelaza - kazala je Karadža.

Pojasnila je da su tri ključne tačke toga dokumenta dalje unapređenje Zelenih koridora unutar CEFTA-e, potom njihovo proširenje na EU, koja uključuje poboljšanu carinsku saradnju između CEFTA-e i EU, uključujući dvosmernu razmenu podataka, prepoznavanje baze podataka ovlašćenih privrednih subjekata (AEO) i saradnju u borbi protiv prevara, kao i modernizaciju 11 odabranih najprometnijih prelaza sa EU.

- Aktivnosti iz ove Mape puta su deo i novog Plana rasta EU za Zapadni Balkan, te novog plana za Zajedničko Regionalno Tržište koji je upravo usvojen u Berlinu - rekla je Karadža.

Na pitanje da li se planiraju novine u carinskim procedurama koje bi ubrzale transport Karadža je navela da je savremena trgovina kompleksna i da su za prevoz robe potrebni mnogi dokumenti.

- Ideja o SEED sistemu proizašla je kao rešenje za izazove sa kojima se suočavaju ekonomski operateri, ali i carinske uprave i ostale inspekcije, jer SEED, kroz razmenu podataka i dokumenata, omogućava carinskim upravama i inspekcijama da bolje alociraju svoje resurse, poboljšaju analize rizika, smanje vreme čekanja na prelazima i redukuju troškove - objasnila je ona.

Na primer, kako je kazala, u poslednje tri godine razvijeni su novi sistemi, na način da su preuzeti trenutni sistemi EU koji su prilagođeni potrebama CEFTA strana i na taj način podržavajući njihov put ka EU.

Karadža je kao primer navela da novi sistem, TRACES NT (TRAde Control and Expert System New Technology), sada omogućava razmenu fitosanitarnih i veterinarskih sertifikata.

- Krajem prošle godine, uspostavili smo takođe i bazu podataka ovlašćenih ekonomskih operatera CEFTA-e (CEFTA AEOS-a) koja će pomoći u olakšavanju kretanja CEFTA ovlašćenih ekonomskih operatera kroz CEFTA-u. Takođe, uspostavili smo i bazu podataka o nesigurnim i neusklađenim proizvodima otkrivenim na CEFTA tržištu kako bi se olakšala prevencija trgovine takvim proizvodima i zaštitili potrošači u CEFTA-i - rekla je ona.

Naglasila je da će SEED+ nastaviti digitalizaciju i podržati razmenu podataka i dokumenata unutar CEFTA-e u oblasti carina, sigurnosti hrane, fitosanitarnih i veterinarskih inspekcija, trgovine lekova, ali i proširiti se na nove oblasti, kao što su trgovina uslugama, e-trgovina, infrastruktura kvaliteta i slično, s ciljem ubrzavanja digitalne tranzicije u procesima omogućavanja slobodnog kretanja roba, usluga, kapitala i ljudi unutar CEFTA-e.

CEFTA je trgovinski sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Moldavije, Crne Gore i Privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa UN Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, koji je potpisan 2006. godine.

Bivše strane CEFTA-e (izvorno Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini) su Poljska, Češka, Bugarska, Slovačka, Slovenija, Mađarska i Hrvatska, koje su istupile iz sporazuma nakon što su postale članice EU.

Srbija je ove godine predsedava CEFTA organizacijom.